Београдске општинске новине

213

н>ем случају може дати и опколити и опеадити док помоћ стигне. — Да је било при руци, ши на мети, довољно храпе и муницвје, сва је прилика да би се српска страва и после 10-ог решила на оно прво ризиковала да буде и цервирана у Драгоману алк, по што ]е услове за такву борбу могао пружити самоједан Ниш, са својим опкопима и магацинима, то је и наређено одетупање томе граду, као што је ваређена оотауна мобилизација и другога по зива и с»ију војничких резерава Србвје. Донекле и с& првом наредбом између 7 - г и 8 ог нов. али свакако другом од 10 сг нов престала ј > офанзивна а настала дефанзивна улога војске, која је, по објави рата, бугарску границу прешла. „Дакле, тако благим термином, као што је дефанзива, зовете ви, Срби, ваше бежање од Оливнице и победу Бугара који су вас говили"? рећи ћете и рекли сте ва Инглези, толико пута у вашим новинама и чаЈОписзма. Одговарамо: таквим и само таквим\ а то чинимо већ и за то, што, знвјући геограФију, звамо : да, од Сливаице до пиротсге границе ( где су Срби стали и дефанзивни фронт наиравили ) нема за добре ноге ни зимски дан бежања — за коњичке избавиоце Еартумани толипо — а „побеђевим" Србима, „које Бугари гоне" требала је читава астроном ска недеља (од 7-ог до 14 ог)! Војска је ^рпска одступажа и одступила по наредбама које су могле бити и биле су (прва свакако од 1-отЈ иогрешне — јер је непријатељ маого горе стај&о него што се знало и требало да зна — аш које (наредбе) нам иаак валажу да ствари њиховим правим именима назовемо.*) У осталом, какве је нужде и имала српска војска да „бежи", кад љу нико наје јурио? Сво држање Бугара после првах им успеха до 7-ог, па и после домска румелијске војске до 10 ог, личило је на ону српску изрску : „ иди бедо — џаба ти ни рија а .... Доиета, аао мн Срби можемо рећи да смо били изненађени а били смо изненађени , отпором јучер&њих Вугара, још су ввше Бугари мзрали бати ивненађени нашим оди-упањем од Сливнаце. Они, упрлво, ниеу својим очима веровата, см-трани су

*) Докааана ногрешност еаме и нрве наредбе потекла је из недостатка сваке реверве у новадниди бореће ее војеке, а када је дабогме и једном Дањици са шавом блшибозука могуће било чудеса правити Ништлвост саме ове бугарске демонстрацвје (на Расанима код Пирота) увидела се брво по ивдатој наредби (7-ог) за одстунање ; зли док ,је против наредба за ноновао наступање Сливниди иввршена, Бугари су добили драгоцена врвмена а још већа поткрепљења из Руме лије, тако, да су већ и двојином јачи били. Задатак, дакде, који се и са овом мзденом војском дао извршвтз 7-ог па можда јон» и «-ог показао се као Фиаичка немогућност 10-ог када је непријатељ онако силно ојачао.

у ч< чет у тај коЈ>ак у вазад српске војске као веку оптпчку илузију, или као једну по себе веома опасну маневру. Најбољи, пак, доказ за овакав решпект Бугара и посве веуспешних напада српсккх ва главни сливнвчки положај, имамо у самоме Фаету : да они вису смели прићи ни заузети лол жаје које су им Срби по првој варедби изме^у 7—8 оставили били, као и то, да, кад су се Срби по новој наредби 9-ог нов. вритили напуштевим положајама пред С"ивницом, они су их нашли иразне , од Бугара незаузете и могли »з истих 10-ог своје шпаде на непријатеља обновити. Тек, 10 ти новембар (када је напад дринске дтизије одбијеаЈ може се рећа да је српекој ОФанзвви крај учинио, и пегрешну, првашњу наредбу оснажио. Али и тада, и после, одступање је извршено у аајпотпунијем реду, — у реду — који није оставио непријатељу, не ни један убојни трсФеј него, ни једН4 коморџијска кола. Војска је срнска одступала тужно и невесело, ако хоћете, и са обореном гла— јер ју је незаслужени неуспех до срца тиштао — али сшо да даде нове доказе, како њен неусиех није то што и непријатељски усиех\ Јест, тешко сва ком непријатељу који уобрази да је српски војник побеђен само за то што је окренуо леђа. Ко га добро зна тај се неће понетЈ залак^м му ногама, а још мање еањати оно што Бугари уснзше 10-ог! Оно и стари познаници еаши на истом мегдану, Турци ОтМ-;нови падали су у исту заблуду. У последњем рат/ нарочито, 1876 године , њихове су паше непрестано јављ:ле , а јевропеке новине на ева уста трубиле: како су Срби ов^е „разбвјени", т?мо „сатрвени", „онамо до ноге побијени — како „беже на све стране" — једном речју — квко су „пронапи" и „побеђени", а Срби се све до Ђуниса, односно за чст ри месеца таквог јављања, држе у главноме на истом положају ; оа и на Ђунису рису, бжтенбершким једним изразом да се поелужимо, „2/имштеим" већ, највише, из ;едног ратног стратеијског положаја избачени. Јест, млоги је непријатељ Србиаов из ове чаше крвавог искуства морао пити па се то десило и ^сливничком —- победиоцу " на Пироту \ По свем^ се вили да је и Батенберг уобразио био да је Србе (оно што г. Днлк. каже) на Сливаици „победио" („сопдиеге(1 "Ј и да му само остајв , да нареди баеди „ Шуми Марица^ , гад са у тријумФалном маршу бере лаворике све до Нипт ил, и Беогр^да. Понарљамо, такво је морало бити његово и његових Бугард уображење, јер се иначе не да објаснити она страховита тактичка погрешка њ х< ва која прежаза већ и у тактичку лудост на Пироту, где се у отвореном пољу, у равници п&радно излаже је«на густа маса од 50.000 људи да,