Београдске општинске новине

88

и друге реФорме последње владавине оно их је на против сузбијало. Иааче оно се тако беше ућутало и повукло да је изгледало као да га више и нема. Томе дођоше још и она изборна „земства" која довршише његов углед. У целој царевини почеше се бројати само три силе, или боље рећи утицаја, а на име: цар, православна црква и сељак. Ну, ево где на последњем састанку његовом — на којшма обачно нема начега интерезнога — јер се само чај пије и светски разговор води — овога пута искочише неколико предлога председништву и изазваше бурну дебату. По што се том приликом духови распалише а две сасвим прстивне струје показаше, то је требало овом вмпровазованом парламенту још еека четгри дана па да његови консерватори и лаберали упорна мегдап поделе. Ствар се свршила с тим: да су реФорматори победили; а од важности је не мале, сам *акт, да нико од говорника није бранио посгојеће установе друштвене. Мањина је тражила повратак старом стању и његовим привилегијама. Већина је нагињала новим реФормама, како политичким тако и друштвеним. Ево, у осталом, и главних тачака , око којих се дебата врзла. Прво питање које би покренуто тицало се самог устава царевине. На основу неког историјског права, удешеног према потреби, либерали су тражили, да племство доб-ије и законску власт вршења контроле над владом. Имајте сад на уму да ни губернијска земства, при свој законској ширини свога делокруга, нису никада смела тражити такво некако право, које би Русију начинило апсолутном цвревином под умераваЈЈћим утицајемнебројенихтрибуна. Позив&јући се, пак, на једно историјско право, либерали Петрограда су врло вешто изабрали себи положај. Зна се са каквом се великом поштом спомињу на влади све старе уетанове руске од доласка на владу садањега цара. Либерали су према томе удесили тактику доказивања, како је Русија некада имала слободне установе , и како је историја сведок републике Пскова и Новгорода. — Да кле, на овој тачци реФорматори одрже победу; и после, као што рекох, бурне дебате, збор реши: да се пошље молба цару у којој ће се тражити за руско племство „право вршења надзора над свима адмиеистративним злоупотребама, па и над таквим које би потицале из какве опште мере законодавне. Као што видите, то излази на оно чувено „право сузбијања" које су некада имали парламенти Францу ске. Сад, овој политичкој демонстрацији, петроград<еаи аристрократи умели су додати и нешто соци-

јалне маниФестације. Под изговором „уздизања мОралвог нивоа руске аристокрације" г. Караулов је предложио читаву једну револуцију. Он је , имено, тражио: да се озго никоме племићска титула не даје, већ да се руско племство од сада поауњава путем избора. Могло се мислити да ће тако озбиљан један предлог пропасти већ и због претходеће одлуке. Али, на прогив. Одбор га је већ био усвојио, а на збору га прихвате и млади и стари племићи — млади за то , што је ишао у прилог њиховом изборном систему, а стари да би обуставили најезду новоскованих племића које им држава једнако у друштео шаље. Него, за време саме и пуноважае седнице било је чктаве буре, јер маса старих чиновника (произведенах у племаће) беше дотрчала да одбз?је први предлог. Најаад, по свршеном гласању , буде решено: да влади остане и даље право производства државнах слугу у племиће, али збор паемића задржава с^би права бирања нових чланова , „ако то јест они имају непокретних имања а при томидовољног образовања." На оваку двоструку маниФестацију либгрзла, партија старих племића покуша да протури један, мора се призн&ти, не врло племенити предлог — а на име: „да племство буде од сада ослобођено од т?.ксе нг> наследств')." По с.то је племић!'ма и у пркос реФорама Александра 11-гог, остала скоро половина земље у царевини, у примени овака предлога осетио би се јак деФИЦит у државном буџету, или би се на сељаке неки грдаа терет натоварио. То је, у осталом, врло достојно и красноречиво доказао г. Ољхин управив ва старе племиће ове речи: ,,3ар ви хоћете да увропастите ову државу? или хоћете да осрамотите руско племство ? Ако ми имамо часг да представљамо приу касу људи у овој царевини, то за цело није за то, што смемо да јој дамо стидан пример избегавања својих дужности. Неи на против, ми њој данак дугујемо као што јој дугујемо крв, и ширење наших повластица не сме никад значити сваљивање нашег бремена на друга леђа!." Овако горди протесг би најбурније поздрављенДи зборусвоји другу редакцију предлога Нити се племство петроградско дало и на овој тачци зауставити у реФарматорску му заносу. Је дпо за другим, оно је предлагало и изгласало: 1-о самоуправу административну; 2-го, право оаштинских одбора да бирају долицвјске комесаре, ОФицире жандармерије, пореске надзорнике и у оиште адм^нистративне органе; 3-ће, право да може бити изабран у губерниска „ земства сваки домаћин, пле-