Београдске општинске новине

209

део кн>. Михаилове улице рачуаећи да за тим продужимо даље. С овим поелом наишли смо на неочекиване сметње, и као да баш за то^ што смо калдрмом те улаце журили, нисмо имали срећу да је свршимо лако и на време. Т > нито, човек од заната али слабог капитала, није могао да издржи конкуренцију неких од наших предузимача, који се руководе начелом : мало али са добрим ироцентом радине труди се а много заради , упели су се били да му рад спрече, врбујући раднаке, које је Тонито доводио, ва евоје послове по много ваћу цену. Тонито је најзад мо рао посао пренети на Ћирија и компанију, која је исти продужила. Но и прево свиХ сметњи на које је Тонито наишао, он би с поелом морао бити у уговореном року готов, да нам је дир^кција железнице одмах одобрила ла на ресничкој алти товаримо вамен. Она се тражењу предузимача и наше : могла одазвати тек после два мосеца па и то'кад је предузимач пристао да плати годишње по 2000 динара, поради трошвова станичних и возаих. За цело смо били доведени у неарилику са овим предузећем у оном времену, каи се коцке нису могле нз Рее ника да превуку, и кчд је улица баш у најнезгодније лоба остала била без калдрме. До краја Декембра израђено је ипак 1200 кв. метара а при исилати задржана је поред кауцвје и резервна сума за осигураво да предузимач по првва калдрму и иош^је коцгсе бољима замени, у колако пре због мочарног времена а журне радње (да би со саобраћај отворио) није посао добро извршен. Камењем, које смо вмали од старе калдрме Књ. Махајлове улице, каддрмиеааи смо Фијакереву етаницу велчке пајаце и њен не&алдрмисани део до управе варошке, у простору 1835'05, шго нас је коштало по 40 дин. пара од кв. метра. Још сте прошче године одобрили да се калдрмишу: иријеиољска, сарајевска, урошева улица са цветним тргом, део добрачине, горњч ^ованова, лубовијска, светогорска , гикол ска и ирека улица — у којима до сада није било никакве калдрме, а нисте уважили молбе за калдрму станомата крунске улице, иали.гулске иијаце и железничке уљице (ове за оправку). Пор д калдрмз горњ1.х улица, одобрили сте те смо иродужили израду микадама од саасовске улице, која такође добија калдрмудо „Српске Круне" као и оправили топчидерсЈи насип од малог тунела до више Бајлоновог млина, гце бегае сасма искварен. * Неоспорна је истина да становништво београдско трпи, много трпи, са оскудице у води. Кад би се оскудица ова осећала више за то шго нема воде за поливање улица, гашење пожа а и за домаћу потребу, сем пића, можда би се питање о новим водоводима могло за коју годину још и одложити Али код Факта да је посде сваке па и најмање кише вода на данашњим чесмама скроз бла тава, и да је нема довољно ни за пиће и то не само лети но чак и зими, више је но преко погребно да се одавна на дневни ред истављено питање о новим водоводима је дном приведе крају ма на који начи. С овог гледишта и полазећд, морали смо после трошаривског неуспеха за-

бринути се како да продужимо рад у овоме правцу, да би варош што пре снабдели новим водоводима и довољном количином здраве воде. Како смо били добили две понуде за водоводе путем концесије, ви сте изабрали 6. Јуна нарочиту комисију да понуде проучи и мишљење поднесе. Она је то учинила извешћем, које је предано јавноети у 26-ом броју нашег општинског листа. Н* састанку одбора 1 ог и конФеренцаји 3 ег јула закључено је да се по мишљењу г. ХоФмана рударског еаж њера бЈшењем бунара у дољи иза војног сењава а близини вшетечког млина, испита: има ли довољно и добре подземне воде, која би ее могла употребити за нове водоводе, и на овз истражавање вотиран је кредит до 12.000 динара. До данас комисија није могла бити готова е послом. Рад њен наишао је на много више отежања но што се мислило. Предузимач, који је био уговорио бушење бу. нара, морао се посла одрећи у половинн а комисија га је у сопственој режији прод}жила. И ако се бушењем до шло до 26-ог метра, ипак се не можв ни данас знати хоће ли на 28-ом метру бити оне жвце, на коју је госп. ХоФман рачунао ; али баш да се таква и нађе, имаће се тек онда испигати је ли та вода добра за пиће и осталу потребу. Како нам је председник комиеије и надзорни енжењер кзјавио, рад ће се саршвти за врло кратко време. Резултат са извешћем г. Жигмондија изнеће се онда одбору у засебаој седници, те ћимо видети шта нам о стаје даљеда чинимо. Рад на данашњим водоводнма за годину о којој говоримо, своди се на редован наизор општинског водовође. Количина воде коју смо добијали, увек је распоређивана размерно по свима чесмама а чим се престанак воде ма гдл пој&вљивао, уклањане су сметње о^мах и увек кад су оне долазиле отуда што су се поједина парчад или и делови хндраната кварили те их је ваљало обнављаги. Тако је преко године измењено на 350 метара водоводних цеви. Два пут, с пролећа и у Августу, због онасности од епидемиЈе, морали смо чисгити цеви и обраћати јачу пажњу за одвођење кишниц *, да би вода после кише била што мање мутна. Водили смо најстрожију бригу и да се водоводи не злоупотребљују ни од когд, нарочито ван вароши, па смо тога рада морали наредити да коњаник-чувар пољсвих до бара посведневно стоји на помоћ водовођи и да неаресгааце обилази водоводе. Имали смо и две молбе за измештање чесама: скадарске и стојанчетове. За ову последњу решено је да остаае на месту гди је али спречи изливање воде, а за прву није донета деФинитивна одлука што она стоји у вези са уступањем земљишта које аквадукт заузима, а то нисмо могли са суседима регулисати. * Кад је јесенас запретила опасност од колере, најбоље смо могли да се уверимо колико смо ми Београђани немарни за своје сопствено здравље и живот. Канализација вароши потребна нам је као озеблом сунце, ако смо ради да се спасемо од опасности, која нам сваког часа црети са оног места из баре венеције, гда се изливају данашња канали. И најмања појава епидемије у нашој сре-