Београдске општинске новине

214

ју непријатељ с* висова као од итале у главу бије уверен још, да ће пе само сваки топ >вски већ и св?ки пушчзни метак његоп, без свачог гађањ*, у месо погодити. — Ну, било с тим како му драго, за свакога ко хоће право да говори о Сливници потребно је да нраво говори и о Пироту. Јер, шта је управо тај Пирот и страхотни дводневни му бој ? Пирот наје само прост гроб срнсках и бугарских хиљада више бугарских него ли сраских — већ је за исто рију овог рата и један и то најважнији сведок\ ]>ој који се на њему, око и преко њега, два дана био, најбољи је доказ : да чаК НИ ОН Ј МалеНу војску српску, ту четвртину, или и петинз^ праве убојне снаге крал,евине Србије, Бугари нису на Сливници ни растројили а камо ли разбили! Јер, близу је памети, да ако је Сливница, Сливнвца у рецимо г. Дилковом смислу те речи, онда — од куда ова дводневна (14 и 15 новембра) највеКа и напрознија битка у целоме рату ? Српска војска која је ту битку дала, или боље рећи примила, то је била иста СЛИВН&ЧКа војска , само млого мања и слабија, јер је, борећи се до Сливнице и назад губитке имала, а никакво, и словом никакво , ноткрепљење добила није. Само бројно узета, та је војска била, не једанпут већ два иута десеткована, бројала је преко иет хиљада само у боју палих другова својих, са оболелима и клонулима наравно и више. При том, она је била ненрекидном двонедељном борбом и напрезањем, б рбом дању марширањем и копањем шанчева, ноћу — по овом брдском и кршном земљишту — изнурева и измож дена као што је била усљед лоше интендантуре и гладна и жедна .... Да, збиља, тта би рекли ви британски витезови од Алме, Балаклаве и Инкермана , ви, што сте се у кримскоме рату бунили кад вам се врућ чај на време не послужи ? шта би, велим, рекли ви, кад би, не окусив ни сува тајина по три ил' четир дана, добили, у место масна бивстека и љуте ракије, иосну хришћанску наредбу: да штедећи муницију одбијете јуриш ведогледне масе сита и пијана непријатеља? А тако је, верујте тако је, било на Пироту 14 и 15 новембра 1885 године после Христа ! . . Срби су ту били и телесно и душевно уморни, као што су бројно спали били на еФективну снагу од највише: двадесет (20.000) хиљада. Бугари су, на нротив, добили билп силна и свежа подкрепљења, нривукли су на се чак и најудаљеније им пукове Варне и Бургаса, концентрисали на главној софијској им линији од Ђустен дила до Балкана, масу, ко.ја је морала и прелазити циФру од сто (100-000) хиљада, а која на самом

Пироту није била мања од седамдесет (70.000) хиљада бораца !*) Једном речју, Буга^И Су На ПИ" роту достигли максимум, као зшо су Срби опег спали н I дшнимум у рат изведене снаге. т а да је она гаака српске војске баш и „побе г ла" испред тако пораслог непријатеља — који је још успехом, ако хоћете варљивим , уображеним, али тек, оиијен — зар би то особито неко чудо било? рецима такво, да му се чак и Гордонови осветници у Лондону ругати морају? Од своје стране, ми тако што не дамо ни нашој браћи Русима (а камо ли вама Инглезима) да прослове; јер знамо, и то не само з% њихове Плевне, Јени и Ескл Загре, већ и за нешто млого маље славно од свега тога, као што је на пример она, једва главу изневша експедиција Ломакинова, противу Теке. — Туркомана. (1880 године). Ако је о „бежању" реч, примера овде имамо: како и најхрабрији кавкаски полкови почињу са Геок Тепом , а заустављају се тек на каспијској обали и њеним лађама. Сам удар руском војном угледу (рге§1%е) у Азији био је тада толикк: да је требало да се позиву одазове сам херој над херојима, неумрли Скобељев, да, са већом снагом и спремом на Туркомане пође и у крви њиховој горњу љагу спере ! . . Али да се вратимо нашему Пироту, том крвавом сведоку најкрвавијег нризора у целоме рату Срба с Бугарима — Пироту — око и преко кога се у коштац ухватише и два дана но сише, за мал' не, 100.000 људи, и на коме свака страна оилака, ил' рањена изнесе, свог десетог борца! . .*) Дакле, прво и прво треба знати, да са *) Но Гопчевићу требало јо да буде и млого више, јер, кад је „у почетку рата кнев бугареки располагао са 93.000 војеке (56.400 северно бугарске и 36.600 румелијеке) а у току рата придошло још 32.000 ополченаца и 10.000 добровољаца," онда нам ео одбитку бу" гарске „ искарске војеке," — која није ваљда п е л азила, ако је и достизала, 30 000 — остаје преко 100.000 за главну бугаро-румелијскуСад рецим 1 , дч. је и нреко наредбе Батенбергово, „да се сва бугарско -румелијска снага иребаци на српску гранипу," остала ипак која десетина хиљада у Румелији да чува границу нрема Турцима, опет и8лави кеких деведесет хиљада глачне им војске противу Срба. Да речемо, да јв, као што иије, десет хил^ада остал > у гарнизонима у Соији, Сливници, Иустечдилу и т. д. опет, гди су они осталих осамдесет хиљада? Очевидно, на Нироту — центру и крилима; али ми и ту цифру сводимо на седшдесет хиљада, рачунвјући, да су и Буглри на Сливници и све до Пирота морали гинутк, од маршева падати, разболевати ое и у опште бројно страдати *) Лукави Бугари крију огромне им пиротске губитке. Ми нећемо кр гти сво/е, кој^ ако не црелаве, а (1ни неив^отају млого ива дв е хиљаде! — гато знач>г да јз сваки десети наш борац у тој битци пао или рана допао. Према жестини и дужини борбе, али нарочито нрема слепом насгупању и излагаљу густих им маса у пиротском пољу када их је о пешачким илотуни.ма и да не говорим~>, 70 топова са висова у мео тукло — Бугари нису могли сравиерно мање изгубити а сразиера даје стрчшну ци®ру од седам (7.000) хи.љада мртвих и рашених ! Лалеко од тога, да имају, рачуна да крију, Бугари требали би баш да се ,?ичс са оволиком жртвом, јер оиа сведочи да они умеју за своју ствар гинути, па ма, као ва Пироту, и лудо гинути.