Београдске општинске новине

ДОДАТ а К БРОЈУ 5-ОМ „

ОПШТИНСКИХ НОВИНА."

читав скандал вааравао у „Вјеснику Јевроте^ под насловом упашњ модерници .'' Признати се мора да г. Боборикин нијс никакав ласкач и јунак његова ромчна Пармен Риман, ту је Еасликан у три речи књагиње „Трубецке" којој је морал ове књи! е иоверен. Оеа га деФзнише као: >,славеноФила, шовинисту и рубљара." Можда г. Боборикин има и право, ааи у Русији су славенофили данас у моди, па били она рубљари или не, и то је река уз коју се неда пливати. А сад, шта да вам кажем о догађајима преко недеље ? Хоћу ли вам што причати о школској светковини, коју су ово даиа нриредиле петроградске гимвазијсте? и о усаеху који су они имнли нграјуки на грчком трагедију „Ајакс," као и олај узор смелозти и ироније, Гогољевог „Ревизора" — све ово, иаравно, пред наклоном публиком-.... Па онда ? да ли вас, Паризлије, интересује ^олико „далај лама" наших Калмука ? Не бнх рекао! али опет морам јавити вашим читавцима, ако не о екзистенцпја те велике личности, а оно бар о њевом нед«в.иашњем упокоје у. Погреб се одвиковао једвом чудном церемонијом, обввљевом у Ветбјанки на десној обали Волге. Неких седам дана тело тога „ламе" било је изложено у „Курулу," посађено на гвозденој столици, а за тим најевечанаје три пута обношено око „Курула." Најзад га положе на једву чистиву где је било озидано огњишге и ту под несложким ввуцима калмучке мувике отночну сагоревање леша, Него, Руснја неће сзоро вг?дети ове чудновате погребе, јер ево где се једном наредбом властд укиде свештено достоиество делај-ламино, и т^ме још један спомен прошлости у вечноси упути. КАРАКТЕР (по Схла.јлсзг) VIII. Домаћ.е васпитање, Потодима што окрвју воденице света врела су на усамљеним висинама. Хелпс. У разговору са госнођом Кампан, Наполеон X. примети: „како стари систем наставе ништа не ва.га" па упита: „шта би још требало па да се народ може честито васпитати?' 1 „Мајке" (требају') — одговори госпођа Кампан. Цару паде у очи овај одговор и он се одавва са: „тако је! У тој једној речи лежи део систем васпитања. Аманет вам, дакле, госпођо, васпитање будућих матера!" Еме Мартеп. (Наставак.) Кад се амержчкн председник Адамс нашао на испиту у једној женској школн у Бостону, учеиице му поднесу једну веома дирљиву адресу; а он, захввљујући им, уаотреби нрилику да спомене трајни утицај који је домаће васаитање и на њега имало. „Као дететом — рећи ће он — ја сам имаоједно од највећих блага овога света, а то је: мајку вољну и способну да улије карактерност својој деци. И ја се, верујте, само араведну спомену њену одужујем кад кажем: да ако је живот синовљи показао каква добра, њој се у заслугу има уписати,

као и да, кад год се с правог пута скретахо, ове признајем, да је кривица била до мене а никада до ње и њене науке' 1 . За браћу Весли (осниваче секте методиста) зна се да, такође, имају млого да благодаре нежном и узвишеном ут«.цају своје мајке; јер је она била та која је истесала њихов карактер и дала животу њихс ву онај нарочити методични иравац који им је дао и име методиста а ово после остало као име и целе велике им секте. Нити се о толиким ноетама, взштацима и књижевницима даје што друго рећи. Сви су они, мање више, дужви материнском чувству и укусу за избор пута којвм је ђеније њихов иолазио п па коме је с в е т л и о. У сиисак ових нримера улази и Валтер Ск&т. и Булвер и Швлер и Гете. Гетеова, кад год и Шилерова, мајка беху жчне необична д»ра и висока карактера; и оне не само да су умеле материнеком љубављу очар%ти, већ и богатом благајном свога духа и искуства децу своју обдарити. „Сад ја разумем како ]е Гете иостао еелики човек к — рекао је један одушевљзни нутник после једног нодужег разговора са^њоме. Сам Гете најтоплвје се сећао своје мајке, те кад је на прилику дозазво у ФранкФурт оа је тражао да позна свакога ко је њој услужан бао да му пр *зна и з&благодари. Међу вештапима вреди да опоменемо мајку живоииепа Ари ШеФера, која је најпре упућивала свога сина да се ода томе позиву а за тим га сиротујући и од уста одкуда ; ући, на науке слала. Тако шн холандска му ме> та рођења Дордрехта она га пошље у Лил а одатле и у Пнрпз. „Буди вредан сине — писала је оза њему са свом мзтезинском бриго« — али, више свега, були добар и скроман. Кад нађеш да други боље успевају од тебе а ти сравни твој рад са ликом природе или са узо ром који у глави имаш на можеш сигурап бати да ћб те то упорођење сачувати од оне мане ко.а се зове гордост и претенцијозност".... Мдого је годвна за овим нрошло; Ари ШеФер био је већ и деда, али се увек нежно сећао своје мајке, тако да је њене савете и својој деци понављао. То је, у осталом, и пут којим се добар пример пренаша са колено на колено, а сам род људски вечно подмлађује „Упамти дете моје — писао је ШеФер удатој кћерн својој у години 1846. упамти једну реч бабе твоје, оно њено ,,мора се". Цела је истина да никакав добитак у животу сладак није а&о га нисма с трудом стекли. Веруј ми нема и не може бити среће у животу без муке и „морања " То је оно самоирего• вање које је сам Христос проповедао а прамером га евојим показао, роду људском." У предговору који је нааисао једној од најпопуларнијих књига својих, Франдуски историк Мишле вели: „И у часу кад пишем ово мени је на памети једна душа која би ме у садањој борби поткрепила Мајка је то коју сам изгубио пре тридесет година — још као дететом — али која ме никако не^оетавља, Она је страдала и делила моју сиротињу а