Београдске општинске новине

57

мени је пало у очи да ли ће та лутрија пр шааити или не, и то ме навело на то, да предложим да ее избере комисија коЈа ће испитати, да лн ова ®орма (у ре®ерату оредложена) или ма која друга, може пролазити, код нашег света и на страви, тако, да од ње имамо довољно доходака. И кад зналци кажу да је то сигурно, онда мо жемо усвојити. Г. Е. Петрови!. Као што сам слушао. Београд троши годишње 3—4000 дук. на стране лозове. Ја мислим, да ће се лозови општине Београдске радије узимати, и у Београду и у осталим српским крајевима, и то колвко због тога, што ће исплата згодитка бити довољно ссигурана, толико и због цели, која јелутрију ивазвала. Нрема томе, а нарочито црема мишљешу стручњака у томе послу, које је машљење у реФерату изнесено, ја налазим : да говор г. Добривојевића нема јаког и оправданога разлога и основа. Г. М- ПавловиИ. Баш да предиоставим® да се у толвкој количини и суми троше нод нае лозови, опет цитање је да ли ће наш свет угимати те општинске лозове, јер код људи, иоји купују лозове постоји та манија да они радије узимају на пр. Хамбуршке и друге. Међу тим, ми треба да будемо на чвсто, хоћемо ли постићи цељ илн не. Ја видим да ми нисмо на чисто. А и ја држим на сваки начин да о овој стара вкља озбиљно поразмисмити ; па како ми овде немамо ни времеаа ни спреие за то, с тога ваља ствар уиутити стручној комисији. Г. М. Клидис Лутријом се хтело да помогне сиротињи, да на шу не навалимо^с дацијама. Међугнм ко вгра на лутрији? Сиротнија и средња клаеа; богат«шш неће да играју. Тиме у место да помогнемо сиротнију класу, ми смо ју још више оптеретили ; док, међу тим, богат& се класа о& свим извукла и не олаћа ништа. У осталом, лутрија је врло рђава ствар. Погледајте како у Аустрији кувају на лутрију, јер сиротиња и последњу пару даје за њу, те и услед тога пропада. Г. М. Отепавови!. Пропаст та долази отуда што су тамошње лутријв већиаом у банкарским рукама, док ће ово код нае бити општинска лутрија, где неће бити никакве варавције. Што се тиче продаје, ј» држим да овако нсто како ми узимамо хамбуршке лвзове да ће тако исто какав господин из Хамбурга узети наше. Међу тим треба да се учини једна проба и ја држкм да ћемо продрети. Г. Е. Петровић. Кад би онштину коштала што та проба, ја бих још и дозволио места зебаи, коју износи г. Павлеввћ, али кад та проба неће ништа коштати онштвну, онда ја не знам зашто етрахов&ти? Ја бих предложио да ми ову стввр начелно прамимо, и да одредимо комисвју која ће издати план; па, покаже ли се из тога рада комисијског, да лутрија не меже з&довољнти оч§ки вања спштине, онда у томе случају неће нам ( вишта смв тати да мисао о лутрији одложамо. Међу тим ја опет понављам: да, к»д је један овдашњи мењач, кав што еам чуо, нашао рачуна в тражчо да оснује лутрију у Београду; онда не знам зашто општина нема рачуна да тако што уради. Јер ако је до сигурности или ма чега другога, што вредност лутрије подвже, тога свега више је код општнне, него код приватиих. За то ја ипак предлажем; да се изабера комисија, која ће план израдити; а

сасвим сам против да одређујемо комисију која би и у начелу ствар проучавала. Таквој комисаји, по моме мишљењу, не би било места, поред оних разлога које слм до сад исказао још и за то, што општински одбор в$р. Београда треба да је, а и састављен је тако, да о сваком пред њега изнетом питању, даклс и о питању лутрије, може ако не више а оно бар толико знати колико је довољно за одлуку начелног примања или неиримања. Иначе то би ми од прилике изгледало тако исто као кад би неко дошао код каквог мајстора да му какав посао уради, а овај би му мајстор, ма да се за мајстора таквих послова издаје, казао: чекај да питам мога комшију мајстора како то треб- урадити. Одбор треба да реши: или прима начелно предлог или га не прима; а не да упућује предлог вредседништва који је њему поднееен комксији поради начелне одлуке. Г. 0' Добривојеввћ. Било би нелогично тако радити иајпре да одбор реши и пошље комисији своје решење, а онда да, кажз неможе то хаснити и онда да ствар повлачимо. Ја мислим да треба одредити комисију којаће дати мишљење: да ли ће лутрија одговарати цељи, а еам се не устручавам нигада да патам другога за неку ствар, кад он ту ствар боље разуме. И за што да ие питамо гг. М. Вуића, Чеду, Антулу и др. Ја мислим да целу ту ствар ваља дати комасији и да ми цоеле кажемо, усвајамо ли или не. Ја мислим да се то стави а гласање. Г. 0. Станковић. Мислим да је довољно говорено, па за то предл&жсм дв се стави на гласање предлог председвиштва, као први, па онда даље. Г. М. Павловић. Ја би хтео још нешто да проговорим на носледње речи г. Петровића „да нема смисла да питамо стручне људе." Ја држим да нема ни једног питања којо смо ми рошили, а да аа њ' нисмо питали стручну комисију у којој су били чланови — како кад — и из одбора, и ван њега по нрироди предмета. Г. К. Петровић Молим вас иађаге ми ма једву ствар коју смо ми упућивали ваквој ваа одбора комасији, пре но што смо је у вачслу примили. Г. К. Цуногорац, Било да примите начелно, као што предлаже г. Петровић, или да комисија да ре®ерат о тој ствари — мени се чини да је тежиште питања у томе, да се хоће да образује комисија која ће аитање да проучи најпре са стручне стране, па да га онда решимо. Поред тога, тежиште питиња лежи и у томе, да се сложимо, у питању: да ли ће та комисвја да покаже да, ли је то лутријска та срећчака манипулација једииа за нас повољна, и да ли та маиинудација може да изведе наше жеље. Но бало да се избере комисија а<1 ћос или ре®ерирајући све једно је, главна је, да се зпа да ли смо мм сви за овај предлог, а у то ја не сумњам. Г. К. Петр0В1&. Ја кмам да кажем г. П&вловвћу да ме иије добро разумео.. Нисам ја казао да не упућујемо предлог стручној комисији, већ с»м казао да одбор ше донесе такву одлуку, из које би се видело да је одбор казао: ја не могу да решавам предложену ствар, јер је никако не разумсм; другвм речма : ја сам казао и тражио да не упућујемо предлог комасији, која ће иврвћи суд о томе: да ли то што се предлаже у начелу, ваља или ие ваља, већ да ми кажемо начелно хоћемо ди или не? Хоће