Београдске општинске новине

123

Љења: да се заита бистра вода, не гледећи на то да ли се она употребљава за грађевине или за пиће. Г. Председник. Молим, господо да пробамо, да упростимо мало дебату. Општински суд изнеће вам у најкраћем року аравила о заитању воду на пумаи, и том приликом моћи ће се говорити опширније о том пвтању. Сад 1е главио да ли се може дозволити приватшима да из ближах места захвагају воду за грађевинске потребе. Нознато вам је да се неке грађевине подижу, далеко од места гди се сад вода заита, и ја држим да јби нашим суграђанима могли учинити такву једну олакшицу. Што се у опште тиче питања о заитању воде, то ће као што рекох, општ. суд ускоро поднети правила и тада ће с« та ствар моћи регулисати. Г. К: Петровић. Господо, нема ни једнога међу нама који би се устезао да ту жељу, ту потребу азмври ; вема ни једнога који не би хтео нашем становништву да учини сваку могућну олакшицу, — али имајући на уму то, да здоупотреба сакаџлЈа може да доведе у питање здравље становништва, ја држим: да би с^ у томе питању, не губећи при том поред наведенога из вида још и то : да би општину намештање још једне пумпе на Дунаву достајаких нздатака стало, — могло поћи.оним путем, који напомену г. Димитријевић ; а то је; да се бурад у којима би се носила вода за грађевина "другојачије бојадишу од оних буради, у којима се носи вода за пиће. Тиме би се бар привремено, та потреба могла што корисније под мирити. Г. Председник. Свакојако је питање, хоће ли одбор да дозволи заитање воде, а што се тиче обележења, контроле, плаћања т^кее, то ће суд сам удесити: Дакле пристајете ли господо, да се може дозволити заитање воде и са других места ? („Пристајемо") Г. М. Павлови^. Ствар је готово »сцрпљена, и само имам да к&жем да и сам држим да би најподесније било да се бурад, која носе воду, за грађевину обележе. А ако неко хтедне и поред тога да употребљава ту ваду за пиће, ја не видим како му се на пуг може стати. Г. Председник. Дозвола за заитање воде даваће се иввеснвм личаостима, које су позиате, и које се буду суду јавиле да подижу какву грађевину. Г. К. Црногорац. Госпо^а предговорници су изнели своје раалоге, којима бих ја додао : да се и ја бојим зло употребе, те држим да би наЈбоље било да се та счвар тако регулише да сваки онај који подиже какву грађе вину па му је за исту потребнн вода са ближвх места, да се оредходно јави сјду , од кога ће добити дозволу за ношеље воде са таквих (блвжих) места. Г. Н. Ђор$еви1. И кад би се дозволило ношење воде за грађевине са ближих места држим да би требало да ее на сакама обележи да та всда није чиста. А ако неко и поред то а хтедве ту воду да употребљава за пиће онда му се не може помоћи. Г. М. СтенановиЈ,. Кад би се на сакама и написало да је вода нечиста, слабо би ту било користи, јер ми имамо више неиисмених него ли писмених људи, те би се опет чиниле злоупотребе. За то ја држвм, да би боље биио да се саке нарочитом бојом обележе, па ће то и неписмени моћи да разуму (Жагор).

Г. Д -р Ђ. Димитријеви!. Да би се и та зебња избегла, биће најбоље, да се и у овом случају одреди на Дунаву чисто место, одакле ће се вода заитати. Г. Председник. Молим да ставим ствар на глаеање: Дакле пристајете ли господо да се за грађевинске потребе, приватним лицима, на њихов лични захтев може дозволвти заитање воде и на другим чистијим местима, пошто плате прописну таксу (Пристајемо). Остављате ли општинском суду да он вађе мере за контролу („Остављамо") Дакле оглашујем да ]"е одбор дозвоЈхзгсо да за грађевинске потребе, привагна лица, на лични им захтев, и пошто плате нрописну таксу, могу наитати воду и на другим меетима, осим садањег опшгином одређеног. Бр. 53. Г. Предоедник Гоеподо, сад је на реду ј *едно за оаштииу врло важно питање: избор инжањера. Као што ван је позвато, стечај за помоћннка инжињ. расписан је још у децембру пр. год.. а за главшог инжинера јануара ове год. До сада нам је сгигло неках иет пријава / и сад би ваљало од пријављеае петорице изабрати једног за главвог а једног за помоћног ивџ. Одбор може тај избор одмах овде обавити а може — претходно поверити ј *едној саецијалној комисији од 2—3 члана, да проучи те сведоџбе и да нам о њима реФерише. За сама места јавили су се: г, г. Стеван Чађевић, Ј1ука Ковачевнћ, Стевна Ђорђевић, Франц Науза и Јован Винклер, Јован Смедеревац. Г. М. Клидис. Ја мислим да комнсија није потребна, јер ми те људе повнајемо, па можемо одма избору да приступимо. Г. К. Петрови!. До сада је у одбору био обичај да се, пре дефинитивнога решења на добивене понуде, одреди једиа стручна комисија. Мени се чини, да је таЈ цјт оправдан и за то мисдим : *да од тога у толико већ прилика усвојенога обичаја и сад ве одступамо ; него да одредимо комисију из г. г. председника, Димитрија Стојанов»ћа, Јоцана Марвовића и Велимира Антића. На кад нам ова господа буду дала свој суд о квалификацији молилаца, онда да се тај њихов суд изнесе прод одбор, којн ће донети коначну одлуку. Г. Председник. Комисија је на сваки начин компетентија да оцени способност кандидата; док оно друго — варактер — остаје одбору да цени. Г. Н. Ђор$еви$.. Истина је што г. Петровић каже, да је при избору инжињера одређнвана комисија. Но то је бивало само оада кад је општина доби^а понуде од страних лица. Истива је и то, што каже г. председник, да ће стручна комисија оцењивати са стручне стране, а одбор опет с друге стране. Но, кад међу понудама има лица која је држава примила у службу, и која су још / министарству, овда мислим да је то довољан услов за прву страну, да их можемо прнмити. Те би према томе остало да одбар, с погледом на другу страну, реши о пријему овога или оногаГ. М. Крстић. И ја мислим*да би најбоље било да се та сведочанства пошљу комисгји коју је г. Петровић предложио, па да нам комисија каже који је од тих људи