Београдске општинске новине

221

Г. Коста Петрови! Пре сзега госпо -ине аредседниче, )8 мислим дд г. Чађевић нема права да говори. Он о овом предлогу не можз да говори, и молим вас да му не дозволите гобор. Г. Пгедоедник. Ја м лнм г. Чађевића да неговорз, да се не 6и упупггали и о томе у даљи говор. Г. Милан А. Павдови!. Ја се у томе слажем са г. Пегровићсм, да не м же да говори г. Чађевић о предлогу г. Мите Мил< в. новићл. Но о самом уговору после, он као општински инжењер, може да да објатшења. Г. Мијајло Павлови!.. Господо, јасаа је ствар пре I нама. Оао је било пре^ одбором. Одбор је изабрао комасију. Комисија је донела свој закључак деФинитиано. Комисија је потекла од одбора. Ако сад не би ову ствар решили, значило би одбору оном или комисији изрећи неповерење. Оза је ствар како се види штампанау општинскрм вовинама још 20-тог децембра протле п-дине, и одб; р је то усвојир овако како је. Јелино само. што би се вмдло о овом уговору говорити, то је претреслње тачке по тачк?, и онде, где би се нашло, да би се опш:ински ингероси крњили, могло би се поправкти, да ве би општина дошаа у обвезе, које не може извршити. Не сгоји он), што каже г. Косга Пегровић одаосно водозода осветлеЕва и т. д. То , нвта је било пред одбором нити је одбор о томе решавао, него је дато штампање истих комисији за преглед понуде, и гата је она зах теваиа лато јој је. У осталом оно је друга ствар, она зассца у молионе, & озо неће општину ништа да кошта. Ја се потпуно слажем са опима, који су да се вештам .а, већ да се вечерас реши. Г. Мијајло Буји1. Госнодо, ми који смо противни штампању уговора, ве мислвмо ни мало, као гато нека рекеше, да ми морамо после да примимо све, него само ми Х!.ћемо овдз, да претресамо т .чау по тачку. Г. Коста Петровић напомиње каква би опасност била ако ие печатамо. Нема господо опасности. Питање је, хоћемо ли да се штамоа уговор или нећемо т. ј. има л« потребе да ее штампа или вема ; и ја мислим да нема. Све је то било пред нама један пут; и ми смо еве то тачку по тачку прешла и усвојизи. Овде може само речи бити о целисходности ила потребноста два пута ра дити једну и исту ствар. У осталом, ахо је одбор тога мњења ја нисам у начелу противан. Г' Мих. Кроти^. Мозим васгоспЈДо, онај мој предлог што сам га учннио у првом говору није ишао на то да се та ствар одуговлачи, него на против да се Јгато пре дође до краја. Ми немамо овде да говоримо о т ме, хоћемо ли транвај или не. Та је ствар свршена, но сад је питање о уговору, питвње о т<;ме може ли се овакав уговор закључати. С тога сам ја предложио био да се г. председнкк кратким путем споразуме са г. министром грађевина о свима условима овог уговора, а то за то што се бојим да ако усвојимо овако а послв се све ово не од. бри онда ћемо да ствар одужимоГ. К. Пегрови®. Им.ш само да приметим не говор г* Добривојевића ово : он замера, и као што ми се чини пребацује, највигае као дч се ми чинимо невешти онога што

је раније решено. Ми сви знамо врло добро да је ова ствар била пред одбором, да је по њој донесена одлука и да се ом тинск > суд уељед те одлуке обратио дотичном министру за одобрење. Али баш у том акгу аутач15 ево шта стоји (Читај Ова тачка, господо, казује да у одбору та ствар није коначно свршева. То доказује и тај Факт, што је по овој ствари одређена комисија. По овоме пак шго јс казао г. Добрив< јевић, изгледа као да ова ствар не би требала вигае ни да долази пред одбор, него да комисија сама сврши све што се т овоме има да сврши са предузимачама. Но то не етоји тако. Одбор има овај уговор да проучи и да га одобри или неодобри. А да одбор ову дужаосг изврши као што треба, нужио је да има за то више времена; и за то је предлог г. Миловановића само од користи по ствар. Г. Милан А. Павловић. Ја не знам господо да ли би имало смисла да се овај пројект угозора даје још један цут у штамоу и за то, што се цела ова ствар и цео овај уговор оснива на ономе што је од стране одбора једном усвојено, јер не може се сада говорити да ли су ови услова били пред одбором и одбор о њима донео своје регаење. Ово је све било једанпут штампано, било јо пред одбором и кад су сви ти услови причитани донета је одлука кад предушмачи поднесу план да комнсија са «.има састави пројект уговора, и да са тај уговор подне. се одбору на потпие. Предузамачи ове ствари добили су концееију, и одређен им је рок од еедам месеци да поднесу план о целом том послу, и они су га поднели з* неколико месеци. Сад кад би се ове то још Једанпут штампало и враћало одбору, па ако би одбор опет вратио ствар комисији и затим кад му поново дође? уговор, опет тражво да се штампа н т. д. онда гата би све то значило То би могло тако да иде у бсзконачност и ми би дали о себи рђавог мишљења; могло би нам се рећа да незнамо шта хођемо и шта радамо. Међу тим ја нисам никада био за то да се оваква ствар олако сврши. Али што рече г. Петровић ми смо овом ствари довољно прожмани; она је била пред одбором, била је пред комисијом, изнета је на јавност и примљена је и одобрена како од одбора тако и митистарсгва и може се рећи од целог грађанства. Давле, као што реко, гоеподо овд еније више питање о концесији за 60 година. То је већ пр^мљено. Оао што је г. К. Петровић напомеиуо за чл. 15. то је госпоцо само о односима а и то је предвиђено уговором, јер је у једној тачци стављено да ће се предложити правила за вожњу, и предлог подвети одбору на решење и одобрење. (Чује се еа се реши. Доста је говорено) Г. Председник. Дозволите ми господо само једну при мрдбу. Ја висам био у општини кад је ствар дебатсвано о овој понуди, нити сам био кад је она предата комисији. Али налазим у а&тима о овој ствари и ноднетим условима једну тачку, којом се налаже одбору обвеза да пошто му се од етране предузимача поднесу планови за 14 дана мора донеги одлуау. Давле ја би опоменуо господу која ће сад гл4 сата да имају у виду ту тачку у концзсији, и ако би имаао какве одговорноети ако се та тачка не буде одржал I у важности, онда да о томе размисле. —