Београдске општинске новине

длнас на окупу није велики број одборнлка — миш а ( сам, да се ова ствар одлежи за пунију седвицу. Усвајајући мишљење г. Петровић*, одбор је ОДЈСОЖИО : вешење за пунију ееднипу Г. г. В. Дучаћ и Ј. Петковић хтели да се реши одмах. • ' " " Бр. 233 _ '■* ' ' . '*.« 1. Председник.^ Државе су лидитације за оправку калдрме у улицама: љуббвиокој, јовановој, добричиној, светогорској, школској и прекој. Дицитације су остале на ценама: „ ( а) Кованова и Добрачина улица остале су иа Ристи Кретићу и Ваеи Сотировићу и то: калдрмисање по 3 - 50, дин. квад. мет. а одкопавање по 1,24" куб. мет. б) Светогорсха, Школска и Прека улица остале су на Сгојану На^тасијевићу и т< : калдрмисање по 2'96 д.' ^ва.. мет. одкоиазање ио 1.50 дин куб. мег. а тротоари; по 2'40 дин. квад. мет. в) Љубовијска улица остала је на Ставри Костићу и то: калдрмисуње по 3"02 дин. квад. метар. а Јодкопавање по 1 67 вуб. мет. Г. Никола ЕорЗјевн!. Није требало држати лицитацију н по други пут. Рекли смо да осгане за пролеће. И сад сам мишљења да калдрмисање ових улица треба одложити. Г. К. ПетровиИ, Калдрмисање је први пут бнло одо* брено одлуком у начелу. Друга је лицитација — јасна ствар — држана без сумње ради ниже цене, без обзира кад се послу приступи. Данас може бати речи о томе, је ли на^ цена 1'Ицитације добра. ... ' Ј -лл- '1м По прочитању услова, протокола лицитациЈе и по сравњењу цена, одбор^је * €Лг ° - о^обрио: *о 0 , све напред помеауте лицитацдје, а послу да се приступи на пролеће. '' Бр. 234 ' " " ""1 Оаопштена аата, коЈама се траже уверења о сиромаш1ини ђака, владању и имовном стању криваца, и одбор је «, '<*» ..... '-изјавио: •4. / а« """<»:»•■ ■ 4 "' ч да су ђаци: Милан ^овановнв, Милорад Јовановић, Милорад Ристић, Лаза Савић, Драгољуб и Миливоје Момчи ловић, Цветко И. ^.џрмови^ Милввој Јовановић, Пацга Радосављевић, Аиђелија Вадић и Владета Миленковић сијјотно^ стања; а кривце Димитрија Мијајловића. каФеџију, Мијаила К 'Итића дувђерина, Алаксу Прћа вадничара, Јовава Дазар (е(рћа и Лазара Илића надничаре , Ђорђа Микића и Мијаила Мусулива, Давида Косића слугу да не познаје; а Мијат Албахарр, Мита Аврамовић и Милан Стаменковић да су сиротног имовног стања а Марко Опу јић да је врло Доброг вЈгадања а среДњег имовног стања. I^ У . - <■ ■' г, . I _ 0ПЏ1ТИНСКЕ ВЕСТИ Седнице Одбор се није саотајао ни ове недеље.

Трамвај. Саопштено је предузимачу аа грађење трамваја одобрење г. министра © до^Ивен одговор: да. ће детаљни планови за 2—З.недел>е бити готсви. После тога остаје, да се веже уговор и послу приступи>^ , Јавни: аослоеи'/ ^ ош једном скрећемо паисњу грађанства да су повлашћенидима за извожњу ђубрета из кућа, чишћење д^мњака ицспргжњ^вање ; Тр . " '9'г. нужника и поЈЈИЈара издате од стране општнаске власти оверене књижиде, у којима су уписаке и таксе. Не треба јЦОзвољавати никоме, ко не покаже поменуту к Бижицу, и један од терњих послова.

V/ '/»V •- » - - . ' " - ' ' - -■ " ' ' НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО 11 ПИСМ1 ИЗ РУСИЈЕ (париском „Ф&Л&у.уУ-*. ПетроГрад 10Ј24 Фвб. (п. н.) 1887. Даеас имамо да забележамо један чудеоват догађај. Руско илемстчо које одавва вије од себе. никаква гласа давазо, на једаа пут се јавља I а позорзгца, и, на опште удивљење, излази са одређеним и најсмелијим програмом реФорама У самоме недру престонице , ва углу Невског , два корака од Општине, и у великој сали &>а балове и светковине, опетрградска аристокрација сабра се да у маломе одигра једну руску ^осамдесет цевету и годину. Дабогме, да донесене оддуке немају за овај пар ничега опаснога; али само ово буђење, до сада вемог и питрмог, племства мора уливати влади, ажо не страха а оно, свакојаких мисли, Приметити ваља, да руско племство ни у чему не личи на Феудална колена извесвих земаља у последњем веку. Строго узев, оно и не сачињава никагкву наследну касту; него је једва приступна класа друштвена која се вечито подмгађује уласком старих чиновниаа и верн^х слугу државних. Демократско по својој језгри, а заповедничко по своме духу, руско племство јавља се у један и исти мах у двојаком и подједнако уочљивом карактеру јевропског лаберализма и азијске укочености. Понављам, руско племство није се никако чуло за ових двадесет и пет година. По што је дуго тражило, оно је најпосле и добило, од сло "одоумног и веледушног Ааександра П-ог укинуће ропства. Али овај велики напор као да беше исцрпао његову снагу — те — дадеко од тога да са радошћу орввати