Београдске општинске новине

171

Г. М. Степановић. И ја би био машљења да треба овај тунел под8идати каменом па нека стоји, Камена бар имамо доста. г. Јов. Барловац. Да ли је вама г. председниче познато је ли опгатина отворила овајтунелјји мора ли онда да га з«твори, или има какве услове са оним предузкмачом, који се служио тим тунелом ? Ако општина није уговорила да га затвори, а нема никаквих услова с предузимачем, онда има закон да све оно што другатво за експлоатацију жељезнице од чијег земљишта заузме у цељи грађења же љезвице, оно мора да поврати у првашње стање. (Тако је) С тога нека га оно и затрпа. Г. Сг. ДобривојзвиЈ. Онда оно има право да затрпа и] цео онај насии, а за то што нам јеначинило цео насип и ми треба да загрпамо ону рупу. Г. Предоодник Ако је питање о [затрпавању, онда не мора општина да затрпава, јер ила ко ће то урашти. Али ми смо правили овде неки предрачун за утврђење тога тунела и ако се не варам изашло је да би се утро шило на то неких 6—700 Г. Сер. Станкозић. Неће толико изићи. Нека се држи лицитиција па ће те се уверити. То би била штета затрпавати га, а осим тога и то ће да кошта новаца. Г. Д. ТЈ. МиловановиБ. 0 томе није ни питање да ли ће општиаа да затрпа тунел. Миниетар пита треба ли општини тај тунел ? па а«о треба онда се тражи да га подзида и утврди ; а ако не треба, он ће се затрпати без општинског трошка онако како је законом наређено. Прочитајте писмо г. министра па ће те се уверити да јетако. г. Ник. ЂорЗјеви!. Ја мислам о томе овако : к ад би нас п >дзиђивање тога тунела коштало млого више но што ће коштити откопавање ва случај ако би нам затребао, онда је боље да се сад затрпа и да оцштина не троши (Тако ,е.) Г. Председник. Дакле јесте ли мишљења да се тунел затрпа, (Јесмо) Г. Сер. Станковић. Ја сам противан. Г. Предоедник. Онда ћемо тако и одговорити: да општини тунел не треба и да се може затрпати. Молим вас само још неколико уверења да дамо, па смо свршили све за данас. По прочитању акта којима се траже уверења о вла дању и имовном стању за лица која под суд дођу одбор је изјавххо - ___ да непознаје Ђорђа Б. Мајаиловића, Миливоја Барбарића глумца и Милу Јовановић, Мику Голубовића тежака, Димитрија Живковића бурекџију, Живка Михаиловића слугу, Живојина Кршљансвог пиљара; а Мијајло Дринчић калФа кројачки и Блајко Малосављевић добошар, доброг владања а сиротног имовног стања;Дзмитрије Ђорђевић чиндвник управе Фовдова, доброг виадања а средњег и ммовног стања; најзад Карло, Јован и Тодор Шмит доброг владања и доброг имовног стања. С тим је ова седница завршена у 8 часова по подне.

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (париоком ,,Со^геј".зг) Петроград 10 априла 1887. Некакав ветар ветолеранције и иерсекуције дува у овоме часу по целој Јевроп^.Чисто би рекао човек, да се еве ст«ре мржње, верске и племенске — што се за послеањих педесет годиеа гас зп.е — сада понова ра^паљују, као и да д »т^чне владе у ту ватру дувају. Так , оре шест месеци каез Бизмарк заведе терор у пруској П'љској, прогањајући еа послед ом бруталношћу све оне јадне »тааовиике Позаања, који беху тако грешни да се презивају на „ић" или „ски", и да радије говоре свијим матераим но њима туђим, немачкпм, ј зиком. Данас се иста хајкатера } Еазасу и Ј1 ! реву, где се „гвоздена каацелар" игра са жеравиц м коју свако овде очекује да букне у пожар Од своје стране, Русија се одужује са сличнам или и још жешћим мерама. Она на прилаку — приморава све странце у саужби својој (и у служби својих жељезницај да се одреку св>је отаџбане ако неће да буду пребачени преко границе. Саму ту границу она затвара посредством заштатаих јој та риФа и претераних царина на заиадну робу, а у саоро ће забранита својим поданиц ша и да ју прелазе бсз полицајске дозволе и глобе] од 700—800 динара. Но и то није свеУ Естонија, Ливонији и Курланду објављен је рат свима старим установама општанским — и германском привилегијама, и шведским обичајима и вери лутеровској. Све оно што је некада, под царем Николом рађено у Пољској сад се понавља ва Балтику. На сваки начин да ее ове жалосне строгости дају пре оарввдати у Русији но у Немичкој по што РуЈија ту само враћа кнезу Бизмагку мило за драго — али нашто у у деветнајестом веку будити страсти шеснајестог? и задавати ране које лвко не зарашћују. Тако на пример изашао је јуче један указ од ливонске влзде који ћу ја само као Факт да констатујеи остављајући вашим читаоцама да га с^ма оцене, По снли тог указа сви прааославни становници Ливоније, који би ма којимЈјјчином показали да нагињу вери лутеранској, губе право на сваку јавну службу, и иду на неко време у хапс. Поред тога, деца ће се њихова од њих одузети и поверити на васпитање лицима које одреда губерналор у договору са званичним свештенством. Даље, ко се од православних Руса венча са каквом лутеранком, по лутеранском закону, има се сматрати да жвви с њоме као невенчаном: деца му се оглашују за ванбрачну губе права наследства и морају служити у војци и онда кад би иначе били ослобођени, Назад они православни попови, који би допустили да се деца таквих ро-