Београдске општинске новине

122

СЛУЖБЕНИ ДЕО ЗАПИСНИК. аанредног саотанка 11 марта 1887 год. (саетанак отворен у 5\ чаоа)

Били су: Председник општине г. Светомир Николајевић ; члан суда г. Јанаћ Јанковић; одборннци и заменици г г: Димитрије Миловановић, Ат. Кумануди, Јоврн Дилбер, Никола Кики, Др. М. Т. Лекз, Сгеван ЈосиФовић, Павле Матић, Фердинант Розелт, К. Црногорац, Милан Вељковић, Св. Јанковић, М. Степановић, Коста Петровић, Манојло Кл«дис, Милош Симоновић, Јанаћ Хаџи Фичо, Јанаћ Константиновић. Др. М. Вуић, Нак. Ђорђевић, Др. Ђ. Димитри јевић, Милош Валожић, Ст. Добривојевић, Мих. Крсгић, М. Стевавовић, Милан А. Павловић, Јован Стевачовић, Васа Дучић, Ј. Милановић. Прочит&ни и примљени записници прошлих седница. Бр. 51 Траже се уверења о владању и имовном стању, и одбор изјављзгје: да су: Тома Петровић ноћни стражар и Павле Илвћ кочијаш непознати; Павле Јовановић лађар и Јован Ђукнић непознати; Малош Тодоровић бив. практ. доброг владања и сирот. сгања; Петар Петровић општ. марвени ле кар доброг владања и средњег стања; Јоца Коплиее кочијаш ненознат. Бр. 52 Г. Пред:едник. Господо, по што се искупио довољан број одборника, то молим да пређемо на дневни рсд. Г. одборници су се у једној седници договорили, да се одборске седнице држе субогом, но ја сам вао овога пута због важних и преких предмета раније позвао. Дозволите, дакле, да прву тачку на дневном реду о трампи општ. земље са једним приватним лицем, прескочим, по што је ксмиеија, која је натоме радила, једну етвар заборавила, па остало да се10 предходно исправа. А овда на реду је питање о заитању воде на С/гви и Дунаву за грађевинске потребе. Правилима о заитању воде на одређеном месту није иредвиђено, да ли људи могу за грађевинске цељи заитатати воду и на ближим местима. Поводом тога имамо неколико молаба од људи који подижу гр*ђевине близу Дунава, и који ишту да им се дозвзли да доносе воду одакле им је ближе. о ни с 7 готовз да олаћају таксу која се и ва општ. пумпи плаћа. Ја сам се разговарао о овоме и са г.г. судијама и сложили смо се, да ову ствар ввља регулисати, на име, да треба дозволити заитање воде са једног ила два|места на Сави и Дунаву, али са места која би суд одредио, опет разуме се пошто би дотични положили сдређену таксу, и пошто би исиунили неке услове, као на нример да своје саке о 'ележе. Сад, на одбору је да овако или друго какво решење донесе. Молим, жели ли ко да говори ? Г. Н. Кики. Заиста је крајња нужда да овај крај варогаи — Дорћол — добије воду јевтиније. Данас се на дорћолу плаћа сака по 5—6 гроша, те с тога сиротнија кзаса

која већином и живи у озом крају, мора да се сели. Поред оних који дижу грађевиие, ваља имати на уму, да у овом крају жива велики број праља које потребују воду а не могу тако скупо да плаћају. Држам, дакае, да би најбоље било да се саке које имају да носе воду за видање, за прање итд. о®арбају нарочитом бојом. Сакаџије ће пристати да плаћају таксу коју плаћају и кад заитају воду на пумпи. Г. Др. Ђ.^ДимитрЕЈевић. Ја држим да нема више потребз да се забрањујз заитање воде и са других места. За то је била потреба онда кад се колера у суседној земљи појавила, јер се у опште држи. Да се колерне клиде водом најлакше шире. Данас, паа, кад је колера престала, престала је и потреба за такову забрану. Од своје стране санитетска полипија неће томе на пут стајати. Г. Председник. Управа вар. Београда јавила намје да је забрана већ дигнута, но за нас је овде питање: уоће ли општина дозволити заитање воде без таксе, која се сада плаћа, кад се вода на пумпи заита. Г. Др. Ђ. Димитријевић. Забрана није дигнута. Она је била дигнута, и то је трајало неких 24 сати, па чим се колера у Осеку појавнла, она је опет стављена. Г. Председник. 7. Марта добили ли смо извештај од Управе да је колера престала, и да је забрана дигнута. Г. М. Крстић. Ја сам хтео оно исто да кажем што и г. Димитријевић, и мислим, да општина не треба са својим интересима тако далеко да тера, да, зарад једне таксе забрањује заитање воде и са других места. Ако општина налази Јга не можо да изгуби тако важан извор дохотка, онда нека допусти да људн заитају и с других места, и за то да плаћају одређену таксу. Г, Др. Ђ. Димитријевић. Ја опет тврдим да би воду за пиће, ваљало заитати иа одређеном месту, а само за грађевине и сличне потребе да се дозволи заитање и са лругих места. Ст. ! ДобривојевиБ. У покревутом питању да ли се може доиуствти саквџијама заитање воде са Дунава, сви су се предговорници хватали за оно време кад је владала зараза, која је сада престала. Но, и ако је зараза престала, ми треба да водимо рачуна о здрављу наших гра ђана. Њма јепознато, да еу сакаџије заитале мутнуводу; а мн не смемо дозволити да се за ма какву потребу таква вода продате. Ја мислим да се може допустити заитање воде, али тако, да вода буде бистра; јер ће се иначе дешавати да они такву воду носе и за пиће, а кад се пнтају одговориће : „за грађевину." Г. Д-р Ђ. ДимитријевиБ. И ја сам мишљења, да се вода за пиће не заита са Дунава; јер, као што је познато, та река пролази поред многих вароши, у којима има великвх Фабрика, те се разни отпадци и друге нечистоће у њу бацају. Ако би оиштина имала средстава, она би могла да намести и једну пумпу на Дунаву. Не може ли то, онда да се обележе, обоје, саке које носу воду за пиће, и да исту заитају на општ. пумаи. Г. С. Добривојеви!. Ја се бојим да нећемо имати никакве гаранције у томе, тто ће бурад бити обојена, јер грађани неће знаги увек да разликују, а млоги неће знати ви да мутна вода шкоди здрављу. С тога бих био миш