Београдске општинске новине

159

Нема сумње трамвај ће нослужити колико интере сима иредузимача толико и више нас свију, па тимо и интеросу општине. Што се мене лично тиче, ја држам да Кс копцесионари врло брао наћи свога рачуна, у пркос томе што се многи наши „познаваоци света' Ј пожурише да иредузимаче сачувају од пронасти износећи да је опстанак трамвају савршено немогућ, ;• ер нема, веле, потребе попЈго саобраћај становништва паше вароши, која још није толика да јој и трамва1 треба, није велики. Мени се чини да ће парочито топчидерска и гробљанска пруга у брзо посведочити противно; а трговачке екснедиције из главне чаршнје , ако и за робу буде било отворених кола потпомоћи да предузимачи брже осете да им се подузеће рентира. У осталом Београд је дорасао за трамвај и по самој раштрканости својој. * / Би се сећате, господо, да смо концем месеца јула нокрепули питање : да ли је право да гостионичари варошки ве плаћају општини таксу на стоку ксју сами кољу за истрошњу. Сматрајући да је више но правично у сношењу терета изједначити све редове који са истим предметима раде, ви сте одобрили да на надлежном месту 110 радимо да се укнне 4-та тачка уредбе о касапницама. Мени је врло пријатно што могу и овде рећи да се влада Његовога Величанства без ]јоклевања одазвала нашем праведном закону, те је издејствовањем код народне скуп штине одмах прве сесије да се номенута тачка уредбе укине, учинила да општинској каси од сада пада много већа сума прихода од таксе на клање стоке а да опет гостионичари не кољу стоку под лакшим условима од ос талих редова који такође с месом раде, као што еу касани, печењари и т. д, Одмах чим је закон ступио у живот наредбом од с.ране СЈда позвани су на нријављивање етоке за клањс сви они, к<>ји подлеже плаћању таксе (СБр. 13155 — 86-те). Али, овоме кораку да сви клачи стоке за продају меса ио својим радњама без разлике нлаћају законом предвиђену таксу, ми смо се руководили не само тиме, да општини осигурамо већи приход и све продавце меса подвргнемо једнакој такси, нсго и но готову вишз с тога да једном почнемо енергичније стајати на иуг клању стоке и употреби меса, за које лекарским нрегледом није кон статовано: јел од здравог марвинчета, дакле за јело. Са нктетки закон тражи дв се лекарски прегледа сва и крупна и ситна стока, која се за израну становништва коље ; а ми преко свих препорука од стране санитетске полиције могли смо да прегледамо само оној број грлади, који се коље на онштинској кланици, а остали никако. Па и овде није игало по закону. Преглед треба да се учини \иадживо.ч и по клању (на 24 сата од првог прегледа) над заклјном сгоком . Да би се ово могло чинити, требало је имати оборе за стоку која се за клање доводи; у недостатку њиховом, није се могло нарочито од оних што кољу по једно — два грла највише, тражити: да с краја на крај Београда 2 пут доводе и одводе стоку, — за то им је дозвољавано клање и носле само једног прегледа. Предпостављајући да се овоме мора стати на пут што пре, ја сам^ као што знате, наредио марвеноме лекару да склапајући нова правила за клање предвиди и унесе у

пр јс;:; све хигијенеке и законске услове поред осталих односа, које траже интереси саме службе. За који дан вама ће та нравила биги изнессна на одобрење заједно са кланичним редом и поступком за контролоре. Али чим свршимо са правилимр, нама ће требати да се побринемо за кланицуопштинску. Баш и да није управа тражила да се што пре данашња кланица измести даље од вароши, морали би се ми сами с тиме пожурити, пошто она онаква каква је саграђена, није ни нриближно подесна за цељ и потребу којој служи. * а Једна од највећих сметњи да се Београд, као варош снажно развија, била је па је и данас још: одсуство грађевинсног аакона ; јер да варошке улице буду правилне , те што је могућно више одговарају цељи својој и да се подижу грађевине, које ће задовољавати и здравствене и остале интересе становништва, једино је могуће ако се подизање кућа, регулација улица, грађење тротоара и све остало осигура нарочитим законом. На против без закона који регулише односе појединаца према целини, општини и власти, искуство нам говори да се интереси појединаца хоће често да зауставе на ономе што њима годи. Због тога дакле еи улицз ни грађевине нису често пута онакве какве би требало да су а због тога је и наш новији Београд страшно оштећен у погледу регулације, да неће проћи још дуго а општина ће требати да сатире грдне суме да регулише поново оно што је тако рећи јуче једном регулисано. Разуме се свега тога не би било да је као грађевински закон за варош Београд бар пре донесен, а и онда се осећала потреба за њ. Рачунећи да сваки дан дужег чекања за грађевински закон вуче за собом све то већу штету по нашу општину и варош, ја сам био слободан да тројици стручњака поверим пројектовање закона. Они су се, као што знате, својски одазвали молби мојој и пројект израдили, који сте ви усвојили за основ своје молбе и решили на састанку 23-ег Октомбра: да замолимо владу Његовога Величанства да аоради те да народна скуиштанч, ноја се тада баш била саста)ала , вотира грађевински закон за варош Београд. На жалост за нрошлу скупштинску сесију били смо одоцнили; али ја сам добио обећање да ће та потреба наше општине бити идуће сесије скупштинске на дневном реду. % Ви сте господв одборници, сви до једног били вољни да учините што и за побољшање положаја чиновника наше општине, па за то сам ја и био слсбодан предлоашти вам да молимо владу за уређење пензионих Фондова, једног за чиновника наше општине кад савесно одслуже извесан низ година и изнемогну, а други за породице им после њихове смрти. Усвојене од ваше стране пројекте послали смо влади, а до данас ја нисам у стању рећи вам хоће ли се влада моћи одазвати нашој молби. Али пошто ви и без Фонда никада до сада нисте допуштали да они људи који поштено вршећи ошптинску службу у њој изнемогну, скапају од глади ; нити сте после смрти такових органа општинских њихове нородице оставлали без леба — био сам слобЈдан да вам пројектом буџетск ш за ову, насталу, нову годину предлоншм да из суме на издржање сиротиње издвојимо оделиту позицију на издржање породица умр-