Београдске општинске новине

Сад у овој седвици, која није толико 8аступљена, тражити и решити да се с њим раскине било би по мом мнешу неоправдано; управо, ако би сад већина била за то расположенв, да се раскине, ја бих ову етвар морао тргнути са дневног реда и изнети доцније пред седницу, која би потпунија била. Г. Марко Степановић. Ја колико се сећам, знам, да је већина била да се с њим погодба закључи, и чак је одргђена и једна комисија, да са њим направи привремеви уговор, који ће да важи за шест недеља. Сад господо, пошто он тражи продужење ^рока, а зна се, да је тај рок доист-ј мали за мзвршење толиких планова, држим, да би право било да му се рок продужи. Све оне мане којв се сад од поједивих овде наводе. не могу се сад у зимати у призрењ", ниги ми мсжемо'_овде кварати оно, што је раније решено и^усвојено. То би било понижење за саму општину, да се оваковим средсвима служи, — па с тога сам, да му се продужа рок још за шест недеља. Г. Стеван Добривојевић. Ја мислим, да г. првдседник неби требао да трже овај акт, који је изнео на решење. Ствар је у томе, хоћемо ли дати продужење рока или нећемо ? дакле, једна маленкост; па треба да је решимо То, што сада наводе г. Леко и г. Ђорђевић иретресаћемо онда, кад нам човек буде поднео планове, а лако ћемо казати, ако нам се не допадне, да не пристајемо. Опет вслим треба дати молиоцу још један рок од шест недеља или два месеца; па, кад нам планове и предрачун поднесе, лако ће мо се ш њим погађати. Решавати сад, да се с њим прекине доиста би ба цило на општиву једну хрђаву сенку, што ја не бих ни кад дозволио. (Чује се : врло добро) Г. Марко Леко. Познато је, како је то питање о подизању основних шчола а и гвоздене пијаце, неправилно и површно решавано. Извесва страна Фирма понудила је нашој озштнии да за скупе новце (од 125000 ф ц.) подигне у Београду шест основнах школа с учитељским становима и гвоздену пијацу и одбор је иа жалсст провизорно такву понуду примио, но не с одушевљењем, као што вели г. Сге^о Добровојевић. Истина у специЈалној комасији, која је имала да вроучи понуду ®ирме Фишве а Вандер,-Стратена, само сам ја био противан, дохазујући, како ми не треба ову понуду да примимо, пре но што се изучавањем јнаших прилика неуверимо, како би се ва најкориснији начин могао тај посао извршити. Но у одбору осим г. г. чланова комисије, који су по дужности морали да бране своје мвшљење, остала господа одборници, која су усвојили понуду, ма да је међу њима било и стручњака, ниједан није говором исказао своје одобравање или чак одушевљење и понуда споменуте Фирме прамљена је од њвне стране ћутећки, дакле без одушевљења са 15противу 7 гласова. Даље напомену г. Добријевић, да нећемо имати никакве штете, ако сачекамо нланове. Ја мислам напротив да ћемо имати и штете, једно што су нам везане руке и немсжемо за сада на овом важном питању ништа даље да радимо, а друго, што ће општина за те планове морати да плата знатну суму новаца, ако исти, што је врло лако могуће у главноме одговоре провизорно закљученоме уговору, з међу тим их ипак не будемо ммчш примити

Из свију тих обзира ја сам дакле за то, да се строго придржавамо постојећега уговора и користећи се овом првом приликом, да са споменутим понуђачем, на лепначин, превинемо сваки даљи преговор. Г. Предоедник. Ни смо ми ништа обавезаии да нримимо ако нам неиде у интерес. Међутим^као што рече г. Добровојевић, раније цела дебата вођена је у главном око распореда локалитета школских. Ми би том понуђачу могли писати и обратити пажњу још и на то, те да све има у виду при поавлењу планова. Морам гоеподо приметити, да ми је жао, што се сада критикује радња, која је раније у одбору свршена. То не би требало у одбору да се догађа, и да се у о вако јавној седници чује. Одбор је тако онда нашао, и ми сад треба ту ствар да продужимо; а, ако предузимач неодговори задаћи, ми ћемо дицвиЈе знати, шта ћемо радити, као што ћемо имати прилике о томе говорити. (Чује се: тако је). Г. Стеван Добривојевић. Г. председник је скоро све казао, што сам ја хтео казати; само ја имам да учиним једну допуну. Говор г. Лека иде на то, да се поиишти оно, што је једанпут одбор решио, а у колико се на то односи и говор г. Ђорђевића и Милана Павловића и они такође иду на то исто. Ја држим, да је сасвим неправилно и некоректно критиковати ^оно, што је раније одбор решио. Овди је само сада у питању, хоће ли се продужити рок или неће, и о томе се само има говорити. Да ли ће он моћа извршити посао нли не ће, то сад није у питању. Ма треба да му дамо^времена, а кад добијемо планове, моћи ћемо према истима казати, хоће мо ли примити нла нећемо ; док, ако решимо сада да се рок не продуж>в«, онда опет, остаје ствар несвршена. Биће де ликатније од општине, да му ров продужи, него, да се на овај начин и'*оваким сретствима служи, а може биги, да је и он сам мислио, да ће општина увидети, да се не може за овако кратко време цео план израдити, и да се јенато оелонио, да ће му се и рок продужити. Г. Никола Ђор |евић. Не стоји то господо, да одбориицн сада иду на то, да оборе радњу ранијег одбора. Овде је само у питању: хоће ли се продужавати рок. И кад сама господа ко]а хоће продужење рока, наводе да, тај предузимач не мож<з у остављеном року да доврши планове, онда она сама тим доказују, да се не можемо ослонити на даљи његов рад. По томе, кад сада одборници неће да се више на њега ослањају, и хоће да прекину ш њим сваки даљи рад, то није критиковање рада пређашњег одбора. Кчд он не може ни план да изврши, онда како мо жемо да се ш њим за извршепе целог посла даље погађамо ? Ја сам за то да се рок не продужује. (Чује се: да се гласа). Г. Председнив. Нико се више није јавио за реч, с тога ћу ставити ствар на гласање. Дакле, ко је за то, да се овај рок продужи, још за 6. недеља тај ће казати „за," а ко је да се не продужи, тај ће казати „против". — (Настаје гласање). — послв гласања, —