Београдске општинске новине

110

I

Г. Др. М. Леко. Морам да пововим, да сам у комисији једино за то одвојио мишљеа.е, што сам уверен да је користно да се претходно детаљније упозаамо с лашим потребама, па да према њима удешавамо и наш рад. Да ли су пак бројеви, које сам изнео, и ва које је чинио приметбе г. др. Пачу, да ли су тачни или нетачни, о томе се не може овако на памет говорити. Ја бих молво ла се одреде неколико члавова одбора, да би их могао уверити о тачнооти истдх бројева. Што се тиче питања о учитељсквм становима, држим, да би требало о томе могло боље промиелити; за ту цељ а и у опште по овој сгвари, нужно би било умолити г. министра просвете да изволи одредити једнога изасланика, који би нам давао нужне податке. Г. К. Петровић. Ради објашнења ствари ја ћу вам још прочитати писмо предузимачево, оно гласи: ,,Господиве председниче. Саглзсно оном што смо вам на после дњем састанку казали, ми смо одмах по повратку пмо прешли ?а изучавање целокупног пројекта за станове учитеља и учитељака у ш олској згради која би се имала подићи (у Београду) према Гразд Хотелу. Резултат овога изучавања је чај, да мислимо да смо наотли једну у сваком погледу повољнију комбинацију, а коју овде подносимо и вашој к општ. одбора оцени заје дно са шккцираним планом у прилогу, По озом новом расиореду ви ћете видети да смо нашли. 1) да еваки стан треба да им? своје иредсобље. 2.) да станови учитељака с>уду са свим одвојени од учитељских станова јер тога услова, ни]е било у нашем првашњем нацрту. 3.) да ходник на уласку у главво здање не буде по дељен на двоје каквом преградом. 4.) да ћеми избегавата дуге ходнике који су увек веома незгодвк. Давле, кас што се из*призоженог нацрта можете уверити, свака дотични стан одговараће распореду изложеном у распису г, министра просвете. Ми ни мало не сумњамо, г. предеедниче, да ће вас ове измене потпуно задовољити, и надамо, се да ћемо у скоро добити од вас одговора о првјему нашвг предлога и од ваше и од одборске отране. По пријему таквог плана ми ћемо похитати са израдом планова свзју школских зграда саобразно сваком влацу по вассоб, и који ће по вашем одобрењу служити за оснсву редакције самога уговора и коначног плана. Изволте г. преседвиче примити уверење нашег најодличнијег поштовањ^. Брисел 24 декем. 1886 год. Ж'н Фишфе, А. Вандер Стратен. Да вам прочктам још и правила о гргђењу школа в намештаја школског и т. д. кој* еу, иравила, у неку руку вао и закон. Из иствх правила ја ћу вам прочитати само одељик други :

Члан 4. „Школсва згр»да треба да је ако се икако може од тврдог материјала. Зидови поједвнвх одељвка гд« имавнше разреда вли слушаоница морају бити тако дебели (иајмање од једне ци"ле) да се звук или глас у другој слушаоници не чује. Учионице треба да буду над подрумом, ако подрум није влажан. Све собе морају би?и најмање један метвр над равнвном земљишта. Члан 5 Пр*1 мањим шаолским згралама учионица мо а бити окренута југу или истоку а код великих лица увек југоистоку, звчеље северо-западу, десно крило југого-западу а лвво крало северо-истоку. Собе за цртање , кабинети, ходници и канцклзр ј« могу бити на северној страни. Члан 6 Кров треба да је висок, зокривен црепом или пло чама, с нагибом за цреч У 3 а за плочо 1 Д распова т. ј, ширине зграде. Улазак у учионицу не смв биги с аоља него из ходника. Ходници не треба да су шири од три метра, морају бити иокривени, добро оеветлени и за ветрење удешени. Прозор на ходнину има се гако удесити, прзма вратима учионице, ради бвљег ветрењч, особито лети. Стзпенице не смеју бити уж* од 1'5 м. ни праве ни ^вијене, већ н« два до три колена вавијене, аморају имати места и за одмарањв. Степепице ва сло5одној ивипи морају кмати ограду. Та ограда мора бити висока и честа н на, њој у растојању од по метра стубићи, да деца, не би ограду употребила за пузање, Пад стеценица мора бити 0,15 до 0,17 мвгра, а сваки басамак четвороугалан, а не обал и дубок 0,3метра. Ду1љива басамак* удешава се према висини ; тако, ако је висина 0,150 онда дубљина треба да буде 0.324, а кад је васинл, 0,170 дубљина мор* битн 0,304. Члав 7 При свакој већој школи, особито у варошима, потребна је и соба за гимнестику која се може и угрејати. Висина те собе да износи 5—6 метара светлост у собу за гимнаетику треба да долази са две сгране. Меето за гимнастику но селима обично да буде у авлији између баште и школске згрзд«. Члан 8 Пи једна учионица не сме бнти дужа од 10, шира од 7 ни виша од 4 метра, а висина никад мања од 3, 5 метра. Највећа учионица може дакле имати 70 квадратних или 2 ј 0 куб. метра: У такој учионици саЈхигијенсхог и педагошког гледиштажелети је да не буде вигае од 45 ђака. Но допушта се да највећи број ђакабуде 50. Тада аак треба се старати да се нова учионица отвори.