Београдске општинске новине

240

НКСЛУЖБЕНИ ДКО ЈЕВРОПСКИ ПИЛАТН НАД ОрбијозкГ ж њеним делима. (А ИМе гер1у 1о 1ће М& аиЉог о{ „ Тће ргезеп(, розгиоп о/ Еигореап роШгсв" т Ше п Гог1п1§ћ(;1у Кепе^ ') * * * Према хронолошком развитку догађајв, на реду је сада дакажемо своју о постигнутоме „примирју", или, боље рећи, о вначају мисаје гроФа Кевенхилера. „Све то (можете рећи) може бити и лено и красно, — признаћемо, ако хоћете, и да се ерпска војска храбро борила, и да Сливница није Садова — као што Пирот вије Седан краљевиае Србије али, опет, да није било једног Кевенхилера да каже кнезу Александру „сто;, а Бугари би дошли у Ниш ако не и у Београд .... Дакле, баш и да Србија није била на Сливници и Пироту побеђена, то би ју снашло, да се није, туђом заслугом рат прекинуо." Оно што јест — јест. И ми смо готови да признамо, да би свашта од нас било — да нас НекаКО нијв било! п а» догично, да би и Бугари могли од Србије учинити што би год хтели, да само те Србије за среКу њихову, како нема. Али, ио што те Србије, има • ио и то је она остала здрава и читава и иосле Сливнице и иосле Пирота ; ао што ;е она и омркла 15 ог новембра у вече и осванула 16-ог новембра у јутру, то ћемо да проговоримо коју са г. Дилком, пре него пустимо грооа Кевенхилера, да, на дипломатску му коњу прођз кроз српске линије у бугарски логор. Прво и прво молимо, нека се добро зна и памти, да ни са оном шаком српске војске, која је, одступив од Сливнице дала битку на Пироту, а, изгубив Пирот одстуиала Нишу, да ни са самом њом још нису Бугари све рачуне склопили, Дотле, они су њу само са свога земљишта потисли и на противно тек једном ногом стали; они нису ту војску (српску) ни сатрпи, ни заробили, ни разбилп па чак ни растројили. После Пирота — из кога је она као и од Сливнице у таквом реду одступила да је рахат могла изнети осам токовских ]ој трофеја , а пред собом терата нека три или четири табора заробљених Бугара — од којих једна стотина и из саме пиротске битке — велимо — иосле Пирота тој је војсци имала да стигне и стирала већ поред резервне у земљи још наручена муниција ва страни ; и тек кад би и тих нових метака нестало а бајо-

нети и кундаца а 1а Рп-о! поломили, могли би Бугари тај Фактор из свог рачуна избрисати. Овако, и он јз био ту, и то тако био ту , да га никакав соФизам на свету не би могао обићи, ни за живота му Н '$д главом „п бедно" трње вршљати. Ну, аргумента ради , рецомо да је ова сливавчка војска српска баш и била опессо :ебљена за даље ратовање — реоимо иротивно стварноме јој стању ондашњему — да, ее само да не ба мог^а одолевати него, ни упуштати се у даље борбе, она би тиме само иредала своју улогу у руке резервне Србије ! Понављамо, ма какве несреће да су (као што ннсу) снашле ту, војску српску ма кдкве усаехе да је непри јатељ над њоме постигао, нарОД Србије стајво је иза свегатога, а он се, као један ч )век, већ и дигао био да све сливничке погрешке на своја широка леђа попесе ! — он је, — и не питајући, више ко је за Сливницу крив, — главом пошао, ;а врата Бугарину жао за срамоту. „Е али народ је народ, а за Бугаре је требала во]ска ." Одговнрамо : делите се, ако хоћетз, ви, тамо у Ипглеско}, у лордове и Фукару ; у Србији : НарОД јб ВОЈСКа И ВОЈСКа је НарОД — мален ио среЛи али В6Ј1ИКИ Ј Несре&И 1* Са чисто стручне , строго в >јничке, стране узев, тај „народ" представљало ба на бојноме пољу, осим друге снаге, најмање сто хиљада ветерана, из првога и другога рата с Турцима — у похвалном -смислу и ва млађе буди речено — луди а не „деца" — ма да су и та „деца" чудеса чинила — јест —- људи, борци којн су и млогим и силним кориусима Султановим спорнли четари месеца једно село, један Алексинац, а отели му за четири недеље један грстд, један Ниш\ Ваистину, ако је какву порчву Србија у овоме р&ту претрпила, онанијевојничва,** већ политичкз; није сливничка већ — кевенхилерска !.... *) Молимо нека нико од сраеких чнталаца, из овог констатовања араве сиде и величине српског народа — силе и ве лпчиие у несрс&и — нс ивведе, да се у нашој војсци треба враћати (таром систему нзродне милиције На против, ма <мо ва трогодишљи, дакле дужи, рвг елужба и за Сројно појачање ст лног кадра до цивре, па ма колико она изнела, која би сваког, и словом свак г, способног Србина кров касарну провела. Сваву ез;ономнју е војском у миру сматрали смо и сматрамо увек као најскупљу спрему ва рат. Нити се народу ваља бојати великог буџета војвног, ако сз само т»ј кредит паметно утроши — вао на пример ако војска све своЈе потребе у вемљи набавља и новац (осим 8а опо што < е са стране апсолутно мора купити) у вемљи осавља. Нас ни данашњв »инанције државие од овог пута скреиуле не би, јср се оне дају боље уредити и регулисати, а посдо, Саш и да се саг 6 ју под теретом страног дуга опет га понети могу; јер ц о дуг не ивноси ни половину овога што га Грчка има, а Грви ако и јесу бољл трговци т -ису бољи дома 1 ини од нас. Дакле, далеко од тога да с буџетом очајав шо ми на против треба да се с вајском појачавамо! **) Није ни могла битн — кад главне снаге њене нису у бо ни утде.