Београдске општинске новине

167

се ти лозови у кашој земљи растурили. Друга је ствар ако би са стране друттво какво догало дало ггранције, па те лозове на страни већвном и пласкрало. Дакле, ја налачим, да. треба најпре о овом пнтању да решавамо, а оно друго, — да ли ће иредседнкк са појединим представницама Фирма говорити о уступању општинске Фирме то да одвојимо, и оставимо задоцнијекад и ако се предсоднику такви људи с понудама јаве. Г. М. Клидио Г Добривојевић тражи да се одложи ово решење док се не би пријавио ко од понуђача. То би нас одвело далеко. Ми данас имамо да решлмо да ли општина може у својој властитој режији да ради. То је прчо питање. Акз се < но нз прими, онда долази пнтањ« : да ли се може предузеће уступити другоме, и да ли ће влада то допуст*ти ? јер као тто знмо заксном је забрањона код нас свака лутрвја, као игра коцварска. Дакле ја небих никако био за то да се расписује конкуре. Но ако се јави какав понуђач и влада лутрију одобрк, онда то може да се усвоји, опет наравно под повољним условима и јаким гаранцајама од стране понуђача. Г. Марко Отеианови!. Ја у колако виаим, расположење г. г. говорника, такво је да је овој ствари већ довољно говорено ; а у колик? сам разумео главно ја да се сачува наша сиротнија класа од коцкарскога завода као гато је свака лутрија. Међу тим ја не могу да будем убеђен, да ли можемо од тога да се сачувамо и сада кад немамо тога завода, јер и данас видимо да се овде код нас растурају не само лозови разнах лутријских завода него и осигурацвонлх друштава и т. д. Код нас се то већ радст. Г. Милан Ђорђзвић каже, дајева 3—4 месеца распродао разних страних лозова за 6 хиљада диаара. И сам сумњам да би се код нас овде могло распродати толико тих општинских лозова да би могли да подмирчмо канал ку потребу, но на сваки начик највећз део отићи ће на страву. И ја бих био за то, — пошто сам бао и у седници када је ова мисао у начелу усвојена и комиеија за штудирање ове лутрије одрзђена, — и ја би велим био за то да сз ствар ова одложа, као што је предложио г. Ст. Добрзвојевић. Међу тим, да со распвше конкурс, па да причекамо и видимо хоће ли се јавити каква јака кућа за оснивање таквог завода, и извршење целог посла. Г. Ст Добривојевв^. И типа да јв г. председних мало пре одбио моју мисао, да он гледа да етупи с киме у преговор н види да ли би се ово предузеће могло уступитк другоме коме те да га општина не врши, па сам приметио чак, да је то г. председнвку непријатно било. Међу тим хвала г. Вујићу који је доцније потврдио оно што сам ја најпре изнео. Он је вмено казао, да би било добро да г. председник равбере и ступи у преговоре са преставни цима друштва која би хтела да иредузму овај посао и т. д. То је за?ста добар пут, и њим треба да гођемо те да видимо хоће ли се ко јавити и шта ће понудати ? Зато сам ја и предложио да се ово питање одложа. Међу тим нисам за то да се отвара конкурс, јер би то био бламаж за нашу општину да управо ствар добујемо и да тражимо ко ће нам дати више! Г. М. Вујиб. Господо, овде је прво питдње : хоћемо ли да општина у вл&ститој режији прихвати ову установу? а друго је питање, које после тога долази; хоће ли се

дати другоме да под нашом Фирмом лутријску радњу отвори ? Г. Ст. Добривојеви!. Ми н- смо баш везани каквим редом да морамо прво ово а после оно решити. Из већиае досадањих говора видимо да ниемо за то да се у општинској режији то ради, и држим да би могли прећи комотно преко тога питања на оно друго. Г. Предсздник НиколајевиБ Може бити да је г, Добривојезић мене хрђаво разумео, или да сам ја њега рђаво разумео, и с тога ради обаветтења само ћу ово да кажем: ја сам га разумео тако да је он, предлажући одлагање овог питања, захтевао да сам председник општине тражи понуђаче и са њима преговара. Ја држнм да би то било незгодно. Јер, ако би се баш и понудио ко год, дужаост је председника да ту повуду изнесе прзд одбор. У оста лом, к ја сам мишљења, које је исказао г. Вујић, да ће се, чим се чује да општина намерава установити варошку лутрвју наћи понуђача који ће се и сами јавити с понудама те да их ми нз морамо звати ни тражити. Г. Мита X. Миловановић. Ја сам само хтео да напоменем овде, да ми кмамо нред еобом пва взветтаја ко мисијсгса, и у главноме оба се та иззештаја слажу у томе да, ако би са јавио ко оа стране за ово подузеће, да би му га могла дати. Битна разлика између та два извештаја комисвјска у томе је, што један, а то је иввзштај већине каже да општина не може и не треба да узме у своје руке ово подузеће, а други извештај — мањине"каже, да м>же. Међу тим као шго кажем, и један и други сагласни су у томе : да можемо коме треЛем посао дати аао би се ка јави\ Према томе треба да се решимо за један или за други извештај, Кад усвојимо извештај и мишљење већине онда тим самим председнпштво општинско биће позвано да прими понуду ако се каква са стране јави и да преговара са понуђачем што ће се после и пред нас изнети; јер нема смвсла да председништво само то ради. Дакле, мислим да усвојимо мишљење већине, чиме ће бшти ствар решена, тзко да општина не узима ствар у своје руке, већ да јз може устуаити другоме ; а ово опет мишљење, — да се ствар може другоме уступити, — заступа и сама мањина у свом] извештају, Г. Ст. Добривојевић. Извегатај одборске или комисијске већине у овом погледу наје јасан ; и то, шго г. предговорник каже, да се усвоји мишљење већине и што износи у говору као да се и већина и мањина слажу да се може ово предузеће пренети на дрЈгога, — ја то нисам видео бар, не, даје тако јасно и у једном иЈу другом извешћу комисијском исказано. Г. М. Вујић. Молим то етоји јасно. И мањива није противна да се устуаи другоме, само она каже: боље би било да то остане у општинској режији. Г. Председник Николајевић. Мислим господо да приђемо решењу ствар^. Имамо у главноме два мишљења комаскјска. Једно јо да општина може сама у својој режији установити и обављати лутрију у цељи намирења варошких потреба; а друго је мишљење, које заступа већина комисије, да би опшгина могла у начелу усвојати лугрију за вам »Јрење ових потреба, али не да сама узме да обавља то подузеће но да треба да га да другоме ко се