Београдске општинске новине

1. Што већина лебара и не купују ово брашно од 2б"60 дин., но куцују обично онб од 19 дин., и оно од 28'80, па то помешају и месе леб, и онда кад се просечна цена узме томе брашну, чини сто кила 23 90 дин., дакле са 1*70 дин. јеФтиније <?д првог рачуна, не узимајући у рачун, што млоги од н.их купују брашно и са стра ие од сељава итд. тако, да вх сеЈано нестаје више од 21—22 двнара узвмајући опег ту и оно што ови за мекиње узму и ' 2. У Бсограду баће данас на стотину бакала, пи љара млекара итд. који продају пече-н леб по мери и цени као и лебари, а они га ле0ара узимају с*. 1^5 и 20 од сто или са 2\ до 3 паре, динар> од киле испод таксе Тим пак самим делом лебари тврде, да им садања такса но само ниј'е мала но м -сувишна, кад су они у стању да без, нужде^дају леб испод цен^. . Према овоме одбор једногласно изјављзгје'; да се цена лебу ве треба да повишава. Вр. 43. г Саопштена акта, којима се траже уверења о владању и шмовном ст»њу за кривце и сиромаштву ^ђаке, одбор је по саслушању свих аката, ' - . изјавио; да су: Благоје Шиљеговић ђак сиротног стања; Ст\)јан Бабић ватрогасац и Мица Румбић непозвати; Војислав Илић књижевник доброг владања и сиротног стања; Алек сандар Мали инжнаер непозн&т; Аркадије Стевановић, Младен Калуђерски, Лазар Голубовић непознати; Коста 1ор|евић чиновввк врло доброг владањ и средњег сгања Вдадимр Лукић наредник нпвалид и Љубомир Џимић бив, арактикант непознати; Васа Поповић надничар непознат; Коста П. Михајлозвћ ка®еџија врло доброг владања, и доброга стања; Јован син Здравка Стојковвћа услов. отпушт робијаш да ли се влада као што треба? — не зна се; Петар К. Тодоровић кал®а шустерски и Милева Николић служавка непознати; Димитрије Илић скитница вепознат; Јоца Мијатозић гајдаш ненознат; Драгутин Златановић бав. калФ. трг. непозн&т; Анка жена Алексе Алексијевића непозната; Ђорђе Костић калФа кројачки непознат; Ђура Мариимвић бав бакалин доброг владања, средњег стања; Моша Пандила тглал непознат; Радивоје Јоваковић Племић — доброг владања. Састанак закључен у 4 3 | 4 часа. : ПРОТОКОЛ ванредног састанка општинског одбора од 6 Новембра 1383. Били: Председник општине: г. М. М. Богићевић, одборници и заменици: г.г. Ј. Дилбер, К. Петровић, С. Станковић, М. Ј. Марковић, В. Дучић, Ем. Штајнехлер, Ф. Розелт, А. Ђ, Кумануди, Ј. Костатинозић, Ј. М. Јанковић, Ј. Петковић, Св. Јанковић, И. Антоновић, П. Магић и Н. М. Боди Бр. 230 Г. Председник. Пуномоћник г. Герарда лиФеранта дрва изјавио је да не може вристати ва услов да по шко-

лама разнесе дрва, него да их ухвати на плацу нашем код еаборне цркве, али и на коме другом месту које будемо изаЛрали. Сем тога, имамо опет молбу г. Паје Цвет ковића да му се не само ве тражв неположени проценат кауције већ и положена врати. По сасхушању оба акта одбор је ©дохзг-чсио: '•V , да раније одређеиа комисија споразумно са председниш' твом или прими дрва од Герарда на обали са одбитком кола за пренос или одреди место за смештај и размештај истих ао школама и остадим локалама; трошак око нречоса и смештања дрва да може одобрити. И да се од раније одлуке према г. Цветковићу не може оде^гупити. *'• Ј?Уп " Бр. 231 " *"• * ' .■ . ' .... Г. Председник- Саопштава извешће комксије, која је имала да оцени мсже ли се на молбу Всљка Николића дозволити да код свога винограда затвори стари и отвори нова иут да би ујединио подељени виноЈра^. Слажући се са гледиштем квмисије одбор је ' . ' С, Ч ' * «..., одсбрио: оно тто се тражи према нахођењу комисбјском али и то ако се од свих суседа добије претходво приетанак. Бр. 232. Г. Председник. Одбор је решио 1^-ог. пр. м^ес. дасе тапије г. Николи X. Поповићу ва раздељено његово земљиште у непосредној блмзини-аовога гробља издаду само, тако ако он даде изјаву, какву је комисија предложила. Г. X. Поповић испрва је 0и,о ^ао' условљену изјсву а по том је одње одустао и ограђује -ср поднесеним актом који нам је сада на дневном реду. (Прочи^а)> Г. Ем. Штајнлехнер Из аката сам се уверио, да је г. Хаџи-Поповић у праву према нама; за то сам мит&евф да му се не спречава убаштишен-е и издаду тапије Гробље није за 1000 мегара удаљено ни од старах вућа, на може да се дозволи н зидање других нових. Са туђе грешке — нетреба људи да се штете. Виша власт није требала одобрити гробље на месту на коме је кад је постојао законска пропис удаљења од 1000 метара. Г. Милут. Маркови!. Комисија, које сам и сам члан дала је мишљење премаизнесеним Фактима. Код једног јасног закона да се куће не могу дизати у непосредној близини, нисмо могли гледати на друго већ ва општинске интересе. Г. Х^џа-Поповићу не спречава се убаштињење, већ му се не може, од стране општине давати право да ствара зућне плацеве од њива баш до гробља. — Ми не крњнио његово но бравимо наше, општинско право. Г. Е. Петровић. Кад сам данас проучао сва екта, уверио сам се да су и г. X. Поповић и комисија и одбор погрешао ствар схваћали. И сам суд пресудио је само спор о убаштињењу, које се никоме не може бранити. Друго је и оделито питање што санитетски закон спречавз дизање кућа у близини гробља. И ми можемо комотно издати тапије на имање, а да на општину не навучемо опасноет да евентуалвом експропријацијом ова плаћа коме вакнаде. Али пошто је