Београдске општинске новине

82

коња, Немачкој 397.000, а Аустрији 175.000 коња. Руеија, и то она сама , има трш пута више коња но три друге силе ваједно. По поиису од годане 1882 у 58 централни губернијах било је (још онда) деветнајест милијуна и седам стотина хиљада коња. Али овоме броју ваља додати циФре које даје Пољска, Финска, огро*ша губсрнија Архаегелска, Астрахан, Оренбург, и, више свега, домовина Еозака — што све укупно д»је страховити збир од неквх тридесет и два милијуиа коња! Међу тим, годишњи извоз коњл из Русије једва је дости380 Ц1;*ру од 27.000. Ми имамо, дакле, овде у за брани взвоза једну предупредну меру, која иотива шкоди поседницима ергела у Украјини, али која ]е извршсна по Формалном захтеву министра војног ђенер&ла Вановског. У осталом, жестина војнвчке крвзе, кроз коју данас Јсвропа пролази, не треба да вае натера да заборавимо све јаче врење иоје се јавља у унутрашњости царевине. Ове недеље десила су се два веома озбкљна случаја из којих ировирује она дво јака опасност (за Русију) о којој сам вам већ толико пута говорио — а на име: загерз нихилизма и аграрне рев луције. У Новочеркаском ва Дону, убијен је један ђ<-нерал по имеву Долотин. Нађен је удављен у својој соби и поетељи, аглассепроноси да су му убице — од којих још ни трага нема — дигле још и суму новаца од 60.000 рубаља. Званични листови труде се да докажу , како су ово грозно дело иввршили "веки мусломани са Кавказа; али цео свет има уверењи, да ту стоја једно политичко убиство, налик на оно пре три недгље у Гомелу са оним пуковаиком артилерије. Свакако, јасно је да пихилизам опет диже главу, као и да се данас шрочито противу војске окомио. Има знакова који сведоче, да је и известан број СФацира Н8 поморске ди1ије у Кронштату задобивен за заверу. Ви сте, без сумње, чули шта се збило пре неколико дана у мрнарској школи петроградској. Свакако,ј!и ту се крије неко убиство. Сад је реч о аатварању школе, и о њеном радикалном преусгројству. По себи, симтом је врло озбзљан јер се осо бље дотичне Флоте обичао рекрутује вз среддве Фиааца и ЕЈТонаца, који су до сада са непоколебљивом вереошћу стајала уз царску владу. Други једаа догађај, можда има још и крупнијег значаја. То је: разорење велихих Фабрака Демидова, у окојини Вјвзинка, од странз једне побуњене гомиле сељака и рад< ика. При свим противним тврдњама званичних новина, изгледа јасно, да су Фабрике тотално опустошене, а управно особље јако злостављено. Гувернер владимирске губервије морао је усљед тога о.чјурити на лице места са 2 батаљона пешака и једвим одредом жандарске коњице. На месту се д знало да је ново уређење Фабрике било узрок побуни, и губернатор, по што докучио истину, наредио је, да се врати старо стање а радници пусте на слободу. Дакле, и овога пута власт у Русији узама у заштиту радника и пресу-

ђује противу газде. Даљих последица од овог случаја није било али се људи овде питају: шта би било да је губернатор Владимирски како покушао да помогне газдама противу радника ?

ПОДЛИСТАК љ Љ љ Љ. Љ Љ Љ Љ Љ. Љ. Љ. Љ. Љ. Љ. Љ Љ -Љ. Љ. Љ. Љ. Љ..Л. Љ. Л. Љ. Љ. Љ. Љ. Љ* Љ. Љ. Љ. Љ. Љ. Љ Љ Љ. Љ. Љ. Љ. Љ. Љ Љ. Ј СРБПЈА У ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ НАПИОАО С е н-З? е н е Таља^дије ПЕТИ ДЕО Пад кнеза Милоша. 1. ДичастиЈа Обреиови&а оснива се у наточ Руси)и и аостаје иодоз' рива у Летјрограду. — Руске интриге у Орбији. — Оаор око београдских утврђења. — Лозван да иресудч, цар Ликола осу^ује Милоша и одржава турске ерлије у сраској ирестоници. — Улога Милошева у бошњачкој буни. — Оуби аотурчењаци и Орби ХришКани. — Лолитика кнеза сраског између руског цара и турског султана.

(Наставак.) У осталом, и једна друга епизода могла је увериги Милоша о злом расположењу Руеије врема српској внежевини. Читалац ће се опоменути, да је хатишерв® од 1830 оставио Турцима пограничне градове; отоманска застава имала се од сада вити једиво вад њиховим бедемима, који се сада смаграју као царска својина и штит земље противу туђина. Даље је условљено, да се утврђења која нису постојала пре рата за незавасност, поруше. Но сад, да ли је Београд — град? Ако се одговсри да јесге, онда Турцн имају права да у њему оеташу; ако није, онда ваља д* иду. Дакле којјико сутра дан по призору који смо у последњој гј -ави имали прилике да опишемо — привору овако славном за Србе а ошако срамном за Турке — побеђена (турска) страна покушавала је да се на овој (градској) тачца освети служећи се ту и шиканеријом и пркосним иолагањем права. „Београд је утврђено место" говорила су турски комееари — „Београд је нуждан и ва одбрану Дунава, погледајте само на њогове шанчеве и палисаде." Међу тим, извесао је било да су „утврђења" Београда била погрушенајош 1739 год. после рата између Турске и Аустрије. Београдсжи уговор мира који је учинио крај тој војни, садржавао је то (рушење) и као ®ормални услов. Управо, тек доцаије, и за време првог српског устанка, варош је снабдевева са околним утврђењима. Та утврђења требало је сад поравнити, а Београд онда није „<рад" већ варош која је Србима до суђепа , изузев , наравно , онај ирави гр>д или цитаделу која по хатишериФу отоманским гарнизонима припада. Доиста ништа јасније није могло бити; па опет она двозиачност „утврђења" („палисада" и „шанчева") послужи Турдима за повод да узимају данас оно што су јуче далк. Они