Београдске општинске новине

^10

ДИни жаШла би тамо велику одушку ла ее развије у највећој мери и запрети аомором варогаког становништва. Ако се ј л до сада могло и смечо оддагати извршење тога истина огромног предузећа, данас то више не сме да буде пошто се становнишгво све то више мн жи а колера као да се у нашем појаеу одомаћава. Но баш и да нам не прети опасност од заразних болести, ипак питање о каналисању вароши не губи вишта од свог вел^ког значаја по здравље наше, нарочите кад се узме у обзир околност: да се са чистоЛом ни у коме аогледу не можемо хвалити. Данас извожење нужничке и помвјарске нечист,)ће стаје сваког домаћина знатних ако не и взликих жртава, а у колико би и у томе погледу имали користи од канализације није тешко оценити. У једној од прчих седница ове године, позабавићемо се питањем на који начин да кана лишемо варош т. ј. којим се изворима можемо послужити па да без оклевања чинимо оно чему нас дужновт позива а што и интерес сваког појединог становника захтева. Одвојено од тога стоји пигање : шга вам треба још овог идућег иролећа учинити да ире топлах дана откло■имо ма и са скупим жргвама ону велику оиасиост у бари венецији, о којој мало час поменух. Јесенас се епидемија појавила прво у граду па онда у савамале. Питање је да ли је она из града прешла у варош или се је у Савамали једновремено јавила. Становници оних имања у сазамали, код којкх се каналска нечистоћа излива и задржава, молили су и молили до сада по тодико пути за иомоћ. Ако смо их до данас одбијали и упућивали да се сгрпе „ још за мало, и то у будуће више не смемо чинита. Ја сам дао да се изради пројект како да се од велике пиваре продужи данашњи канал до споменичке улице па тротоаром ж. наснпа, који граничи приватним имањима, спроведе на ширини код направљевог сенгруба, одакле опет испјд ћуприје нашег новог васипа дубоким шанцем да се каналски излив пропусти до Саве. Наш енжењер г. Љочић од великога иосла није могао стићи да нам изради пројект за продужење овог канала који данае долази до с јоменичке улвце. Чим пројект буде готов, мораћемо — бар ја мислим — одобрити да се послу приступи како би канал извела до Саве пре првих тонлих дана. Колико смо дужни учинити ово из бојазни да се с пролећа не појави опет колера, толико и више и да би отклонили беду од имања оних становника, код којих се данас канали изливају и који имају право да траже да се злопатње и грозе спасу. У току године одобрена је веза приватних са општ. каналима по вароши 11-торици молилаца и сваки је платио по 60 динара таксе за то одобрење. * Све што смо на осветлењу вароши могли учннити јесте незнатно повећање броја варошких ф °њера. Крајем претпрошле године било је 411. општинских Фењера поред 285 механџијских, који се сви укупно пале сваког вечера. Добијалисмо многе и многе молбе за Фењере али и без тога увећали би њихов број да се нисмо морали кретати у границама буџета. Ипак за то моглисмо до дати 42 Фењера. Баш ово слабо повећање броја светил-

ника доказује вам да ни са осветлењем не треба оклевати, ако нисмо ради да нам се јед ог дана нареди да јавне сигурности ради сваки сопственик имзња редовно пали Фењер ноћу. * Мисао о регулацзји баре венеције иокренута је јаче ире^прошле године, уаоредо са оцењивањем јесу ли и у колико сопственици имааа, која грлниче баром, ^заузели општанске утрине. На жаиост, за ово поеледње има много основаних закључака па ч»к и доказа; али пошто је ствар колико деликатна толико и замашна, јер је треба свестрано испитати а то јз скопчаао са тешкоћама ниЈе комиси;а, која се њоме бави још готова са својим послом. За рзгулацију у б»ри венецлји добила смо бзли наредбу од г. министра грађевине по к јој смо имаш у план регулације, израђен од стране манастарстза, да уцртамо лиаију за отаарање >дне улице исарзд станицз, почев од сиоменичке, параледно са жељезначком казгради дуванског монопола. Комисија одбор ка, која је имала на лицу меега да оцени уцртану у план ланију за ову нову улицу, једновремено продужила је сгудију за свеколику регулацију данашње баре. Њен ће нам изве лтај из»ћи на решење у једн>ј од првих сецница. Овда да поменем то^ лико, да је она истакла два гледишта односно измештања мале пијаце. По једном ова би се налазлла на простору између новог насипа, парачосовог хана и позадве стране саваматскиг имања. Ваузела, би разуме се, он јлико 8емљишга колико би за д)га времена требало оситурати остало би се нарцелисало па плацеви распродали. Ио другом, пијацу би требало изместити на простору између станице, Саве и наеиаа, а земљиште, ко;е прва предлог о5ухвата, оарцеласало ба се, улвцама проеекто и распродало цело. Без сумње, ваља ће нам св-страно »ценити које гледиште да усвојимо с погледом на трговинску потребу гао и развитак саобраћаја и везе жељезнице са Савом. Са овим питањем, које није од малог значаја по економско трговинску страну наших варошких реФчрама, не треба остављати не решено и друго још маого ваше важаије питање о регулацији обале грађењем кеја. Напротлв, одложлмо ли ово и даље, учинићомо грдну шгету пошто ће нам за релативно кратко време водвна струја, излокати обаду до исиред саме жељезничке зграде. Разуме се грађчње клја огромно је иредузоће; али је оно скопчано и са изворама за исалату, па нам је у толико лакше неоклевати на сопствену штету. Пре некоиико година, општина је у колико ми је познато, имала прилично повољних понуда за тај посао. Јесу ли или не оне биле и озбиљне, не знам; али што знам — јесте: да ?и у свако доб« могла наћн практичних и корисних путева за ову већ изодавна потребпу реФорму. Што ее тиче насипања баре венецаје, које је у нераздвојној В1зи (.а регулацицијом, може се само жалити што смо прошле године изпустили из руку прилнку да се брзо и сретно и оао изврши. С приватне стране дознали смо да ће нам се понуде поднети и по овом цредмету. Хеће ли и какве оне бити видећемо. На случај да их без н а ш е иницијатизе баш и не буде, није са нас скинЈта дужност да нађемо ускоро начина како да наепемо бару.

-1=