Београдске општинске новине

244

рода. Више свега, он је добар хришћанвн ватрени патријот, као што је божаји мир шомаааник !.... Они који га не би слушали ба;и би слуге нечастивог, оруђа свтаве одметника од цара небеснога... Избегавајте, за то, о ви благочест ,ви Козади Дона, избепвајте, ове ненријатеље власти која од Бога долази"!!!.... Па какви ли су збиља ти Козаци Дона које дадас слави цела Русија и којима Александар Ш-ћи поверава свој престо и свога сина ? Име „Козак" будиће у души Француској два тужна спомена : ироааст 1812 год. и наааст 1814 год. *На против, Рус оно подсећа на прошлост пуну славне борбе. Нека намје дакле дозвољено да бацимо један кратак поглед на тај лист историје: Порекло донских К^зака (које не треба побркати са Козацима Дљепра или т#ко званом Заио рогима ) доводи се из последњих година иетнајестог века. У оно време на целом истоку било је млого незадовољника и пустолова, побуњених робова, умаклих мужика, побеглих војника , гусара и номада, хајдука и јунака. Све је то тражило уточишта око обала реке Дона, — које су онда биле још спорне границе између словенског света и земаља Ислама — и све је то примано под једним условом : да пригрли веру православну. Није прошло дуго, и два десет разних народности ту нађе места, а из њих пониче безброј разноликих типова, јевропских и азијских имена, — у модернпх Козака — страшна мешавина Калмука, Персијанаца, Букараца, Не маца, Грка и Турака, међу којима преввађује руски, или управо, малоруски живаљ. У шеснајестом веку почиње велика војна противу агарјанина, Турчина и Татарина на Криму и Кавказу. Велики број старовераца , прогнан из Велике Русије версаом нетолерантношћу цара Акексија Михајловића, дође да поткрепи козачки живаљ и загреје проселитску му ревност. Тако у 1637 год. град Азов би опет од Турава и проглашен за хришћанску варош, на велику радост цара Михајла Теодоровића који обасу поклонима дотичне главаре. Но, занети овим успехом. Козаци се дохватише лаких им лађа, и усудише пркосити бурама Црнога мора. Они запалише Синопе и Требизонт и обновише у седамнајестом веку баснословне подвиге старих норманских гусара. Најзад, Турци се реше да баце у Азов ове <трашне непријатеље Ислама ; али. по што у тромесечној борби (1641) И8губе неких 60.000 људи, успеју самотолико! да Козаке нагнају на одступање из града који су од врха до дна разорили.

Међу тимисељаваље Велико-Руса према Дону продужавало ^е тако да у 1672 год. већ је било неаих 48 паланака козачиих Петар Велики умеде задобити за се ове ратнечке чете, и посла их и ва Турке, и на Пољаке и на Шведе и на Церсијавце. Донски Козаци, нарочито, одушевљени православним Фаватизмом показаше се као најоданвји војввци Ш>р метијева и Менчикова. Царица Јелисавета, кћи цара Петрз, употребљавала их је противу Турске; а Павле 1-ви поверио био Суварову у чувену му походу по Италији. То је оно време, када, изгубљени у глечарима Швајцарске, а гоњени д«н и ноћ од победног Масеее, они сагореваху своја копља да огреју свога старог ђенерала. Улога Козак* у великии наполеонским ратовима позната је свакоме. Оаи су били и на Аустер лицу и на Бородииу; а при одступању велике армаде из Руоије, под предводништвом чувенога Платова , отели 15 застава и 864 топа, а зарсбили 40,000 непријатељске војске, у којој 10 ђеаерала са хиљаду ОФИЦира. Најзад, од пљачке коју добише у Француској 1814 год. они се побожно поревенише и подаришз Казанској катедрали у Петрограду је дан стуб од масивна сребра ; а, у спомен свију тих подвига ; цар Никола уведе 1827 обичај: да се престолоиаследник проглашује за атамана свију трупа козачких. Таква је, у кратко, историја оних донских Козака који данас у Русији уживају нраву популарност. Светковина у Новочеркаску била је, више свега, војничка. У повратку са исте, цар је обишао арсенал у Тули и све њене пушкарнице и тополивнице ; а први акт по доласку му у Петрокрад био је нов дар војсци. Сви стари војници одликовани крстом свет. Ђорђа (као вајуваженијим орденом у руској војсци) добили су радосну вест: да им цар пензију за четвртину повишава. У времену крајње ековомије у којој живимо, сматрам за вредно, да нарочито споменем ову праведну и похвалну издашност према заслужним борцама отаџбине. ОВОМ БР0Ј7 СЉЕДУЈЕ ДОДАТАК