Београдске општинске новине

ДОДАТлК БРОЈУ 17-ОМ „ВЕОГРАДСКИХ ОПШТИНСКИХ НОВИНА.

Г. Предоедаик. Е сад је господо на дневаом реду питање о калдрмисању Београда. Ја сам ставио на дневви ред и питање о калдрмисању Београда али овога пута нисам намеравао да изнесем такав предлог којим би се тражила сретсва да се сва прека потреба Београда један пут подмири, вего с«м желео да се са вама договорим о томе хобе ли се у калдриисању Београда радити као до сад тј. да се са оном сумом, коју имамо у буџету сваке године по који део вавоши или улице калдрмише, — или ће се на основу те буџетсае суме, коју имамо у буџету сваке године, учинити какво задужзње веће или мање, те да се већи део вароши од једном можа калдрмисати. Одбор је донео прошле године једао решење, по коме греба напустиги сасвим калдрмисање вароши са ломљеним ваменом и калдрмисати са каменом сеченим, коцкастим. Кад би се по томе решењу радило, имајући ва расположењу само годишњу суму буџетску, коју данас имамо, онда би за ;;ве т^и године могли имати у Београду једну или две улицв леио калдрмисане коцкастим каменом по којима би сеЈулицама мо:ло лепо шетати; али дру^е би нам улице биле у локвама где би се деца давила и стокг. крхала. Са сјмом ко)у сад имамо у буџету ми би могли каллрмисати годишње око 5 000 метара коцкастим ваменом. а то значи, да би се сваке годиве могао калдрмисати тако једин тездесети део вароши; што би опет дрјгим речима, зн&чило да би било улица у Београду, које имају 60 година да чекају док на њих дође ред да се калдрмишу. В.лим, то је ако би сав Београд тим каменом валдрмисали Али баш квд узмемо да калдрмишемо тим коцкастим каменом главке улице, опет, кад би их буџетском сумом узели да калдрмишемо сваке године по мало, требало би нам преко 30 година до се само оне каддрмишу. — Даое гссподо, држим да смо ва чисто с тим да треба сасвим наиустити калдрмисање са ломљеним камеком у толико пре што је то у једном одбору већ решено. Јанећуда питамколико би за здравље наших 1рађана, на и за снагу њихова стоке с којом раде било пробитачније калдрмисање са сеченим каменом него са ломљеввм. Колико се сећам и то је у једвој одборској седници ва драмове мерено и оцењсно, Али свакојако пробитачвија је та калдрма коцкаста од наше старе, јер дуже траје в ређе је изложена потреби вретресаша, поправака итд. Најзад, коцкаста калдрма је и леп украс за варош, — лепши од великих кућа, јер се и чистота лакше одржава. Досадањи вам начив калдрмисања вароши показује да за калдрмисање држимо највећу позицију наше;-б)џ^та, и да опет немамо никад калдрме као што треба. Дакле, треба да се овај стари начин калдрмасања напусти и да се калдрмише варош коцаастим каменом, То је као што, рекох решено и питање о каквоћи калдрмисања треба да се сматра за свршено. Али остало је не решено једно друго питање: у колико ћемо рокова Београд калјрмисати? 0 томе тр^ба сад да размислимо. Што се мене тиче ја сам миелио о томе и нашао сам да за сада немаио другога начина за калдрмисање Београда у што краћем року, него што је тај, да на основу оне ци*ре коју на ту цељ имамо у буџету, и која би се држим могла повисити на 100.000 дввара годваае

учинимо Једно веће задужење, те да већи део Београда у краћем року калЈрмишемо. Сад, тз задужење може бити веће или мање, зависи од тога, колико ће мо у први мрх ва^дрмиеаги, и колича ће ци®ра нагпе отплате бити у буџ< т стављена. Ако би се одбор са < вим мојим мишљењем сложио, да треба предузети калдрмисањз у већој размери ва основу задужења или учињеног зајма, који би се отплаћивао годишњом сумом одређеном у буџету на калдрмисање — онда бих ја предложио одбору да се избере једна стручна комисија — која не мора бити велика — но која ће израдити уелове ,уговора за калдрмисање Београда. У тим условима требало би детаљно да стоји. које ће се улице калдрмисати, какав ће се камен упо требити, да се одреди и начин Фигансирања, на који би се «ал,1рмисање исплаћивало итд. — То техвички људи знају боље да кажу него ја Ја сам, господо, изнео ово питање зато што је, збиља потреба за добро кал'фмиеањеБеограда, а ослм тогаи .за то што се од некога времева, — ваљда з то, штс се опапина ваша упустида и у друга већа мредузећа, — јављају са стране п »нуђачи за ра^нз поелове оиштинске на и из за овај; и баш данае имам пред собом Једну такву ионуду Белгује, која ми се чини доста озбиљна. Саму ту по* вуду ја вам нисам изнео за то што ми нисмо р^сиисали стечај за ову ствар ка^а би се изаеено и друш јввили са сличним нредлозима и кад би баш имали да оцевимо ко.ја ј" вајкорисввја з;* нас. Свакако ја држим да сада треба вачелво да реаемо: х( ћ< мо ли да кзвршимо кал рмшање Беохрвда овако кко што сам казао у велико, коцкјстим кпменом, и оутем за ужења на основу буџета: и ако хо ћсмо онда, да избе| емо јед <у комисију, која ће нам спремити услове за стечај — Ја држим да је стечај заиета најбољи пут да дсђемо до иовољве ц-не за извршење ов(га предузећа, а то је у исто време и једини начин који је и законом прописан за овалве пословр. То је, гссподр, №то сам имао да влм кгжем о овсј ствари, и молим вас да се о < в< ме договгримс, како би једву «д нреких нотреба наше вароши подмирили. Г. М. Степсновић. Господо, и ја еам з*то да се отвори стечај за калдрмисање Веограш. Разлог је шго ни са он< м циФром коју имг мо у буџету не би постигли калдрмисање, као што. рече г. прелседник ни за 20 и 60 година. Слмо би желео да буде таказ стечај да се нредузимач има да задовољи са Ц'®ром од 80.000 динара годишње отолате и интереса иа ззјам, у1равс, онако, као што је одређена а за подизање шчо.ш из цифре коју већ имамо у 6 ј џету и без. икаквог дал>ег повећ*ња Г. Ст. Добризојевић, Све што је гребало р< ћи о овоме питању то ,је качао г. пре се ..ник. С тма држш да ово што нам је он изнео треба усвојити б?з деб*те, ]ер је потреба за калдрмиеање вароти очигледна, а комисија нека размисли о начину како ће се то што пре и *што пробит&чиије »зврпгити. Г. Н Ђар^ези! 01бор је једаннут решио да веће да прави калфму л >МБенам каиен ш, већ само сеченим, коцкастим. Али према средствима која ми давас у буџету имамо, требало би само за главне улице 20 година, а за све оетале улице 60 годвна да п ■< ђе ва да се на тај начин Београд калдрмише, То ма свакојако не можемо да