Београдске општинске новине

89

мић, варошаеин ијш сељзк; 4 то. право мемића еа службу у коју су до сада примани једиао не пле мићи. Најзад, беше време да се и сам парламенат заклучи, јер како поче разне установе брисата мучно д& би кгја и остала. Дакле, ОВОГОД0ШН.И резултат племићеког састанвса изађе на: политичке реФорме, друштвене реФорме општинску самоуораву и укидање пр^вилегкја. Впше се доиста нвје могло урадити за краће време. Алг, — тта ће на то рећи виада? Велвко достојници већ су пуни гњева , и оно дО прошле недеље, верно илемство сматра се данас као одметничко. Полет је пак, на овој страни, тако општи да се и изабрани маршал петроградског пл мстна, грсФ Алексије Бобривск«, до сада оознат каољуги непријатељ сваке либералне идеје — на бавкету који је дошао за састанком , дао нонети струјом и изустити овако неочекиваее речи: „Пл.мство града Нетрогрвда ввзда је бвло противно сталешким раз ликама. По примеру оног легендарног јунака који је све нове сзаге добијао хватајући се за земљу, мајку своју, и племство петроградско увек је признавало: да се и његоза снага састоји у зближењу са земљом , односи са сељаком и народом својим. Ми смо и у прошлости ишла држећи се за руку са изабраницама народа, пл смем да се надам да ће тако бита у будућности".., Доиета, овака изјава не би могла издржЈти кратику, алн она није за то мање важна као знак времена, е пада ез уста једНог од непомирљивих гллвара старе племићске партије руске. У осталом, ова агит&ција у редовима племства није била и једина карактеристика прошла недеље. Њој треба додати и ону проп&лу заверу у мрнарској шкохи, као и ванредно врење код унвверситетске омладине. Нати се ту сме заборавити демонстрација на дан педесетогодишњвце поете Пушквна што погибе у дуелу пре равно : ода века- На послетку, не могу се ћутом прећи ни оне р&тоборне маниФестације које свакога часа избијају из средине оФицирскога кора. У главном штабу опет је завладало мњење, да смо на прагу оне велике бор бе коју је одавза прорекао Скобељев, а живо жели славеноФилска партија. Није ту више реч о једној Аустрији већ је нн нишану и сама Немачка , са којом би се наши ђенерали радо огледали. Ја сам вам већ имао прилике казати : да се најживље ради на утврђењима Висле, док је, међу тим, грдна војска сакуаљена око Варшаве, БрестЛитовског и Кијева. Фабрике у Тули раде на до-

вршењу оружја за ополченије, а војени возови из Петрограда једнако одлазе са убојнам материјалом за Вилну Ковно и Варшаву. Једном речју, нама пред очи взлазе, у великнм размерима, сви они чинови који претходаше објави рата Турској у 1877 годнни. А, као нека знак самог и скорог уласка у борбу, ваља да забележимо најновију наредбу главнокгмандујућег јужаз војске. У томе акту г. ђенерал вода реч о чувеавм пушхама реаертиркама са којима ће у своро бити снабдевене све велике војске јевропске. Број руске војске тако је велики; да се држава осећа сиромашна да га тим новим оружјем наоружа. Прематоме, нробе се чине у Тули да се ако може пронађе какав јевтин начин за претварање берданке у репертирку. Да не б•„ п&к, војска како клоеула, уобразивши, да је њ зна пушка лоша а противникова боља г. ђенерал комаздант у Одеси дао је прочитати свама и свакој чети једну своју н^^едбу и прокламацију, сабив у исту све главне критике на пушке реп?ртирке „са којом ће" велп, „наши неприј&тељи бити у скоро наоружани." „Оптерећене великом маоом вишека те су пушке (вели ов) и много теретније од нашвх. С њима се тешко науча руковати, а хоће лако да се покваре. Пра преласку са брзог на обичао пуцање губи се време. Поред тога, брзо пуцање брзо и угреје ту пушку, по нека пут и тако, да се сва усија и задимв, а то јако смета тачном гађању. Најзад тежиште те пушкс мења се са колич шом вишека у пушчаном магацину, а то такође смета тачном гађању. — Г. ђенерал завршује своју прокламацију твме, што уверава своје војнике: „да пресудни услови победе не леже у бољем оружју већ у општем прегнућу, — у глави СФИпира и срцу војника" Ова.ј последњи став могао је и изостати по што је руска војска у одличном степену испуњена чувством дужности и дисциилине. Она, можда, нема онолико елана колако Француска војска, нв онолико ладнокрвности колико иаглеска, ни онолико поуздања колико немачка, али она све њи достиже, да не кажем и надмаша, ду&ом пожртвовања тахог ј^ааштваи дирљавог самопрегоревања.