Београдске општинске новине

ДОДАТлК БРОЈУ 11-ОМ „БЕОГРАДСЕИХ ОПШТИНСКИХ НОВИНА."

станав , изнео је иитање да ли се учитељски станови и учионице налазв под јс^ним кровом, но, кад је чуо да то није случај, већ да су становн одвојеви од учионица, одустао је од своје примедбе. За сад је потреба да имамо 60 учионица; у нашем извештају ми смо нагласили, да се о. вим што добијамо не подмирује потреба. И сам рад сам да имамо одмах довољан број школа, но, кад се то не може, боље је почети са грађењем оноликог броја школа, колики према нашем имовном стању можемо да подигнемо. Да видимо да ли је г. Леко изнео тачно бројеве, Г. Леко наводи да сада постоји 68 школских олелењв, и даље да има 60 учитеља. Ово је немогуће: или има и 68 учитеља или има само 60 школских одељења, — иначе би 8 школских одељења било без учитеља. Нама треба 60 школа,које би биле 10 м. дугачке и 7 м. широке и 4 м. високе; на такву једну школу дошло би по 50 ђака. Сада има у Београду 3000 ђака. Ми дакле добијамо 50 школа, односно 52 шквдеке собе и по том подмирујемо потребу за 2500ђака. Још осгаје 500 ђака Имамо једну школу, коју нећемо рушити и у коју стаје 200 ђака (теразијска школа). По томе остаје неподмирена потреба за још 300 ђака. Ако давас имамо 68 одељења као што наводи г. Леко, то је за то, што су та оделења, таква, да у те учивнице не може да стане ни 50 деце. Понављам, да треба да зидамо школе. Миелим да нема виког ко би овоме био]противан. Да је ово мало школа колико добијамо (52 односпо 50 учиона) то смо и ми казали,и за.то смо тражили још 3 школе, но то нисмо могли за сада добити због Финансијских прилика наше општине. Шго се тиче плана (односно скице, која је пред вама) гмам да ириметим ово: влан је рађен на основу расписа министра цросвете. Ако је распис такав, да у њему није пажено ни на педагошке ни хигијенске услове , онда смо на странпутици, али не својом ногрешком, но само заведени таквимрасписом. Ми добијамо 52 стана^за учитеље а сада имамо 60 учитеља, остаје, дакле, да плаћамо станове за 8 учитеља. Но ми смо у извештају баш зато и казали , да се првж приход који се покаже у општинв употреби на подизање још бар три школе. Плаћали би према томе само 8 станова. Ми смо већ толпко година плаћали за станове али кад би усвојили да озадамо станове на отплату ми би плаћели за 23 год. а после тога имали би своје куће и не би плаћади ништа. То чине и људи приватни који подижу себи кућу на отплату, и тим путем лакше дођу до куће. Хоће ли општина да зида адмо школе или ће зидати станове и за учитеље, треба цеаити према овоме: да лијв економски мудро озидати станове па после 23 год.^не плаћати нишга за станове, но имати сво]е своје куће и уживати их бесплатно, или би било економски мудро и даље плаћати годишње 50.000 динара станарине, а за то никад аишта не примити. Ми 25.000 дин. плаћамо за школе, али, питање је да ли можемо за ову суму добити баш онолико школа, колико треба. Стагови за Фамилијазе разуме се да су ту, јер се план ради према распису министра просвете, по коме распису ти станови морају бити. Споменуто је да ово нису деФвнитивни планови. И то стоји, но то јв одборова ствар, да ли ће одбор већ сада да означн неку основну цену, према којој нредузимач има управо и да радн детаљне и деФивитивне планове, или ће и одбор себи у тој ствари оставити некн известан рок као што

је то учинио и предузимач. Ми који висмо сгручњаци у ценама унућени смо били на г. Илвића и г. Бугарског. Али тек при деФинитиваим плановима и предрачуну имаће управо да се коначно реши питање о ценн пошто се дефинитивни уговор прави, тек кад одбор општинскн усвоји детаљне планове и предрачун. Комисија је гдодала као што се види да подмири потребе које су првкг, н заиста овом понудом добијкмо 50 учиона. Зидање квартира усвојили смо само за то, да после 23 год. не морамо да плаћамо за квартире. На завршетку обраћам пажњу одбора на то, да у дебати свакадудели квартире од школа и да цеву од 20,000 дук. која је цена међу основним цвнама највећа, не узима само као цену за школу, већ треба знати да у ту цену улазе и станови. Поменуто је да је урачуната и циФра ча огрев, но то је учињено за то, што се имало на уму, да ће се новешколе ложити централно, угљеном и то ће далеко јевгиније коштати, но ложење дрвима. Односно земљишта на којнма ће се зграде подизат« комисија је морала старати се, да не прелази партију у буџету одређену за школе. Нисмо могли предложити куповину плацева, већ смо се ограничиди на општинске п ацеве, пошто би куповање плацева знатно повисило цеву швола. Г. Миша Михајловић. Хтео би да приметим, да је и у комисији разговарано о томе, да ли ће општина бити принуђена да и даље плаћа станове, па се нашло: да.засад има онолико соба колико и учитеља, и нашли смо и то, да има неколико шксла које се неће рушити па ће све то бити употребљено за станове. Пребацује нам, се да нисмо довољно ебратилш пажњу на овај план, а међутим ми смо га 2—3 пута прелазили и са стране хигијенеке и педагошке сваку замерку уклонили. Готово је у свакој седници комисиској изношен број учиона и учит. станова, па се нашло да ће овим грађевинама све подмирено бити. По томе нема зебње — као што се овди износи — да ће општина, поред ових грађевнна, морати годишње још да плаћа неки 40.000 дин Г. Св. Николајевић. Ми нећемо овде да се служимо вицевима да доказујемо гата је то распис министра просвете, — јасно је, даје он написан само у општим потезима. Но овде је питање о једној великој грађевини која треба да буде углед Београда, и ако ми нећемо да нам та гра ђевина нм I нешто више но што је у распису, онда јето заиста чудо зашто је тако скупу подижемо. Ја вам кажем да ћемо ми после 5—6 година морати друге школе подизати и ове дозиђивати. Овде је јасно да по плану нема оно што по закону треба да има. Но ее сад сетих да овај план мора ићи г. министру на одобрење, те би вас е тога молио да се овај план претходно пошље г. министру на одобрење, па онда да приђеао дебати - Као што рекох овде нема учионица за У. и VI раз осн. школе. шго мора ха уђе у план. Г. Никола Стојановић. У Београду нема ђака за У и У1 разред Г. Св. Николајевић. У закону јасно стоји, да свака основна школа мора имати 6 разреда, као што је у целом свету. У осталом ми не можемо натерати децу да иду у једну школу, по што само једву 6 разредну имамо.