Београдске општинске новине

увести своје канале у општински, и ако би се узелт да се сросечио са куће ва кућу удари такса од 600 динара за ираво на увођвње канада у опшгизски, — такса ко]а би се имала за 23*/Ј годиие у једваким годишњим ратам:; уплатити, добида би се за одплату канлла ГЈДишња циФра од 78,000 дин. од првлике. Такса та од 600 дин. која би се у дугом року од 23'/ ј године имала уплатити није теретна по грађаиство, јер сада млоге куће годишше плаћају 5 пута већу суму на редовно чишћење свој»х сенгруба и ја сам уверев да би грађанство ту таксу радо примил ј , него што би ју тако плаћало, тим пре што би та иста такса била годи шље расаоређивана према важности и величини 1 >уће и с^нгрубвог канала. Тој с-уми могла би се додати још и оиа од 10,000 динара која би се редовно наплаћивала од грађавства у суми од 3 дни. од куће и то у име одржавања канала. Те две суме скупа узете износе око 88,000 динара годишње. Али кчко је нама нужно 8а одплату канадизације добити годишњу цифру доходка од 240.000 дин. то нам према том т рачуву недостаје*још 152.000 двн. Да не би због недозтатка те суме морали опт< рећавати грађавство новам дажбинама, или да не би морали прићи продаји извеснкх општинских имаћа, — начинвма из којвх би први био осетао теретан а други врло немио грађанству вашем, — част ми је господо предложити вам да усвојите да се за исплату канализације и за повсћање црфре на калдрму и нивелисање вароши Београда, о;нујс варошка лутрија са класама, по плану онакових какових има Хамбург, Лајициг и још неке вароши германске. Ја сам имао част говорити о томе праватно са всћивом чланова краљевске владе и нашао сам код њих одобравање а г. министар Фанавеије обећао ми је јога да ће потпомоћи општину да добаје надлежио одобрење. Као најстручнији у нас човаеа за таква предузећи познат је г. Милан Ж. Ђорђ. вић. Он је шта ваше од Хамбуршке лутриЈе добио извесну награду за поправку њихове лутрије. Ја, сам, господо са њим говорио и он мз је увсрио, да у таавом предузећу општина нити има шт» да улаженвти шта да ризикуја, а у средњим околаостима може се надати чистој добити од 240—250,000 двнаЈ а годишње. Г. Ђорђевић био је тако добар те је се ставио на расположење општине, ради израде целокупног плана такове лутрије. Кад се узме, господо, да би општина овом лутријом стЈорила себи јак доходак неоптерећавајући грађанство новим дажбинама, кад се узме још у рачун и то: да би заводењем такове лутрије остало у земљи и на корист општвне употребљоно много новца, који данас у странство на подобне лутрије иде, и кад се узме напослетку још и то: да би том лутријом исплаћивали не само више но псловину годишње с)ме за отплату кааализације, но да 6у та иста лутрија у исго време могла служити и као га рвнтаја на уложени страг>и капитал у каналжзацзју , ја се надам гвеподо да ћете овај предгог председништва уевојигн и изабрат* комисију, која ће са г. Ђорђевићем проучити ово питање и вама у што краћемрјку поднет«' на одсбрење целокупни план предложене лутрије.

Г. М. Клидно. Кад би био Београд велика варош; кад би Србија била велика држава; кад би страае замље узимале те наше лутрије онда би се зар могаи надати каквом успеху; али — Београд је мали, Србија је мала, нико од странаца неће куповати те лозв; десиће се одма у почетку да изађе велики згодитав, и општина ће тада имати штате место користи. Г. К. Црногорац. Ја не устајем да бацам прекор коме; обраћам пажњу на ону, зааажену тачку прздлога у кој >ј се говори да би грађани прихватили ствар са готовошћу. И ја то тврдим знајући да у мојој околини има грађана који бн дали 100 и више дуката з* кан?лизацнју и водоводе. Кад се узме на ум колико ми сви траид ј С1 нимања канала, ја бар могу само честитати овој сретној замисли и лакоме начину да се изведе једно од најтежих питања општине, да се изврши највећи посао њезин и подмври н«)осетнаја потреба. Ми не смемо остати на тој основи и казати, да ће та лутрија имати одзива само у Бео^раду и Србији. Стране, и ситне и крупне срећке, на шле су прође у наиој земљи; па ћв и наше наћи код ших — о т< ме сам више но уверен; јер без сумње срећ е би растуривали познати агенти за те послове. Вотирам да се бсзусловно приђе овомс пцану а то с тога што в износи свако благотворна установа. Ја мислим да нећ бити човека који нам ово неби одобрио. Г. С. Станкови! И ја са слажем с тим предлтгом тим пре што то неће општину ништа коштати. Г. М. Елидис. Најкоректнији, најчистији пут за извршење канализације, јесте да приђемо редовним дохотцима т. ј. прирезу по проценту пореза, и иа тој би се осноби могли надати да ће се ануитет и интерес моћи отпваћиватг. Што се тиче канала и водовода то је јасно да их што пре морамо подаћи Г. Председник Према томе мор &ли би Прирезе удвојити, а то би значило на све редове удвојити данашњи варошки терег ако не и утројити га. За имућније редове — можда би то још и било боље сиротније — не. Срећке купује ко хоће, а нико не мора. Прирез сноси свако. Г. Ст. ДобривојевиИ. Господо моја, ово је питање стручне природе, да ја, ценећи по ссби. а мислим да ћете и ви признати, не смем и не би могао изаћи и саједвом речју да о њему говорим. И за то што немам поверења у себе, а ни у друге одборнике, о томе за чо ли ће лутрија бити корисна, да ли ће имати успеха, да предлаж-^м да одредвмо комисију и то комисију из стручних људи у коју би нпр. ушли г.г. Чеда Мијатовић, М. Вујић, Н. 3. Поповвћ, К. Црногорац и др. која би нам дала своје мишљење: је ли могу^е да на тај начин створимо извор за плаћање каналиаације и водовода (Врло добро) Г. Ј. Ди?бер Ја би допунио свој говор тиме што би вбм обратио пажњу на оно што помену г. Црногорац. Како би било да поједине грађане упитамо, шта бн они за то дали? Г. Ст. Добривојевић. То питање, што је покренуо г. Црвогорац а прихватио га г Дилбер, нема никакае вредностг. Људи би дали кед виде ствар готову, иначе неће дати ништа, јер сумњају. Г. М. Клидио г. Дилбер је мислио не да дају унапред већ да лкжу колико ћс дати.