Београдске општинске новине

248

четири пута на дан за цену од 3. (три) динара на месец, и то у свако доба године. Г. Предоедник. Усваја ли се овај члан ? (Усваја). Члан Х1У (пређе XV) гласн овако ; „Концесионар се обвезује, да набави једна пристојно украшена мртвачка кола за превос мртваца са тачке на трамвајској линаји у Фишекиијској улици до новог гробља и то но овој цбни: За једна мртвачка кола и возна кола 40 дин. За свака возна кола, у која најмање 40 особа имају места, 25 динара. Ако добије општина искључиво право проношење мртваца овда би се такса спустила 30 о |о јевтлније. Ону сиротињу која ошнтани не плаћа укон. концесионар је дужан бесплатно пренашати од одређеног места до новог 1робља." Г. Коста Петрови!. Овоме члану могло би се додати још и ово : да набави једна пристојна мртвачка кола по обрасцу, који му општина одобри. Г. Васа Дучи!.. Молим вас, хоће ли бити слободно грађанину и друга кола од ириватних да узме, или ће сс морати сваки служиги сам.> овим колима. Г. Предсеоник. Не мора. Једно само не разумем оно, ::азано у овом члану у трећем одељку другатачка „акодобије оиштина искључно право преношења мртваца, онда ће се спустити такса." г. Костд ПетрСЕИћ. У ономе акту, којим је снроведена ова концесија влади на одобрнње, тражено је да се да ошнтини новластица: да она само може преносити мргваце ; па за то је то тако казано у уговору т. ј. да 1 ј С нренос мртваца бити јевтинији, ако ошптина показапо право од владе добија и исго право њему уступи. г. Јован Дилбер. Требало би овде ставити и ириметбу о тиме, да не би концесиенар направио пека мртвачка кола, која не одговарају нашој православној вери. Г. Марко Степанзва!. Баш сам то исто хтео и ја да наноменем Треба да се зна, као што г. Дилбер напомену, каква кола он мвра пабавити, јер врло лако може бигида ои набави нека кола која неодговарају нашој вери и да нам тим квари наше православне обичаје. За то се и ја слажем са нредлогом г. Косте Петровића, да општина образац тим колима одобри. Г. Председнкк Уевајате ли госнодо овај члан са додатком који је г. Коста иредложио ? (Усвајамо). Члан XV (пређе ХУ1) гласи овако : „Конц"сиовар не може тражити никакву накнаду у овим случајевима: а.) Ако би обична кола искварила колосек. б.) Кад се саобраћај обустави на неко време по нарсђењу полицијске власти због одржавања јавног реда или због извршења каквих радова или оправака у улици. Надлежна власт има право, да повремено обусгави саобраћај на појединим линија или њиховим деловима при ванредним приликама, као при јавним светковинама и литијама, или ако усљед извршења кахвих радова у улици пролазак трамваја постане тескобним и оиасним. За ева V овоме члану побројана прекидања, концеошару II? припада никаква награда,"

Г. Коста Петрови!. Да се не би погрешно тумачила ова тачка под а, мислим да је боље да усаојимо оваку редакцију. Ако би се саобраћајем (било колима за воасњу било за пренос робе) искварио трамвајски колосек. Г. Председник. Ја мислим господо, да је ова тачка а, јасна (Јесте). Г. Коста Петрсви!., Овом члану треба додати још једну тачку, која би гласила овако : в, Ако би концесиоанар било при самом грађењу жељезничке пруге, било доцније морао по де®инитивном плану Београда улазити у сталан ниво улице. Г. Милан Павлови4. Ја мислим да би тај додатак био са свим излишан ирема ранијем једном члану, где се каже „усљед извршења каквих радова у улици и т. д. (одобравање1 Г. Коста Петровић. Ако је ова моја примедба, која потиче зарад веће јасноће уговора, сувишна, ви је не усвајајте. Ја ири овој допуни остајем и налазим, да би требала да уђе у уговор, јер ништа не смета што је уговор јаснији. Г. Председник, Дакле јесте ли за то, да овај члан остане овако као што је штампан? (Јесмо). Члан XVI (нређе ХУП) гласи овако : Кауција од 15.000 (петнајест хиљада) динара, коју је концесионар положио у српским државним лозовима вратиће се концесиоиару чим сви радови буду готови и све друге пруге предате саобраћају. Г. Председник. Дакле јесте ли за то да овај члан остане као што је гатамиан ? (Остаје). Сад долази чл. 16: (Чита) „Кауција од 15.000 динара коју је концесионар положио у српским државним лозовима вратиће се концесионару чим сви радови буду готови и све друге ируге предате саобраћају." (Усвајасе) Чл 17 гласи овако (читај „Концесију може концесионар евентуално пренети с одобрењем опшгинског одбора и на другу особу или акцијоно друштво, које ће нримити сва права и све дужностн ове концесије." Г. Е. Петрови*. Овде треба казати место речи „ове концесеје" „овога уговора" (Усваја се) Г. Председник. Сад долази чл. 18 (чита) „По истеку овога рока од 60 година црелази сва]жељезница са свима њеним непокретним постројењима као и возним материјалом у својину општинску а све у добром стању, без да општина има за то да плаћа какву пакнаду концесијонару или ком другом." Г. М. ПавловиБ. Ја би упитао само то да ли ће и коњи доћи у својину општине после 60 година, пошто он може и коњима да ради ? (Разуме се). Г. Милан А. Павлввић. Да оставимо то нитање онима који дођу после 60 година. У ссталом тада се неће из весно с коњима ни радити. (Тако је). Г. Коста Петрозић. Овај чл. 18 јесте најважнији члан у овоме уговору. 0 њему треба да се добро проразмислимо ; треба добро да отворимо очи шта ћемо уговорити. Ја сам мислио и смислио да овакв тај члан редигујемо (чига) „По истеку овога рока од 60 година прелази сва жељезница са свима њеним непокретним постројењима као и са целим возним материјалом и то без икаквог те рета и обвезе ковцесионара према трећима у својину оп-