Београдске општинске новине

162

Г. МцЈајло Павловић, Ја немам шта друго да каже!?, до то, што су казали г. Вујић и г. Никола Ђорђевић. Како сам и сам члан те вомасије могу рећи да је она водила велику дебату : да ли да се приђе читању иаи да се штампају поднете понуде ? и нашло се : да чо што су ту изложени и Финаасијсва и п.ехаички радови, да је ап солутно немогуће само читањем у седници све што треба упамтн т и. С тога је комисија рзшила, да се умола општински одбор, за одобрење, да ое ствар штампа и тако штампана разда члановиада комисије и члановвма одбора Сваки ће од нас имати онда по један евземшгар н моћи ће и, код своје куће проштудирати, сравнити, и оценити па, кад овде дсфе и дати своје мишљење, која је гд при јављених понуда нлјбоља? За оввм ће доћи комксијски реФерат одбору док ће међутим и сами одборници имати прилике да се упо8наду са предметима о којима ће коначну одлуку донети. Ја мислим, да то неће бити н« уштрб, већ од ве лике вористи за проучавање, јер ово господо није мала ствар. Ту засепају милијони, па треба добро да се отворе очи, шта ће се примити и како ће се примити. Г. Председник. Ја ћу још да додам само то, да је тај завључак о штампању повуда у комисији једаогласно донешен. Г. Стеван Добривгјеви!. Ако је комисвја нашла јод-, ногласно, да треба да се штампају, ја нисам противан али само ке видим цељи. Она би се могла послужкти са мим читањем п^нудв, које су све на писмано дате. Но најпосле слождћу се и с тим, да се одобри штампање. Г. М. Елидис. Просто, је господо, немогуће да се читањем у седници све тто треба уочи. Ако би један читао а остали слушали, ови ннти бш могли упамтити, нити упорођсња правити, једне понуде с другом, док ако би сваки за себе узео и само у седкици чатао, то би опет оду8ело и сувише времена. Ја бих у приаог штампања имао још доста да говорим, али пошто је и г. Добривојевић аристао, да се понуде штампају, то немам шта даље да кажем Г. Н. Ђор^еви!. Господо, ову ствар по моме мнењу треба овако узети. Имамо 4 понуде и сваку понуду у једном примерку. Нас у комисији нма 40 чланова. Док један чита ми сви други треба да чекамо или да стенограФишемо. Дакле ништа друго није комисију руководвло да овт1 решење допесе, до једино то, да се створи могућност да се те п нуде шго боље проуче. Не усвоји ли одбор тфе&лог комисије онда вам, и у име већине чланова комисије, могу рећ ( да се та ствар не да друкче ни проучити, па сљедствено ни оценити. Г. С. Добривојеви!.. Ја сам казао, да нисам противан, д* чланови вомисије, ако хоће, ствар и код куће да проучавају, аии ипак држим, да вије велика корист, шт) ћч се штампати. Г. К Пехрови!.) Господо, И ја сам члан те комисије која је одређена за проучавање пријављених понуда; али, спречен другим пословима мојим, нисам био на састанку комисије, кад је она донела тај закључак о штампању поиЈда које су примљене услед конкурса. И ја немам ништа да ириметЕм против те одлуке, јер заисга озбиљ*

ност ствари захтева, да се оиа што боље и свестраније испита. Незнам само да ли је комисија, доносећи ову своју одлуку, имала на уму то, да се ми, штамаајући те понуде, нећемо огрсшити о пажњу и уљудност коју смо дужни имати према понуђачкма. Ја мислим, да би на свака нгчин прешгампања понуда, требаЈК) упитати понуђаче за дозволу. После тога, лепо је казао г. Добравојевић, да није нужно да се оонуде штампају, кад се оне могу најозбиљније и овако нештампаке проучити. Мвни се чини, што се може по овоме поелу ксд куће да уради, да се све то може и овде урадити. Истина штампањз понуда била би једва олакшица члановижа комисије; али да ли се само зарад тога треба да прави овај трошак општини? Ја сам био у комисији као члан при отваркњу т х понуда и видео сам: да су понуде прклично велвке; према чему штампање истих прилично ће кошгати. Ми смо истина бацили извесну суму новаца за копање познатог вам бунара. Мо жеко то учннити и за ово штампање: али и да се, пређе преко тога изд&тка, не треба сметнути е ума: да ее, штам пвјући понуде, можемо замерата понуђачима, — ако их пре тога не будемо пвтали. По свему дакле немам ништа против тога, ако је већина за то да се понуде штампају нека се штампају; но само држим да би пре штамоања требало питати понуђаче . да ли оаи пристају, јер то захтева као што рекох, уљудаост, по што су нонуде уелед објављенога коикурса, запеч®ћеаа општиаи поднеееие; дакле су у неку руку тајна. Г. Председник. Можда ће и друга господа гаворити о том, али ја гмам да кажем: да се| тим штампањем не миели другчије, него да се замени препис, који би имали право сви чЈанови комисије, да добију. Решено је, да се те понуде штампаЈу као манускрипт, за онолико чланова колико их има у комисији и одбору, а сваки члан комисије и одбора има права д» тражи у препису те понуде. Дакле, није се маслило на какву публикацају, нлти ће се ствар износити иа јавност. Да Јје штудија тих понуда услов врло важан може се судити по милијунима који се на таква предузећа морају уложитв, а кад су у питању милијони, онда евакојако неоправдан јз прекор или мнење што ће се на штампање потрошвта неколико стотина динара. Тако исто налазим, да није оправдан и онај навод, да су бачене паре за готудирање око тражења и копања азворска воде,јер свак :јако за општнзу јо иужно било, да на чисто зна, има ли добре пијаће воде у својој околини или нема. (Чује се: такоје) Г. М Степанози!. Ја се иотпуно слажем са г. Костом Петровићем и разлозима које је навео, и бојим се да би се штампањем понуда могло издати на јавчост оно што су понуђачи општини под печатом поверили. Но, ако и то стоји господо'— као што и г. препседник рече — да ће се те понуде у тајноети штампати и да ће остати само за чданове комисије и одбора, онда сам и ја за то, да се ттампају и само члановима комисије и одборницама у позерењу предаду, како би комисвја свестручно то питањв проучила, а ми у одбору потпуно знали што ћемо усвојити а шта одбити. Н. Ђорј&еви! Ја господо оает важем у име всћине члавова комисије, да они ово не чине ради евоје неке