Београдске општинске новине

Су једнако тврдили, да су тв „утврђења* постојала ире српског устанка и показивали су прстом натраговв њихове — вао да су та утврђења, — баш и да их је било пре 1804 — могла учинитв да се не зна, шта јв варош а шта град — Београд. Преговори су трајали доста дуго. Кад год сетицало избе1аван.а сопетвених обавоза, турска дипломација умела је увев да нађе по нешто с чим ће ствар да одлаже, а уз то иредлаже великолепне Формуле. На послетку, цариградски Диван предложи Милошу, да њихов спор пресуди руски цар Никола. Милош није могао не пристати на таквог судију. Штосо, пак, турске владе тиче, онајетувсдила пар«ицу ва коју је напред знала да ће добити; јер је у то време баш петроградска кабинет, — и онако незадовољаа што види да Срба сувише сретно и брзо успевају, — обасипао Диван својвм љубазностима, да би га скчонио на закључак балта лиманског уговора. Цар, дои ета, пресуди противу Милоша. Би, дакле, регаено, да цела варош Београд, под именом „града," остане Турцима. Милсш је на ову аресуду дошао у такву љутину да је хтео прибећи оружју. За тренут и сукоб изгледаше неотклонив. Турци се већ беху повуали у грал, топовл градски наперени на хритћанске делове вароши, и саме тобџије турске стајаху већ на свом месту са запаљеним Фитиљима. Још само један внак кнеза сраског, и сва би С,)бија била ва ногама, а Београд узет ва јуриш пре него би М^хмуд имао времена да оошље војску противу бунтовника. Ис тина, да би то изашло на један страшан рат — и Милош имаде снаге да се уздржи одложив победу до дана када ће она бити и сигурнија и јевтинија. Он остави Београд, и врати се у свој Крлгујевац. Ево, давле, под ваквим је знамењима отпочела друга первјода Милошеве владавине. Признат као кнез Срба и вроглашен за главу династије хатишериФом Махмудовим, он ипак мора да оставља престоаицу у којој тек што се крунисао, а Русија је баш та , која му, пружив руку Турцима, задаје овај удар. Некако у исто време букнуше и два устанка да му створе нове и сзбиљне тегобе. Две обласги турског царства, Арбанија и Босна, дигоше се противу Махмуда. Наследник Селимових реФорама, пријатељ јевропских идеја и џелат јаничара, био је у сччма старих Туракадушман Мухамеда; и они су и њега, као год Селима, звали „султан-ђаур." Тога дакле „султан-ђаура' хтели су оборити Арбанаси и Бошњаци. Али било је, опет, велике разлике између ова два усганка. Глава Арбанаса МуствФапаша од Скадра био је, пре свега, властољубац који се хтео користити заљуљаним положајем царевине да се сам осили; вера је ту њему служила као изговор. На против глава Богањака, Хусејиа Капетаи, јесте убеђени бранилац старих закона, јунак и свегац. И угу противноег налазимо у спољ ним околностима. МустаФа се јлвља као непријатељ Махмудов још у години 1829, и у часу кад Руси марширају на престоницу царевине. Хусејин-Капетан, опет диже Босву тек после једренског мира. Отуда и разлика у одлукама Милошевим. Да је Муста®а паша у год. 1829 енергије показао, турско царство било би јако угрожено. Од своје стране, кнгз Срба имајући пред очима интересе Србије, морао се питати, шта ће бити од његове ствари ако

арбански паша, успев да обори Махмуда Помоћу Руеа, добије и главну улогу у преображају царства. МустаФа је живо наваљивао на Милоша да му се придружи и да му помогне бар у новцу — чему се Милош и одазове, обећав 200.000 гроша. Али то је била проста тактика с Мн> лошеве стране — као не^пто „злу не требаго" — јер у својој души Милош није желио пропаст Махмудову; а већ смо видели колико су Срба ценили онај једренски мир еоји учини краја рату 1829 год, ослабив, али не и срушив, турску царевину. Према томе, кад је Хусејин Капетан на челу Бошњака му, устао прогиву „султан-ђаура' Милош се није ни мало колебао. Тај „султан-ђаур," вога' Турци босански нападају, то је полу јевропски владар, цар који пристаје на реФорме, и који је повратно Србима ве лики део њихове независвости. Ствар Махмудова је (са те тачке) и ствар Србије. Наравно, није наше[овде дј , причамо историју ове бошњачке буне; нама је само стало било да кажамоЈда је овако држање Милошево јако доцринело побзди Млхмудовој као и да је та победа доцније приписивана Милошу у тешки грех. По нагаем мњењу, ништа не може бити аеправичније од такве оптужбе. Ако кога ту треба тужити, онда треба оптужити српску историју, и оау вековву поцеианост племеда српског; јер, може ли се рећи да је Милош кршв што су Фанатички борци Хусејинови, што су упорни браниоци Ислама потомцл српског Душана и Лазара? Странимјкритичарима ла^о је, дабогме, декламовати на овај начин: „Истурчени Срби устали пр >тиву Махмуда и трзже склоништа у Срба Хришћана, а ови (Срби Хришћани) ивдају их Турцима! Истурчени Срби хоће да сиђу у поље КоС'во, да освете своје старе, и оборе наследнике Муратове, а Срби Хришћани дају наслона потомцима оних који су уништили војску Лазареву." Пема спора, да је тдква једна цојава, таква збрка интереса, у недрвма једног н истог наоода, сам љути јад и жалост; али на кога за то пад?*. одговорнсст ако не ва људе који, да би спасли себе и своја добра, преврнуше вером прадедовском? Нама хвале и побожност, и поштење, и сјајне племићске особине Хусејин Капетаиа; али шта то помаже ? Ма коликог поштовања да је достојиа привржеиост њихова вери Мухамедовој, Срби потурчењаци у деветнајестом веку морали су испаштати за издајнике у четрнајестом Будчмо једном за свагда на чисто с тим: да су у иеточној Јзвроаи вероиоповедна питања неразлучао везана са нацаовалним интересима. Не може се ту рећи; „и Турчин сам и Србич сам! и ходите за то ви, браћо српска у помоћ. Нарочито је бесмислен и одзратан овакав го вор кад се буна дижв да се поврати сила староме исламу оном исламу ко;и хришћане дави, и од кога су Срби отчуаали своју независност тек по цену потока своје врви. Понављам , не беше ли главом Хусејин-Капетан и његова браКа, који овакав позив на Србе управљашз —- као што ће после бити непријатељи Милошеви који ће све ове контрасте за своје цељи употребити, Међу тим, ако је Хусејин доиста ишао да освети*своје старе, што пре четири века падоше на пољу Косову, онда шта му је сметала да дигне и њихову стару заставу хришћанске цивилиззције, и да се придружи јуначкој Србији Карађорђа и Милоша? — Очевидно, не може се Милошу замерити