Београдске општинске новине

234

не треба ни да етоји у овом уговору него се можемо засебно пстађати. Г. Ст | Ба|еви& Дозволите господо ради објашњења да кажем само ово: предузимач г. Клајн изразио се јасно и више пута, да сн* имају на уму да са овим трамва ј'.м вуку и робу а не само особе Они на то мвого нолажу, јер ту им је највећи приход и на томе у главном они оснввају и зидају трамвај у Београду. Но ако му ову линију не би одобрила онда треба да изостане и ова тачка којом се предузимач ослобођава општинског приреза, јер би тиме општина имала да осети прилично ттете. Али о овој ствари треба предузимача свакојако саслушати. Динија ова тече паралелно са савском линијом и предузимач нма намеру да њоме вози есаапе Г. Н. Ђорђави! Какве је намере имао предузимач то је друга ствар. Главно је да он није добао концесију за ту линвју, и д1 ми не треба да одступамо од концесије нн за дјхаку. Г. Милан А. Павлоаић. Ја бих хтез да проговорим неколико речи као члан комисије за склапање овога уговора. Ове обалске линије заиста нема у концесији. Али госпсдо још прва комисија која је била одређена да испита могу ли се пркмити услови ове концесије, и која је за тим примила целу ствар вао по све корисну, јиш она вајкала се и питала се да ли да се трамвајека линија пропусти савском улицом, за то, што је она досга теспа а саобра ћај ће због преноса еспааа бити у њој врло жив. С тога смо нашли да би добро било да предузимач проведе трамвај поред савске обале; али онда нисмо такве услове ставили зато што као што знатв поред Саве немамо утврђвне сбале. МеђуЦтим^сед је предузимач сам предложио да ради ливију поред Саве осим оне у савској улици. Мј смо нашли да је доистл корасно за нас па смо усвојили тај предлог. Што се твче пнтања да ли је ова линија корисна и истребна, миелим да о томе неће бити међу нама спора и да ћемо се сви сложити у томе да нам је з&иета савска линија потребна и корнсна, Јер цело ово предузеће, пркмањо трамваја у начелу учињено је у цељи тој да се подигне и олакша саобраћај. Према томе ако хоћемо да олакшамо саобраћај, ако хоћемо да гледамо на трговмну нашу и љене животне мнтересе, онда треба да примамо и ову ливију. Овде С9 износи то да ковце сионар има намеру да преноси робу и завста, ова линија је само у тој вамери и нонуђена и ја би се само радовао кад би ее заиста та линија што пре подигла. Наравао ми дајући ову концесију и одобравајући ову ливрју, ве можемо предузимачу ништа друго дати него оно што као општина можемо и имамо права у рејону вароши кам да дозволимо. Да ли ће концесионар наш добити од владе и од ваше државне жељезнице везу, то је друго питање. Али кад би га ми овом конаесајом за грађење те цруге обвезали, онда би он морво да ради код владе да постигне све што му треба. — Само ћу још ово да напомснем: ова нруга била би нам од врло ведика користи. За то је врло важан разлог и овај што многи наша продавцл кад дођу с робом до жељезничке Станице морају да иду и даље хоће неће жељезницом, ма да би им бало многа кориснкје и лакше да иду водом. Зашто ? Зато што не може да превуче своју робу од жељ. ста-

нице до паробродске, без великог трошка. Због тога Го тово сва наши производи земаљска иду на страну тим скупљим путем — жељезницом. 0 овоме смо ми одавно уверени и ја се сећам да смо једног дана ишли код владе и молили да она ту спојну пругу изме!;у жељезничке и паробродоке ставице сазида. али наравно онда се то није могло да изради него ипак влада је показала вољу и расиоложење да би радо ту пругу видела. Г. М. Крсти4. Господо ја сам и у првој седници кад се о овој ствари повела реч казао о истој своје мнење Ова пруга која је пројекгирала дуж савске обале од једне до друге станице, заиста јз врчо важна не "само по београдски него по цео зељаљска саобраћај и промет. Она би везивала водени пут са ж?љезницом. Но господо да ми то дозволимо немамо власти. То аисолутно није општанско нити општина може дати дозволу за то грађење. С тога сам ја мнења д а се из овог уговора са свим из^рише ова тачка шеста. Ако општина буде хтела имати ту концесију, она се мора обратити влади и од ње тражи одобрење. Ништа на ову ствар не може утицати да ли је општина дала свог одобрења за грађање ове ли није ако га влада не би одобрила. Општина поимајући, потребу и важиост те пруге може само изјавити жељу да је влада што скорије одобри и подигне — а ништа више Г. М. Буји&. Господо, ја потоуно делим мишљење г Милана Павловића и комисије, која је предложида да се ова линија дуж обале савске прими. Но мене поглавито руководи разлог најјачи што га је већ навео сам г. Ни кола Ђорђевић а то је што је и он констатовао не могућност извоза наших производа путем воденим као јевтинијим и удеснијим, за то, што наш трговац колико плати подвоза на своју робу од Јагодине (н. пр.) до жељезннчке станице овде у Београду толиао мора да плати за претоваривање и пренос робе, од ове станице па до савске обале. То је т^ко јак разлог који говори у коригт наше извозне трговине да би с места требадо да се усвоји ово што ^се [предлаже. Што је напоменуо г. Крстић, да је ово право државе хоће ли или неће дозволити везу станвце са савском обалом ја мислим да то не треба ни најмање да нас помете да ми ову ствар као корисну и потребну не усвојимо од нмпе стране; а разуме се све што ми овде усвојимо, ако не одобри влада неће ни вредити. Кад нам се нуди да се подигне ова пруга и да се веже жељезница са обалом савском, и кад сви знамо да је то заиста права потреба и корист не само Београда но и целЈ зе«ље, зашто не би то тражили Влада после нека одобра или не одобри. То је њено. Ми тако исто имамо потребу да имаио домаћу пијацу за наше ироизводе у земљи па је немамо, имамо потребу да подигнемо стоваришта у земљи па немамо а каио срећа кад би наша општина и у овам подузећина могла узети иницајативу, те да не очекујемо све од владе. Господо ко год зна у каквим је невољним приликама наша извозна трг> вииа не може бити противан ов ме Ми као општина престоничка треба да олакшамо извоз наших производа. Треба да дамо сваку могућност и сваку олакшицу да роба нагаа па јевтинији начин оде из земље и тако довесе већу корист и произвођачу и продавцу. Аво влада има шта нротив тога да гаже — она ће рећи