Београдске општинске новине

56

Г. Дилбер. Да даду обавезу, а не паре унапред. Г. К. Петрови*. Госаодо, ја нисам мислио да прого ворим и једну реч о овом питању, и то не с тога што је оно ситно и незнатво већ једиво с тога што је у ре*ерату г. председника исто питање јаким, несиорним разлозима мотивисаво. Председништво износећи нам ово питање и предлог свој 8а лутрију, кавало је: да у буџету општинсвом нема нвкакве ци®ре и иавора, којим би давно решену канализацију варошку онштина могла извршити; ка8ало иам је, даље, да се, према већ ЈЈпосто јећим прирезима, боји да прилази новим прирезииа, јер рачуна, да ба ови били јако осетни по грађаиство. Према томе остаје дакле као једини пут лутрчја. Г. Клидис рече да лутрвја у резултату неће бити по општину повољна. Меви се чини да се то још сад знати не може. Тој ир*дпоставци ја бвх, можда, и поклонио вакве пажње, кад би оаштава; поради оствареша канализације, нмала други који извор. и кад неби у рсФерату председништа било изнесево мишљење стручњака г. Ђорђевића, који тврди да ће општива установом своје лутрије имати хасне. Оно је иствна најлккше „ударати намвт на вилајет", оптеретити грађавство новим прарезом, алн ја држим да та мера и тај корак не би могио наћи оправдања све дотле док се не доваже да нема основа и остварљивости оно, што јо реФератом председништва пред нас изнесено, Исто тако не делим мишљење г. г. предговорника ни у томе: да ће странци прсма општинској литрији бити равнодушни. Ја држим да ће солидност и сигурност наших општивскЕХ ло?ова ндћи купаца и на страни по ономе встом разлогу, по коме такви папира и лозови са сгране налазе купаца у нас. Ја рачунам да ће се о добром промету и вродаји општин. лозова на страни старати и сама предузимати канализације, јер је то у интересу њихове јаче сигуриости. Оволик ј што се таче бојазви да наши лозове неће моћи ва страаи имати вуааца. Сад да пређем на вредлог г. Добривојевића. Г. Добривојевић предлаже нам комвсију, која бв дала мишљење : да ли је предлог председшиштва општин. вачелно добар и корнстан по општину или није? Ја, господо, нисам за такву комисију, јер би та одлуком нашом за такву комисију показапи ништа вкше ви мвње до то: да не увиђамоЈЈреку потребу каиализације н да зе позиајемо стање и могућност нашеопштине. Ја не могу да кажем да нисам у стању да оценим нредлог председввштва: да ли је добар или није, кего да тражим да то неко други каже, као што г. Добри војевкћ х<>ће; а ве могу тако да кажем, осим осталога и за то, тто је у иредлогу као што сам и мало вре рекао, наведево да оахитипа нема друтих никаквих извора ва извршење ханилиааци)е, и да /.« оаштинска лутрија, ао уеерењу стручњака, моИи да аодцири ту аотребу. Кад дакле ово двоје стоји, и кад је општини овај корак и иокушај само од ввјде а викако од штетс; онда на што још некаквог стр&ховања и пнтања; на тто комисија, која би и начелно ствар решавала ? По свему овоме ја с »м, господо, мишљења: дч одбор избере комисију, али ве ради проучавања ствари у начслу, као што г. Добривојевић предлаже, већ са оваком цели и задаћом ? као што нам је то председништво

преддожило. На послетку ммам да нриметим: да не бих био мишљења да у ма какву комисију по овој ствари бирамо и г. Ч. Мијатовића, јер се ов тога посла, због толиких својих послова, на сигурно примити не може. У осталом ако би била одређена комисија само за начелно оп. лучивања, мишљење његово о томе можемо вмдети нз самога ре»ерата. Он се ]е, судећи по ре®ерату, повољно ва општинску лутрију изјаснно. Ово је што сам имао да кажем. Г. К. Црногорац .Да се не тумачи хрђаво оно што с&м ја мало пре рекао. Оно што сам казао да би многе моје комшије дале по 100 цук. да добију канализацију и водовода, то се не односи на целину већ се то тиче само тога краја, а ја сам првога себи у ред тих ставио. Хвала г. Петровићу на његовом говору, јвр он је показао да ми не смемо друкчије чанит^, и кад би ко хтео друкчије да ради — не би могао. Бојим се да нам се не пребаци да нисмо хтели да покушамо и грађанству олакшицу учинимо, а за све то ми смо поззани. Ђутање ваше показује да размишљате: — и треба да размишљате — али ја меслим да нема никог ко је противан канализацији и водоводима. Цео успех рада зависи од тога какви буду планови, какве буду саме шеме за лутрију. Шго г. Добривојевић предлаже комасију, то је добро и ми треба да првђемо избору те комис«је која ће својски да испита ствар, а неби вгорег било да у ту комисију уђе и који опозиционар лутрије, који ће казати ово је добро, ово није добро , јер рацаонална опозиција свагда је на своме месту. Г. С. Добривојеваћ. г. Петровић у своме говору од био је моју сумњу да има у одбору и једног одборника који има довољно спреме за решавање овога питања: дали ће лутрија имати добре последице. Кад је он то одбијао ја сам мислио да ће он говоритн о манипулацији те лутрије и др. и тиме потрти сваку сумњу. Но тога код њега нема. Сав његов говор ограничио се на то да он оће лутрију у начелу. Он је говорио само у начелу а није казао да ли ће лутрија пролазити, да ли ће свет куповати, да лш ћемо моћи платити згодитке и др. С тога сам за то да се избере комисија која ће ту ствар прегледати и у начелу и у нојединостима. Г. К. ПетровиБ. г. Стева поставио је врло вешто ово, питање на ену тачку , са које ће најзгодније бранити свој предлог. На дневном је реду, као што знате, предлог г. председника; којим се предлогом моли одбор да изабере комисију, којој ће се поверити, да наирави план лутрије. 0 самом плаву и користи лутрије ја нисам нашао за нужно да говорим, пошто је и сувише јасно у ре®ерату изнето; и пошто то, што је у реФер &ту изнесено ш јесте за ме озбиљна и тако рећи полазна тачка да се за предлог председништва изјасвим. У томе јесте разлика из међу мене и г. Добривојевића, који предлаже комисају која ће поднети мнење: да ли је то добра ствар или није. ја сам против тога предлога говорио и према рлзлозима који су у ре*ерату председнвштва изнети, ја и опет помављам: да треба предлог примити. Што се тиче Форме лутрије и осталога то да о тавимо парочитој комисији као што је то у колико сам предл г схвктио, и председништво предЈожило. Ст. Добривојеви!. Ја нисам био против лутрвје, али нисам био ни ва њу; него , као што је г. Клидис изнео