Београдске општинске новине

212

воза. Једном речју, све се чини противу свакога случ ја, са уверењем да ће се успети. Аао се сећате, ја сам вам / по^ледњим писмима пизао о нашој беда Финанцијској, о трговачкој и ин дустријској кризи. Да би се томе помогло, министарствокао да хоће да прибегне једноме јувачкоме леху — а на име : да гмдож д посао на јавним грзђевинама. Ви звате већ, колива живост власа у арсеналима Петрограда, Кронштата, Севастопоља и Николајева. Али сви ти послови ништа нису према двама великим предузећима на која се ево оллучи руска влада. Стввр ге тиче, прво, једног велаког аобраћајног канала између оне д е велике речее рачитељке Кассије и Азова - Волге и Дона. 0 овом капиталном предузећу сањао је још Петар Велики, али се оно вечито одлагало из вечнога надања у иогрешно схваћену „еконсмију." Отеарање тога кан^ла има дати полета трговиви целога југа, а обогатити п&рочито Ростов, Астрахан и Цар чин. Данас, кад јевропсва најезда вади источне н; роде из веко не им усамљегости и о> ореле гпатије, Цоном мору као да је суђено 'ла, бар кокиао и суецки канал, послужи за копчу између Јевропе и Азије У истом реду мисји царски Сенлт дошао на је један други још грандвјозпзји пројећт а ва ш е : \% се предузме грађење једне ограмне жељезнаце која има везати Петроград еа II каном, а, ако је мо хуће и са Шангајем. Ево, дакле, једним потезом надмашено дело не само транскасиијске већ и америчке трансконтинснталне жељезнице. Бити у стању ићи жељезнвцом из Пекина у Кадикс — зар то није сан ? ! Каква се ту с амо књига упечатака и успомена отвара, за кратко време, туристама двадесетог века ! Али овде, наравно и није толико реч о туристама. Главна су ту два задатка : 1 о, да Русвја обезбеди себи превпаст нзд Китајем, како би у случају потребе могла без муке и дангубе бацити своју војску под зидине његове ; и 2 го, да наврне на Сибир, Урал и јевропску Русију велику трговачку струју која пагиње ПацаФИку, а коју Французи узаман покушавају да с Јроведу на Тонкин а Иаглези на Бирманиу. Имајте, у осталом, на уму, да Сабир заливају огромне реке, које су све бродопловне, и по којима већ ради чатава Флотлла паробродска. Сад између ових река (које су отворене 200 дана у годиаиЈ хоће се да направе прве партије ове неизмерне пруге. А можете погодити са каквим је узбуђењем примљена сама вест од дотичног становништва! Отворила се права борба и утакмица у понудама и обећањ ша изиеђу појединих вароши које све хоће да добају жељззницу

за срећу и славу домовине им. Што се трошкова око грађења тиче они ће, доисга, мањ^ бити но што «е мзсли на Заиаду. Прво и прво ту неће бвти откупљивања земљишта. Земља је у Русији и онако јевтина, а еац ју нуде бесплатно све општиае на целој пројектованој лј -наји Сабирској. Односно надн це, она је у Русији таква мбленкост, ла се у млогомз крају општиае нуде да ју саме плате. Додајмо томе још и хиљ?дг! руских робијаша који се на ово огромео средузеће дају упот еблти, као што се слободни заточенипа или и Ки^ајски исељениои дају за багателу добити. Најзад, ако се опоменемо, да је Сиб'лрија пуна гаоздених руда, ш да је њено земљиште у опште узев као длан равно, онда ћемо наћи да је дело кога се руска влада подухваћа колико огј-омно толико и економно. 1 —*ЈЕВРОПСКИ ПИЛЛТИ НАД Србијоал: и аеним делима. (А НШе гер!у Ше 1)1 аиЉог (Л „ Тће ргезеШ розИгоп о/Еигореап роШГсз" гаШе „Еогћп^Му КеУ1е\у ч ) * * % Давно је речено : где је среће ту је и несреИе..., Још су Срби нападали на надмоћна непрајатеља у утврђеним му положајима, и још се њиховој сфднзиви ратна срећа смешила. Успехом, нарочато аа десноме крилу, 7 ог нов., када је шумадијска давизаја отела од Б; гара важни алдумировгчки вис над Сливницом, потрвгн ^е снв бугдр ки успех на левои криду (5-ог и 6-ог нов.) јер су Бугари тога дава, сматрај ћи се без сумње угрожена на своме левоме боку, нап-Ј сгили сав стечени положај на десноме. Али. гди је ооет н^срећа ту је кад кад и срећа. Овога иута стиже Румелија са своји« конгивгентом, сгаде на дршћуће теразије слввничхе, и нретеже простом силом свога тега! Са доласком румеаијске војске почиње, али не усаех Бугара већ, неусасх Орба јер то није све Једно. Видев пред собом утврђену Сливницу и у њему противника који је неочекивана појачања добио, ш једнако добија — а изгубив (по ГопчевићуЈ драгоцено време да неиријатеља, док је још релативно слаб био, прегази и, по што по то, у Софију уђе — српској је војсца, управо после 10 ог (јер су и после 7 ог Бугари још врдо зло стојЧјшЈ остајало двоје: или да ризикује да буде од све јачег непријатеља опк љавана и опаољена у драгом<шском кланцу, и ту сачека помоћ бз Србије, иаи да се повуче ка тачца гди се у крај-