Београдске општинске новине

243

За ову невиђену врму бвли су у кргзнма (као 1863) везани и „црвењаца" Варшаве и „белобојцЕ" Литваније. Данас, усљед обрга коме су увроци још тамом завијеои, главни вапор 1'ихилизма као да је управљен на Југ. Он је готово свемоћан у Харкову, раг схсеНепсе бунтовничку граду, и великом средишту сваког омладинског врења и университетског кретање. Исто тако у Одеси, тој лвбералској вврошв; где господара партија „аутономаста", или ако смем рећи и сеааратист , и где је у моди гледати са презнрачке виоине на петроградску владу. Јест, нихи лизам је жав и у Таганрогу, где су трговачке недаће за последњкх година распалиле млоги гњен, а ево га и на пр&брежју Фдсиије, на два корака од Азрје, а у оном једва руском граду , у јерменско пер сијсао-татарском Астрахану. Прошле године, генерал-мај(-р Цеамерн, губер натор Астрахана (балгичаи Немац. и према томе, веома мрзак старима Русима) пошаоје био у банку да вастоји при сагоревању старах банкнота. Но тек што се попео уз сгеаенице, а из Једве побочне собе истрча некакав Таврилов, прзктиканг из рачуноводног одељка, и овали на ђенерала гађајући га у главу. Погођен у врату, ђенерал се сурва низ степенвце и сав у лицу осакати. На ломљаву њел ова пада до трчи један послужитсљ подпгне га и вику нададе. Него на дивно чудо! ђенерал није могао да објасни се^и свој пад, и тек кад се приметиао да куља из потиљка крв, дошло се на миоао да је неко атентат морао извршити. Јест, али ко је убио човека? Ђенерал није знао, а нико виновника није видео. Да је хтео, убиц* је могао десет пута да утече. Али — овде нам се јавља нихилизам у правоме духу свом. Баш у часу кад се чиновницч из банке гураху до онесвешћена човека, и упрепашћено питаху „ко га уби" Гаврилов се појави и грохотом им се насмеја: „Та, шта иаздан тражите ко је ? Ево ја сам га убио и дичим се што сам то учанио" ! а 8а доказ пока^а испаљени ништољ ! Тај Гаврилов је млад човек од својих девегнајест година ? и не давно пре тога ступио је за нрепишчика у дотичну Банку. По Фамилија је варсшанвн, и нико на свету неби на њ посумњао. По спреми кажу да је учен, а п > нарави скромаа и пријатан. Кад га је, једном поврбћени ђенерал, упитао : „па шта сам ти ја учинио ? — кад те пп адз у жввоту видео нисам"? „Ништа ми ниси учинио, и ја нисам пуцао на тебе већ на губернагора ове нровинције Жао ми је само што те висам на мес.ту убио". Ово је, за цело, нихилизам, коме нетреба никаква коментара. За самог г. Ценмерна кажу, даје у опа-

сности, јер је куршум ушао дубоко у вратни по тиљак и није се могао до сада извадити. Лекари се боје запалења мозга; а, што се Гаврилоза тиче, он више неће ништа да прослов1*. Можете мислити да овај случај, п,>ред других појединости кој" би овде било и сувише дуго излагаги, наје могао остати без дејства ва пут царев по јужним провинцијама. У ствари, путнички програм парски је и измењен, тако да цар неће сада ићи ни у Јалту ни у Севастопољ, ни у Оде у ; него ће се по прокламовању младог царевића за атамана доа сках Козака вратити право у Петроград. А шта лп треба да вам кажем о самом овом тр ^јумФалном путу ? о свечаностима, поздравима н уекпицима народа и војске на целој прузи ? Не заборквљајте да су ови дочеци у Русији иокрени, јер је маса руског нарзда дубоко и побожно одава своме цару. Нлти ту има такве „треће парти;е" као код нас на Западу. Кад Рус Е*је тешки завереник, он је верни подавик, готов у свако време да за цара погине. Тако исто у политици. Овде нема оних деликчтних нијанса омиљених у парламентарним државама. Цео је свет симиљиста ; и колико сам пута ш сам чуо од Руса овако питање : „ама шта ва то у Француској зовете „ десни центар " и „ леви центар и ? Упињао сам се да им објасним, али, морам признати, без велика успеха. У Француској политици Рус разуме само три система : мозархијски легитиматет, царску дчктатуру и револуцијонарну комуну. Св*ки други је облик за њега ребус и бесмислица. Дакле, нећу се упуштати у опис свечана ула ска царева у Новочеркаск где су Њ. В. дочекале депутадије чиновника , ђенерала, Козака, ветерана, грађана и ђака ; где се морало пролазити кроз небројене капије окић не заставама и испуњене натписима ; „боже царја храни, на славу царства на страх врагам„; или ,,добро нам дошо царе, оченаш;" где се и народна химна, и свештеначка молитва, и дечији усклици и радосно јецање старих војника, који на колена Падаху, губило у грмљави топоза и општем урнебесу! — све док није реч добио архијеоископ Кијевски митрополит Платон.... „ Козаци донски ! узвикнуо је овај црквени веледостојник чујте ме ! Ми имаму СЈ "ећу да у својој средини видимо владаоца који је, по сведоџби људи који га најбоље познају, срца као кристал чиста, пријатеља поштења а непријатеља сваког непоштења. За ово кратко време своје втадавине, он је дао доказа и чврстоће кар&ктера , и јаке воље и свију оних врлина које доликују првој глави једног великог на-