Београдске општинске новине

108

вора саставнти тачан предрачун за поједине зграде, само уверен сам да просечна сума тих предрачуна неће прећи речену суму од квадратног метра, што ће се и ове нодићи са истим материјалом и радаом снагом као што су се и доеада градиле школе у опште. Што се тиче тога Да ми нисмо узели у обзир и друге просторнје које су потребне као библиотеке и радионице имам одговорити да смо прво имали на уму буџет оглптине како би за ту суму која се сада издаје на ту цел добиди што више учионица; а што се мисли да поред учионица трсба, у становити радконице то би добро било исто коа и собе за библиотеку и музеј, но кад би се то учинило онда би нам у овом случају за то морало одпасти неколико учионица, или би се мора.то више утрошити т 1 ј. врекорачити досадања сума која је зато намењена, шго је сада немогуће јер ми опет неби дошли до својих школа. Г. К. Петровић. г. Светомар рече, да би, поред школа — учионица — требало да буде још и некзх радионица музеја и још неких корисннх установа, или боље рећи локала за те установе. Ја потпуно делим умесност ових"потреба и жеља. И комисија је, господо, желила не само то, него још и нешто више; али водећи рачуаа о могућности општине и буџету општинском ксмисија се је зауставила само на ономе што се може остварити. Комисију је поглаввто у овој ствари рукоаодило то: што је она хтела да за суму која се даје за станове учитеља и за кирију школа, добије могућни број добрих школа и станова. Комисија је све једнако имала у виду Финансијско стање оиштине, т. ј- приход којим ее располаже. И налазећи да би проширивањем својих захтева који прелазе снагу општиае остала општина и даље у овој ствари на овој истој тачци, на којој је и сад комисија, бојећн се ове евентуалности, стала је на тачку могуће остварљивости. И заиста, господо, ако се не би примила ова понуда, општина би могли још 50 година плаћати кирију и наша деца ва тодико година могла би се мучити и давити у овим садањим школама, од којих ће понуђене школе, ма да иису. савршене, ипак бити боље са 50% процента. И ја бих хтео и желео да правимо школе као што бива у Лондону, Паризу, Бечу но на што та жеља, кад општина није у моггћности да то изврши. Треба дакле урадити што ее може, јер ће то бити од овога, што је сад много бољс. Ос ем тога тако ће општина кроз извеетан низ годива, т. ј. пошто ис. плати проЈектоване у понуда школе и овај садањи издатак на школе и станове учитеља, моћи употребити на друге корисне цели Што се тиче погрешака у шкици оне се могу поправити као што се може и оно, што н е достаје, допунити. Г. К. Црногорац. Ја ћу да покушам да одговорам г. Леку и г. Николајевићу. Кад је одбор примио предлог кзкав је од понуђача дошао он је изабрао једну комискју којој је ставио у дужност да се руководи по жељн одбора само у овој цељи: да каже, је ли истина да ова сума новаца са којом одбор располаже може бити довољна према понуди понуђача? То је била основа са које се полазило и са тога гледишта и стручњаци су ту ствар разумели, јер је предеедник ту ствар тако и руководио. А ми као чланови комисије нисмо смеди губити ш\ риди ОВОМ БРОЈУ С&ЕДУЈЕ ДОДАТАК

ни ту околност, да наша варош не сме вшне ни за ми> нут чекати са својим радовима и да јој се трзба журити за унапређењем. Међу тим, што смо добили могућност те најпре почињемо са школама, то је само за честитање ; ја верујем да ће св&ки наш рад даље уродити срећом. Г. Леко је у последњој седнаци комвсијској изразио своје мишљење и ја сам држао да већу морати да му контрадицир&м, јер аегово аврђење сгоји на нссигурним основама. Ја мислим и тврдим да нас је у етвари рукозздидо то што ћемо свим да подмиримо једну огромну и готово највећу потребу, а да не пада нов терет на грађанство. Такав посао мора бити пун похвале. Што се тиче говора г. Наколајевића могу да речем то, да кад би ми били „богати Енглези" неиа сумње да би ми правили и „куле но ваздуху^ и овда би и требала и могли за цело да направимо и више локала. Овако се морамо задовољити и мањам. ГШоле какве нам се нуде врло су дсбро дошде и ја држам да не може бити што уаутније до да понуду примимо. Тако ћемо после 25 година имати наше школе и 100 .000 дан. метаћемо у џеп са којим новцеи можемо зидати и квартире и музеје и све што нам двље буде требало. Г. Др. М, Локо Кад ми подижемо зграду од 22.000 дук., па та зграда, не може" да задовољи све наше потребе, и не може да буде угледна] зграда, онда не знам шта би коштала таква једна према нашим приликама угледна зграда. Г. Св. Никодајеви!, Ако бих говорио о потреби школа то нема сумње, да се та потреба увиђа и да је предлог г. преседника похвале достојан; треба спасти нашу децу, нашу младеж и нас еаме. Него ја полазим са тачке еко номије са које полази и г. Црногорац и кажем да би грађевине биле солидније не треба се ослањати само на оно шго је у овоме распису. Ја држим да овакав план веће ни виша власт одобрити. Пошљите министарству ја сумњам да ће га усвојити. И ја знам мало о школама и знам шта тражим а и он кад добро замотри у илан видиће да има и хигијевеких погрешака и оекудица. Лепо је приметио г. Леко да кад се зида једна зграда 22.000 дук, да она треба да буде углед. Ми подижемо велику школу и она треба да траје дуго, јер ми имамо и друге потребе да подмирујемо, те с тога а у интересу штедње "ваља подизати добре зграде. Ја предлажем да се овај план претходно пошље једној педагошкој-хигијенекој комисији ја то је миниетарству просвете, просветном и савету 1савету лекарском на оцену па тек онда да се Јприступи решењу ове ствари. Г. Др. Лазу Пачу.. Ја би хтео једну општу примед бу да учиним, по што је дебата застранила. Код овога питања треба да разликујемо две етвари и прво саме школе и друго квертире за учитеље. Прва ствар то је потреба општине, друга ствар то је рачун општине. Да треба да зидамо школе које су потребне о чоме нв може бити спора. Поднети план дат је комисији и она је о њему већала и у начелу га усво.ила; у детаље нисмо улазили пошто се повуђач обвезује да гаколе зида по правилима, које је министар просвете прописао. Нема сумње да су та правила написана према свим педагошким и хигијенским захтевима ј Г. Стева Поповић, који је долазио на једав комисијеки са-