Београдске општинске новине

Да ее топогржвско саинаае и ижввлмеа&е вар. Београда уступи г. Халачију из Пеште, за цену од 42.000 Форината. Да се израда пројеката и плаиова га водоводе ооветлење и каиаиивацију повери овии дицима: а) за водоводе: г. г. Истоиу из Брајтна и Александру Ерду И8 Берлииа. б) за осветлен.е: г. г. Хиполиту Артсу из Брисл«, Алек. Ерду из Берлана и Ер. Порцену из Параза; Д се сваком пројектанту плати по 10,000 динара за пројежх и по 2000 двнара путна трошка по ради доласка у Београд за проучавање; Да се позову још нет стручњака, којима ће се дати у име путна трошка по 1000 динара, и који би стручњапи образовали Судзаоценугорњих пројеката. И да се како за иараду плаиова и нивелисања Београда, тако исто и за све трошкове око израде и оцене пројеката унесе цифра у буџет за идућу годину и да се за тим тај издатак измири из првих доходака трошариие. Г. Халачи имао је бити готов са својим радовима до половиие месеца Фебруара а сви остали пројектанти до половине марта ове год. Али тако иије било. Због ратних околиости Халачи нвје могао ва вјсмз предати своје радове и усљед тога пројектанти нису своје пројекте ни израдили. Осим тога трошарииа, на коју су се сви ти послови ослањали, наишла је на несавладљиве тешкоће са којих се ни остварити могла ниЈе. Уаљед тога наступила је прека нужда да се иађу извори из којпх би се ти издатци подмирити могли. Тога ради ви сте господо предложили, збор је р&шио а г министар Финансије одбрио; да се за исплату тих свих радова учини привренени зајам код једног од наших новчаних завода и да се тај зајам исилати повећањем приреза са 8% за 5 година. Изтогаизвора исплаћена је припадајућа сума г. Халачију за његово радове; из тога иввора имали би се исплатити и оетааи пројекти, ако ви усвојите да их примити имамо. У седиици својој од 1. Јула ове год. ви сте господо решили: да се пројектаитима који би нам се јавили са питањем хоће ли се пројекти градити, одговори: да оп штина одлаже израау тих пројеката за доцнија времена, пошто се трошарииа, на коју су се пројекти а тако исго и њиово нзвршење базирани били, није могла остварити. И према таковом вашем решењу ја вам господо не би поново ову ствар изноеио да мв на то не гоне три врло важна разлога: Први је : потреба прека за што скоријем решењем ситања о каналима, водоводу и осветлењу. Дрјги је: што нам се млоге понуде за концесију по тим предметима јављају а нисмо у стању да им одговоримо: ва који начИн оаштина вамерава те потребе подмерити, а трећи: шта ћемо радити са новцем који нам у току 5 година падне од приреза, ако останемо при томе да се грађење и пројекти одложе. С тога ми је господо част замолити вас ла донесете вашу одлуку:

1.) На који ће начин градити општина канале, в»доводе и осветлење; да ли у својој режији или путем концесије. 2) Хоће ли се за коицесије за осветлење н водоводе и за грађеп.е капала раописати конкурс или ће се како обе концесије тако и грађење канала давати без конкурса; 3.) Ако би изабрали конкурс, хоће ли то бити шири или ужи конкурс; 4.) Хоће ли се сачекати и решење питања о води па у један мах распитаги конкурс за све вли ће се осветлење дати под концесију а канали уграђеае и без сачекивања решења о води; и 5.) Хоће ли се остатн прн томе да се и даље одложе пројекти или ће се приступити њиовом грађењу. и у коме случају оће ли се градити свих седам пројеката или ће се изабрати по једаи, и оће ли ти пројекти служити као технички услови концесионарима. Г. Е ЗЗор^еви!. Противан сам да општина и мање а некмоли оваке огромне послове извршује у својој режији после сам уверења: да све што је општина сама извршивала вије онако како би требало да је. Желео би ла се конкур« не расписује пре но што се сврше радови на бунару и не види која ће се вода моћи употребити за водсводе. 0 пројектима за извршење, ве може зе сада још го ворити, треба ли да их одкупимо или не, јер је могућно да ће понуђачи примити на се и израду пројеката. Иаак за то прирез треба наплаћивати на цељ коју је одобрен. Г. Ем. Штајнлехнер. Решено је још под др. В гаданом све што је требало решити. Сада не можемо да мењамо одлуке већ и с тога што нес нема много на окупу. Г К. Петровић. И сам сам противан да општина у својој режији ради ове велике аослове. Толико кубуре имамо на кланици и око прибирања општинских прихода, да би нам још само то требало да у сопственој режлји извршимо канализацију, водоводе и осветлење. Истина, ковцесије су осуђене; али не треба губити из вида да је то, као што сам у једном равијем моме говору то пространије разложио и објаснио, једини инајаовољнији пут за могуће извршење показаиих послова; и, осим тога, да ће се концесијама још дуго и дуго морати да служе не само вароши као што је Београд него и много веће. Јодиао и као најважвије на што треба особиту и најозбиљнију пажњу при огсом послу обрагити, јесте, по мом мишљењу, да се уговором између општине и концесионара осигурају што лакши и по опшгвну што повољнији услови; а да се ово постигне уговорима треба се користити уговорима других, већих и мањих европских вароши, и према њима закључити са концесионаром уговор тако, како концесионар неће моћи општину кињити и малтретирати; другим речма: при закључењу уговора са ковцесионарима треба се корисгити искуством оних вароши, које су подобне послове иод концесију дале, јер се тимеослабљава и побија и онај једини озбиљан разлог, који се против концесија наводи, а на име. да се. са кињења н малтретирања од стране ковцесионара, концесија отресају и оне вароши које су концесије дале.