Београдске општинске новине

ВРОЈ 1-7

7 БЕ0ГРАД7 НЕДЕЉА, 26 АПРИЛ& 18б7 ГОДИНЕ.

ГОД. VI

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДДНПУТ НА ТАВАК7 ЦЕНА ЗА СРБИЈУ : на годину 6 дин. ;1 на пола године 3 „ ' за стране земљв на годину . . 9 дин.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЉУ ОПШТИНСКОГ СУДА

ј | Цена је огласима 6 дин. пара од врсте. < ) Претплату ваља слати уаутиицом на оаштин : > ски суд а све коресионденцпје на уредпича. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. < НеплаЂена писма не лримају се

СЛУЖБЕНИ ДЕО 3 А П И С Н Н К. општиеског одбора од 13. април& 1887 године (во стенографским белешкама) (саетанак отворен у б\ сах) Била су : председник општине г. Свет. Никомјеввћ; члан суда г. Јанаћко М. Јанковић ; одборници и заменици : г. г. Коста Петровић, Сергије Станковић, Стеван ЈосиФОввћ. Д. Ђ. МиловановићДр. М. Вујаћ, Јоца Д. СтеФановић, Сг. Добривојевић, Милош Симеоновић, Васо Дучић, Др. Ђ. Димитријевић, Јанаћ Коетантиаовић, Марко Степановић, Јовица Барловац, Др, Марко Т. Леко, Дим. Наумовић, Павле Матић, Фердинанд Розелт, Мих. Павловић, Манојдо Д. Клидис, Јов. Далбер, Јова Милааоваћ Ник. Ђорђев^ћ, Мијагло Стевановић, Вучко Д. Стојановић, Јанаћ Хаџи Фичо и Милутин Ј. Марковић. Г. Првдоедник. Можемо, господо, да цочнемо. Изволте чути протокол прошлог састанкр. Делово^ Н. Јовановић, читг? Д. Пред едник. Има ли ко шта да прамети? Г. Стеван Добривојеви!. Ја имам да приметим да у протоколу стоји, да сам ја гаинтересовано лице, у ствари Заке Поповића, а ја сам сам тражио да се из комисије изузмем. Г. Председник. Онда ће ее изоставити оно : „заинтересоваво лице," а остаће само „на захтев г. Добривоје вића".—Госиодо, пре но гато пређемо на дневни ред, имам да вам саопштим, да је г. министар грађеване одобрио избор другог оаштинског инџинира а то је г. Јована Сме деревца. Г. Јован Дилбер. Кад је већ реч о инџинирима, ја бих вав молио г. председниче, да ми одговорите, шта је са одобрењем за г. ивџинира Чађевића: да л' је г. мини стар грађевине одобрио и његов избор? Г. Председник. Избор г. Чађевића још није потврђен, али се надам да ће ускоро и то бити. Ствар је запела око тога, што јз он тражио оеуство за више година управо, за сво време док је у општиви. Г. Ј. Дилбер. Да ли је потписан уговор са г. Чађе вићем односно награде за нивелацију , гоји је посао скоро свршен. Г. Предоедни«. Уговор је аотаиеан. — Сад, господо, имам да вам саоаштим, да је комисија, која је изабрана за проучавање пријављених повуда о водоводима, канали- [

зацији и осветлењу, конституисана, и на првом свом састанку донела решење, које вам износим као жељу те комисије. Оно гласи : „Комисија за оцену општинн пријављених понуда за водоаоде, канале и осветлење вароши Београда, конституисала се данас, (10 априла 1887) изабрав г. Коету Алкозића за председника а г. Коату Главинића, за деповођу. На овом састанау по што је прочитано писмо председништва општинског упућено на комисију повела се реч о томе : на који начин да се приступи проучавању и оце њивању поднесених сонуда ? После дуже дебате о овом пигању донесена је одлука : да се, ради потпунијег и бржег проучавања, претходно све понуде (без цртежа) штампају као мавускрипт, апи само у онолико примерака, колико је потребно за укупан број чланова ове комисије и одбора општинског. Штампање да се изврши под неиосредвим надзером председништва општине, а слог за тим уништи. Молим, вас, господиае председниче, да о ов ,ме известисе одбор општински, ради одобрења потребног кредига за извршење горње комиеијске одлуке." Г. Предоедник. Имали о овоме што да каже? Г. Ј ; Дилбер. Је ли комисија донела Формално решење или је само учинила такав предлог? Г. Председник. Комисијско је решење жеља у„ућена на одбор а коју он може усвојити или не усвојвти како за добро нађе. Г. Никола Хор^евиб. Као члан комисије могу да кажем, да је жеља комисије основана на потреби дубљег проучавања поднетсх понуда, а та цељ не би се дала постићи простим читањем у једној седници, када би се све, па и циФре, морале памтити. Давле, штампање њихово треба одобрити. Г. Стеван Добривојеви&, Из ре®ерата г. председника ја сам разумео, да комиснја није донела никаказ свој реФерат и није се упуштала у оцену понуда, него је еамо донела пргдлог изразила жгљу да се понуде штампају. Ја мислим да је комисија требала да донесе своје мишлење о тим понудамз, па тек онда, да се и тај реФерат о њевом мишљењу и све понуде штампају и најзад одбору на ргшавање поднесу. Г. Др. Мијајло Вуји!. Баш у тој цељи је и тражила ко мисија да се штампају понуде, што она без тога не може да рх свестрано проучи. Обим тих понуда такав је, да ниједан члан не може дати своје мишљење, пре него I ли се ствар својска испита.