Београдске општинске новине

258

зуме се, приступајући решењу пијачног питања у оиште, нећемо се смети руководити никаквим личним обзирима. На против, мораћемо централну пијацу за животие, свакодневне намирнице утврдити на једном месту за свагда а по другим крајевима вароши уредити омање, за ситније потребе, поред тога што ћемо марвену и дрварску нијацу морати преместати ирву у близини кланице иобора а другу на палилулском тргу. Очевидно, општина ће се штетити из године у годину, ако будемо одлагали са распоредом пијаца. Еио да нас постоји ва приватном имању (зеленом венцу) пијаца мал'.не равна „велико/," која доноси прихода сопственику, по доета поузданом рачуну на 12000 динара, а опттина би извесно вукла већу корист да је тај пијачни Филијал на општинском земљишту, које лежи неупотребљено. Па још нешто, нека сутра затражи и који други крај, као што је врачар , оделиту пијацу, готово ћемо је морати одобрити да се, као што нам и врачарци прећаху, не би .одиграла иста улога " која и на з-леном венцу. Међу тим, одељи вање пијаца, ако се жели створти конкуренција и јеФти ноћа, може се дозволити само у границама продаје нај нужнијнх намирница а нз и оних које се купују на више дана и које треба да се продају само на централној. Панта Живковић абаџија и другови, нудили су опгатини за три године 10 000 дин. аренде за право да на „Зеле ном венцу" подигну 5. месарних продавиица али и ииљари, који су на приватноме плацу, да се пусте поред њих. Разуме се ; ви сте прево те понуде ирешли на дневни ред, а ја вас опомињем овога тек колико да се сетимо да би нам и сваки одељак нијачни допосио нрилично прихода, кад би иијачно питање привели крају скоро. У ос талом нама је то у толико лакше што смо већ добили 2—3 понуде за централну гвоздену и покривену пијацу. Кад би тако подигли једну и главну, а иоред отплате са умереним интересом не би плаћали више но што нам даиас редовно придолази пијацарине (дакле сав би остали приход од много знатније таксе продавница утицао у оп штинску каеу) — могли би једновремно изделити и уредити и све остале пијаце, пошто на њих нећемо имати да чинимо никакве жртве. Ако дакле уредимо централну пијацу онако, како је то по свима већим варошима учињено можемо се надати већем приходу и отуда, што ће се онда моћи наплаћивати пијацарина тачно по броју заузетих дућанића, докле данас по броју продаваца може и да се греши. Рибарске продавнице нисмо саградили на вел. цијаци ма да сте одобрили то на молбу еснаФа, што овај и овог пута није остао ири ономе што је тражио. Но сада би било ризично и градити нарочите иродавнице с погледом па могућност скорог подизања гвоздене пијаце, која ће и санитетеке захтеве потпунце задовољити. •* Напред, код прегледа буџетских партија, изнео сам колико је утрошено на кирију за зграде у којима су смештене основне школе, колико на накнаде учитељима за стан и огрев, и колико најзад за ђачке и друге школске г.отребе. Остаје, да вас потсетим још на то да је отворена и приправна школа на Јалији, за коју смо морали заку-

пити потребни локал, и да смо за време одмора школеког као сваке и минуле годиие, морали извршити на свима школским зградама све оправке које је комисија оценила за потребне. Сем овога и редовних издатака на школе, одобрили сте да се даје накнада стана и огрева и двема заступницама учитеља. Сав остали годишњи посао ои штине око школа своди се на редован рад шкодских пододбора по квартовима, састајање главног школског одбора и редовне администрације његове, која .спада у дужност прсдеедника, а у главноме је : иреписка са пододборима и властима, уписивање и исписивање ђака, размештање њихово но школама, наплаћивање испитлих такса и т. д. — чега је укупно било преко 250 предмета. Као што видите, господо, ни ирошле године не мо жемо се похвалити да смо што осетнога учинили за ос н"вне школе. Међутим ако не за што друго, оно оиштина је обвезана најпре да се стара ?а честите гаколске зграде и учионе ; а нагаа опгатина, као престонична, требала би да има такве школске зграде које би послужиле за углед мањим варогаима и варошицама наше краљевине. Суме које се данас издају годишње на киријс за закупљене зграде, таман су толике да могу покрити инте рес и отплату, на капитал којк би се удожио за подизање школа. Па кад се помисли онда, како су све зграде, које се држе под закуп у многоме и многоме неподеене за иотребу којој служе — не треба много доказивати да је нужно гато пре приступити грађењу школа. Ако најзад једна селска општина нсма могућности да награди подесне зграде за школе , оиштина београдска не би се могла тиме правдати баш и да јој не стоје на расположењу за школс оне знатне суме, к^је сваке године издаје за кирију закуиљених локала нриватне својине, поред осталога и за то, што су њој добре школе више но другима потребне због прашљиве и кужне атмос®ере варогаке, у којој се плућима не може да надокнади оно пгго седење у шко ли нашкоди, кавав случај по мањим варошама и селима већ није. Полазећи с овог гледишга а у оскудици домаћих извора ја сам сматрао за једпу од првих дужности да којега од многобројних странаца, који ми у току годизе из дана у дан долазише нудећи општини капитале на реФорме, — склоним да узме у пажњу потргбу ои штине за школске зграде. Врло ми је пријатно што сам у стању известити, вас да ћемо већ кроз који дан добити жуђену у осталом и према приликама нашим скроз новољну ионуду. Буде ли се ипак преко тога олако прешло, наши млађи нараштаји имаће пуно права да се на предке своје жале гато су аз гаколе у свет угали за све само не за живет способни. * Ц? Од свих добивених нонуда за варошку жел>езницу — трамвај (с наром) ви сте усвојили Плавшића и комианије из Осека. Одлуку одборску, ;а сам одмах с молбом за концесију уиутио влади Њсговога Величанства и добио обећање да за њоме нећемо дуго морати чекати. Буде ли нам влада одобрила тражеио право на концесионирање трамваја, онда ћемо одмах моћи пристуиити склаиању уговора а предузимач је изјавио готовост и пристао на то да трамвај преда саобраћају најдаље за 7. месеци од I подииса уговора,