Београдске општинске новине

520

је изложена великој комунивацији — да он поди1не линвју пород об! ле савоке дуж обале, али одговорено је, ла то не може бити, што бк то коштало врло екупо и требало би миого новаца утрош- ти за утврђењр) обале, па е тога је концееионар узео на себе само л<1нију савску — кроз улице. Сад на један пут концгсиоиар излази па каж : Савска ликија оетајз с шо за вожење особља, а ову обал ску линнју оетавља за вучсњ 1 робе. Овим предузим&ч чини трговачком свсту уелугу, јер знате ли ви гата кошта трошење робе, која долази водом, и ми треба да му будемо обавезни и за ову ; слугу. Ми СМ1) нарочито тражили од владо да се ве:ке ли кија од жељезвичке станице до савске, јер ноппн,о од жељезначке станице и истоворивање кошта врло мвого Ми госаодо не мамо се чега бојатк, нити нам треба угоаор штампати. д- к је све код нас више вута било, јер све што ми овде урад»'ли будмо опет мора ићи на одобрење код г. министра. Мени чудно изгледа, зашто то сад господа пека траже да сз штанпа? Ја ћу вам обратити пажњу на је дну тачку, којом се је опгаткна обвезала, да мора за 14. дана ствар решати и усв ј«ти од дава. кад јој >гочор поднесе, и ако сад ми почнемо тииг излижним штам :ањем решење одуговлачвти, онда рок ће овај обавезе проћи и и ко ће иосле за послед це одговарати. П|10дседник. Та тачка у конзорцаје важи од данас, а не кад је концесаонар дошао и исги ми уговор нредао. Г. 1 'оста ПбтровиЈ. Гиенодо, важност ове ствари, која која нам је изнешена на решење, погледа ее у самом том ®»кту, шго јл рок трајању кстог уговора 90 год. Да нема ниш а друго него само тај дуги рок, з& који уговор има да траје на би био довољан разлог да са усвоји предлог г, Мате Мвловавовића, а и да не наводим више примера које сами неки говорницн напоменугае, дајући своје кишљење да се уговор сад уевојк. Али поред тога има јога један разлог. Госиода к< ја су говорила против пЈедлога Миловановићевог, јуче еу решила у једном такође важном питању , да со гатамаају понуде оних лица, која еу исте учиаилв о сталном водоводу, каиализацији и осветлењу. То је учвњено ва предлог комиеије одрсђсне зз проучавање тих понуда, која није последња изштанција, као што је одбор. И кад је то учињено тамо, а за ово се неће, онда ја незнам чиме се то може вравдати. К о што мало пре рекох, гоепода, која оу да се у говор одмах нрими, ваводили су такође по неку примедбу На пр. г. Маша Вјјић каже, да пригазимо само на ово и иа оео па да сад одма уговор решвмо. То гоеподо не еде тако бар за мене као за правнижа није лако, а чиаи ми се да ће вама бити и теже. Исто тако, и на ту сорту приметио је и г. Клиднс Оз је казао.* не зна се кад пргдузимач треба да почве то грађење;а кад бл уговор дубље прошгудирао, можда би казао, да ииа још нешто. Дакле те баш примедбицо и замерке које је учинао у неколако и г. Мијајло Павдовић коказује нам да ово што нам је сад прочитано, не треба усзјити с-аев м оватго баш, као што ее предлаже Ие улазећи дубље у саму сгвар, и због тога, што не видвм никакву опасасст, за општаву, ако ба се штам-

пањем уговора у цељи бољег шгудирања рлтење оВога питања и закаснило неколико двна — ја сасвим усв4Јам предлог г. Миловановића и лржим, да о томз не треба више нвко против 1и да говоЈи. Д. Никола ЂорЈевић Гоопода која траже да се штампа уговоо, баш ударају на једпу тачку, о којој не треба велики разгонор, а много мањз је нужно да со уговор штампа А та је тачка о року који т.јаје 60 годи«а. Ако је з иста то услов због кога треба да се штампа о ';'а мч можемо са уговором сврш.зти овде сад врло брзо па да кажемо, рок је дуг^чак, не можемо да примимо Шго се тиче онога, што напомеау г. Кротић, шта ће да ради виала одигсно везе станице жељ- зничке са савеком обалом — ја држим даје г. Пазловић врло добро објас-нно. Но на случај да влада то месго не одобри, онда ће угбвор доћи у незгоду због те везе. Г. Ст. Добривојевић. Ја сам узео реч од г. председседнка да говорим о угов^ру која је у вечерашњој седници на регаење, — али пошто је сво разлоге моје уграб 10 цогатовани предговор^ик г. Милан А. Павловић, то сад не м^ту оно говорита, шго сам мистио, јер би знач <ло, да по!!Торавам сно ис-: о, што је г. Милан исказао. Ја ћу сад семо да говорзм о аукторатету председништва општинског. Госчодо, ова је ствар лролазала кроз неколико општинеках седаица. Оаа је позната свима, и ако није, то би се могло заиста замерити. К10 што је казао г. Вујаћ, она је била у одбор ској седници још у 1886 годиае и решено је у начелу, да еа ово иредузеће нрими и усвојн и ие само то, него је одо^рио и све ове тачке, које се сад онде у говору налазе јор е та конз >рцај* имала такву салржлну, да је она и служ ла за пксање оеога уговора. Та к нзорција штаипаап је бала у аов-вама, и одборазци су евуде и у одбору имали гди да читају. Дакле данашњи Јговор, који сз осниаа на конзорцијама, које су биле и у одбору, и о којима је и у нојединостима решавано. држим да је свакоме познат, а кад је познат, онда не треба ни најмање мислзта о томе : да ли треба и да ли можемо в черае решавати о важаости уговора или не. Ако ми всчерас не решимо ово цитање, вего га озтавимо зч идућу седницу, онда ће т:> пасти у очи и цре дузимачу м осталим сгрвнцимл, и изглздаће, да ми : или п 1 емо у стању да је сватимо, или нећемо да је сватимо — и за то, рада угледа пре (сгавништва општинског, ја бах бао мишлењз, да се сад регаи. У и"то врсме гмзм да п^иметим, да је одбор изабр1 в је шу комисију и решио, да она у сагласију са предузимачем капише овај уговор ; и то је све урађево, и нама је сад подиешен аа иотаис. Аио ее сад овај уговор не би у војио, онда он не би био обвезан за предузимача ако бн се што додало и тада би се морала одређивати још једаа комиси : а, да ваново прегледа уговор и тако ба могло да се продужује у бесхоначво ;т. То нам не ба служило на угл с д, а најпосЈе не би ни право било. За то сам мишлења, да се још вече^ае реши, а не да се одлаже. Г. Ст. ЧаЗ|е,ић оашг. иаџ. ГосиоДо, ја као неодбор ник, али е:;о општвнева ивж;њрр, нозван сам од госа. председникв.. (ЧГујо се : Не можете гочорзти).