Београдске општинске новине

215

сраске војничкв тачке гледишта, иа Пироту није требало битке ни давати ни примати. Права одстунница, и нрава нрибирна тачка ернскевојске имао је бити Љм; и, кад је, иосле првих неусиешних напада на Смавницу, наређено да се одстуиа, наређено је у исто време, да се утврђује околина Ниша (Плоча и Црвена Река) камо су имале похвтати све резерве и концентрисати се све убајне спаге краљевине Србије. Пирот је, нрема томе, остао неутврђен, а битка је примљеиа из војничка разлога, само у толико , у колико је требало, задржавајући непријатеља, дати што више времена другоме иозиву да у Ниш стигне. Главни , иак, разлог за отпор на Пироту био је иолитички -- што се знало, да предстоји иримирје , односно, мешаље „Јевропе" или неког трећег, јачег од обојице. Русија је већ громко нагласила била, да не може више да трпи, ни очима да гледа „(Јратоуби ствени рат " ; па, по што је и она као и цела Јеврона нредпостављала српски усиех, то је, и пре српског пеуспеха, Аустрији као бојишту најближем члану тројецарског савеза блло поверепо, да учини крај проливању крви. Ми ћемо се на овој мироносној тачци рата особено задржати, кад будемо дошли да кажемо своју о оној чувеној „ мисији грофа Кевенхилера " За овај пар главно нам је да истакнсмо го Факт: да су и Срби и Бугари знали, да иредстоји спољеа интервенција, мешање трекег , па су се и једни и други упињали: да их обустава непријатељстава у што повољнијем с.ању затече. Другвм још речма. Срби су гледали да, ако икако могу, не даду да нримирје застане Бугаре на њиховом земљишту; Бугари су, опет, тако исто грабили да добију залогу иротиву Видина , где су им Срби отели били цео крај до Лома. Отуда — битка на Пироту! Ето. ако хоћете да знате, за што су се Срби на једној погранично.ј и ностратигејској тачци, упустили слободно се може рећи, у најнеравнију борбу, те том жргвом и несвесно иружили свакоме коме је стало до правичне оцене српско бугарског рата наубоље мерило и најверније огледало! Јер, кад су Срби према Софији наступали, они су свуда наилазили на шанчеве и редуте а на Сливници и на малу Плевну. Обратно пак, кад су Бугари у напад прешли, они су имали да отму је дну управо отњрену варош пограничну. На Сливници Срби обвављају своје нападе али увек са једном и истом, односно све мањом, и слабијом војском тер никаква поткрепљења не добијају. Бугари, опет, не само да се из утврђења бране него се бране и са све већим и свежијим снагама, јер им

сваког дана, па и часа, нова снага из Румелије сгиже, и Србе простом бројном превагом одбија. Али вршак неравне борбе достиже се на Пироту, кад је два (или са оболелошћу и три) иута десеткованим Србима требало примити битку, ире еего су и један батаљон ноткрепљења добили. Ваистину једииа грана или сламка за коју се борац српски на Пироту могао ухватити пред поплавом бугарских „дружина" била је топла вера и нада: да стиже и други нозив, са другим и сретнијим пушкама и довогно мунгције, к »о и да се за њим сва Срб лја диже и у помоћ му иде! П >нављамо, т»ј уир-^во морални чинилац био је, а према околностама и могао бити ј ш, ј ди ш ваелон срп -коме јунаку ва несретчом ниротсаом мегда^у! Све је друго било протав њега — све — почев од густих сурих маса бугарских, које беху прекрилиле пиротско поље и на њ се као талас кретале, па до празне торбеијош празније вишеклије *)... При свем том, ова шака искушане, измучене и изрешетане војске сриске имаде не само смелости, јунаштва, већ и мушпе снаге : да два дана, страшна и крвава, нркоси неумитном закону јачега За цело ! Бугари имају право што не славе „ Пирот " тај властити успех, већ славе „ Сливницу " тај сриски неуспех. На Пироту, Бугари су добили варош, добили су и залогу противу Видина, али, ако знају разлику између нривидне и стварне победе, они су изгубили млого више: давши оиииљива доказа у једној отвореној дводневној битци, шта њихова (о цифрама да се не свађамо) највеба, максимална, снага може да постигне чад једном и најмањом, минималном војском српском. А да не би г. Дилк, или његови Инглези, опет како помислили: да се ми овде грешимо о историју и њену истину, ево ћемо му о горњему посведочити са бугарским депешама у руци : Тако на нример, софијска депеша од 14. у вече ово вели о боју истога дана : „Лево крило бугареко наступало је у густим колонама, багаљ •н за батаљоном. Сам призор бао је за око диван. Кнез св попео био са својим штабом на једаи вис лево од главног дрзма, од прилике пм киаометара од Пирота, а са кога се виде прве ^уће у вароши. Кнез је од^ мах познао да су се Срби решили да бране Пирот, јер њихови бат?љони беху груаиеави пред првим кућама ва*) Као 8а несрећу нико ее благовремено не сети, да у Пожеаи вма још неки мвдијун вишека ва нов ■ ауа р пушкв, што, да је на време стигдо, Бугари би Пирот још скунље платили, ии га не би можЈа никако нц добили. Овако, читави пувови морали су само Фигурисати ва местима положајима гд». би их непријатељ могао ви. дети и помвтл,ати „да у Срба има још војске по аади" ; а у ствари бориле су се лве дививије дунавска и дринска, са још неким батаљонима из оне друге две у којих се још 8» срећу вишека затекло!