Београдске општинске новине

152

Ми би иајбоље^учинили, да одмах штампамо^све те псвуде, како за нао чланове комисије, тако и за чланове одбора опшшнског, па, по што све те понуде свестрано проучимо, да се овде састанемо или тада у одсеке иоделимо, или можда неће тада ни Сити потребе да се на одсеке делимо. Управо, ја не видим; друга пута него да се ионуде штампају, и да се нама свима да по један комад на штудију, те да о њима размислимо и са јачом спрек.ом општини своје мишљење. дамо. Од читања овако у пленуму, као што рекох, не бн имали никакве користи, јер би на тај начин врло тешко било, а скоро и немогуће, чцнити упоређења једне ствари с другом. Кад пак добијемо штампане понуде, онда м жемо маого боље о свему промислити и што нађемо за вужао и прибележити, га после у једној седнкци све решити. Ако нађемо да ипак треба да читамо све понуде заједнички овде, онда ћемо оиет бити брже готови. Дакле, мислим да ћс најбоље бити да ее све иовуде шгампају па го и предлажем. (Чује се: врло д бр ). Г. Пера Велимирови$. Господо, ја сам мишлења да нетребаовде у пленуму читати ову ствар, јер кад би то учинили, не би могли на чисто знати све што трвба дч .шамо, већ бв ухватили нешто и то само аовршно. Ја сам мишљења, да се избере један ужи одбор од неколико људв, у који би ушао сд сваке струке по је^ан стручњак ић средине ове комисије; као нпр, један тек кичар, један Финансијета, један правник, лекар и кд. Тај одбор имао би да проштудира целу стаар и да састави један реФерат, па тај реферат да се штампа, а не све повуде. Ми ћемо тај ре®ерат прочитати и у иуној седници па, ако коме што не буде јасно, повуде су ту па ћемо се објаснити и на тај начин посао брже и лакш<> свршити. Г. Мијајло Павловић. У прилог говору г. доктора Иачуа имам да кажем, да се потпуно слажем са њим Што каже г. Велимироваћ, да се одреди ужи одбор и овај да донесе реФерат то опс,т значи, да сви чланови неће бити посвећени у оној мери у којој треба да су. Овако, као што каже г. доктор, мислим да ће Сити боље; сваки члан комисије добија штампана пркмерак, на ће он сам стављатн своје приметбе, и, кад дође овде, он ће бити спреман да своје мишлење искаже. Сам ре®ерат не може све да обухвати и исцрае. Г. Предсодник општино. Господо, не бих желио, да се мешам у то питање, да ли да се понуде штамиајуили не, тек, молио бих господу правнике, да нам они одговоре мохемо ли, управо, смемо ли ове понуде јавности предавати пре него се коначно приме ил одбију ? Г. Ђока Ђор$еви1. Не можемо. За свако печатање понуда треба имати дозволу од онога, који је пинуду поднео. После, овде има, господо, ствари које се никако ве могу ни штампати. Дакле, опет се своди ва т«, да се реФерат направи и исти само за нас аутогр &Фише. Г. Мијајло П. Мијајлови®. Јамасллмда су све иод ете ионуде ствар јавности и да се могу комотно штампати. Оне су само донде предмет^тајности^док^нису отворене. У осталом, ја потпуно усвајам нредлог г. Др. Пачуа, јер ми сви треба да имамо те понуде штампане у рукама и

код ваших вућа, па да их можемо комотно проучига и на свако питање свој одговор дати. Д«кле, за то сам да се ионуде [штгмпају; а маслим да ми некамо аисолутно ничеЈа да се плашимо аки то учвн^мо (Одобраввњс) Г. К Главинић. Ја нисам правнвк и не могу да кажем, да ли имамо права да одлучимо да се све ове повуде штамигју иди не ? али, у колико сам до сада овде могао да прегледам предате нам докумеате, они се сада ве могу читати,| поцшго Си саио читање трајало неко лико часова. Осим тога, ја не могу да видим и да ба било од тога читања какво^а резултата, по штосу овде цитиране такве ствари које се -е дају без дубљег и дужег проучаБа«.а схватити. нити се мог/ једааим само читањем запамтиги. Г. Др. Ј1. Пачу. Ја ћу опет да учиним јед^у примедбу односно штамнања о коме је рвч. Ја нити сам хтео, нити сам нзаео тај предлог : да се све ове понуде штамвају за јачност; нзго сам предложко да се штамаају само за њ.с, којима је стављено у задатак да их темељно проучвмо, и дз о свима донесемо свој суд, и то, да се штам пају само као манускриит. Оно, шго је рекао г. Михаиловић, да је свава од ових понуда тајна само дотле док аису отвореве, то је тако у сгвари. И, ако ми носле иретреса ових попуда нађемо да их треба све одбацити, то неће бити с тога што су штампане; а тако исто ако коју од њах усвојимо, то нсћз биги за таквз решење од уплива то што су шгамп&не. него само и једвно је питање, је су ли нам уч^њеее понуде од корисги или нису? и ако су нам од користи, која је међ њима најкораснија за нас? Ја мислим дакле, да је сасвим очевидна потреба да свакн од нас добро ироучи ствари о којима има да к&же своју реч, а то ће моћи да учини тек онда, кад све ове ионуде има у рукама дуже времена и учини нужна сравњсња и свестрана испитивања. С тога маслимдавеће иико имати шта да наведе против тога да се све то што је пред вама шгамиа као мавускрипт. Оно, истина, може се рећи да ће се око тога штамоања учинити неки трошак — али, ово су господо, ствари крупне, па нека са сада и учини нека трошак само да се сачувамо случајности да се после годкнама не плаћају хиљаде узалуд. (Одобравање) Г. К. црногорац. И ја нисам правник, но по своме схватању сматрам ову сгвар овако : дотле док се поднесени понуде не приме, оне су ствар ириватн«, својина онога који их је поднео. Знам из арактвке, да се тако сматрање усвојкло и пре неколнко годива у извесној при лица код нас самих. То ми се чини врло нриродно; ја мислим да је тако, и да на томе гледишту које је цретходило, треба да останемо и сада, С тога господо ја нисам за то да се ови соерти, који су данае пред нама предају јаввооти шг&миом тако, да их свак може сазпати пра него што их ми овде иснитамо и оценимо, нре него што ми сазнам) који је накав, и који је такав да се може прим 1тм. Не иоричем, и на сзаки начив, нама је потребно, а то нам је и дужност, да се потоунце упознамо са свима овим понудама, да их свестрано ^роучимс и оценимо. '1ога ради требадо би зајисга да их имамо сааки од нас у рукама; но у исто време, ако се буду