Београдске општинске новине

249

гатинску. Тада т. ј. по Встеку рока одређеног у концесијет, кондесионар ће бити дужан да прода општини у добром и уиотребљивом стању како сву пругу тако и сав возни матер»јал заједно са свима осталим трамвају припадајућим зградама. А да ово право општинске својине не би било илузорно предузеће се ово не може за сво време трајања концесије задужити ни заложити као ни оптеретити никаквим обвезама или теретима, које би обвезе или терети доводили у питање право својине општинске. За ову својиру трамваја општина није дужна да даје никакве накнаде ни концесионару ни коме другоме." (Врло добро) Г. Председник. Усвајате ли овуизмену? (Усваја се) Онда да пређимо даље (чита). „Чл. 19. Ако би концесионар својом кривицом пропустио да у року одређеном у чл. П. под Б. нарочитих услова овог уговора сврши грађење трамваја имаће да плаћа онштини у име казне за прво тромесечије по сто динара, за друго ио двеста за треће по пет стотина за четврто по 1000 динара од сваког иедовршеног километра недовршене ликије и да уједно изгуби концесију. Ове казне дужан ће бити концесионар плаћати општини без икаквог даљег парничења. Ове казне неће при менити у случајима више силе (Јогсе тајепге). Г. Н. Ђорђевић. Овде код речи „недовршене" треба додати и „саобраћају не предате линије" јер он може довршити линију али нема возног материјала на ]е не предаје саобраћају — дакле и у таквом случају треба да нлати казну. (Усв ја се) Г. Ст. Ча^евић. Молим да ради објашњења напоменем само неколико речи. По мом мигаљењу било би сасвим не право кад би концесионар после оволике казне јошиз губио и кауцију (чује ее : концесију — а не кауцију) То је онда још црње и горе.... Г. М А. Павловић. Молим да се види како пише у ориђиналном уговору, јер мени се чини да ће овде бити погрешно штампано да концесионар губи концесију место што би требало да стоји „кауцију." Г. Председник (чита уговор). Заиста госнодо у ориђииалу као што видите стоји да после четврте казне губи , кауцију"). Ја би рекао да треба узети овако као што је у ориђиналу (Чује се : не не — него концесију да изгуби) Г. Н. Ђорђевић. Он је обвезан за две године да до впши трамвај. Ако не доврши онда му се догвољава под овим казнама још једини рок г,д године дана. Па кад је тако, онда оставити да не изгуби концесију и после тога времена значи оставити му на вољу кад хоће да изради. Г. Ст. ЧаЗјевић. Онда би то била страшна казна; ако сврши н. пр, 24 километра а не сврши само један, — да зато изгуби и 1800 дин. пенала и 15.(00 дин. кауције и концесију то би била безпримерна казна. Колико ваља настати да се интереси општински потнуно заштите толико ваља гледати да се извршењу овога по онштину врло корисног предузећа неоправдано препоне стварају. Г. Н. Хо^евић. Отпада ова бојазан г. инжиљера са свим. Ми нећемо никога да глобимо али оћемо да осигурамо извршење овог иредузећа на уговорени рок. Он тражи две године па да нагтрави трамвај. Ми му дајемо још годину дана али под казнама. Сад госп. инжињер каже да

су то страшне. Јесу страшне, али То су казне преко рока који је сам тражио. Ако су му казне страшне нека изврши предузеће у року па неће бити никакве казне. (Тако је). !\ М. А. Павловић. Ја би хтео само да објасним то, какви су разлози руководили чланове комисије кад је одредила ове казне. Ова је ствар на сваки начин и рачуиска ; и кад ове казне прописујемо треба имати у виду да ли ће предузимач овај имати рачуна да их плаћа па да ипак посао неизврши. Ми њему дајемо рок од две године да трЈмвај нодигне. Но он по истеку тога рока не изсрши носао. Чим то наступи, долазе му ове казне. Сад треба видети да ли ће он имати рачуна да их [плаћа. Никако. Рецимо да у Душановој улици не доврши грађење на време — шта ће да буде. Тамо има на прилику 4—5 километара и он би нлићао казне неких 16— 20000 динара ако тамо не начини трамвај. Заиста, он не би имао рачуна да то учини, нити би оставио ту улицу без трамваја, јер зна да кад тај трамвај начини он ће вући какав такав приход али кад је не начини онда ће имати да плати извесну казну, имаће да даје сваке године ио 20.000 динара. С тога смо одредили оваке казне да он не може напустити грађење. — Но што се тиче тога да изгуби концесију ако не сагради после ове казне коју би имао да вуче за годину дана — ја за то не би био, него господо. кад помислимо на потребу коју имамо за ово предузеће да се заиста оствари гато нре, онда и ја сам сагласан са господом која су већ изјавила да треба да изгуби концесију а не само кауцију — јер каква јето коицесија за једно овакво нредузеће кад је предузимач не би могао за три године да изврши?! Г. Ст. Добривојевић. Ја мислим да ]е редакција овог чл:на|са онсм допуном г- Н. ТаоЈђевића врло добра и даје треба усвојити ; али још имам да нриметим да овде треба да дође још нешто што мијекао члану комисије измакло из вида. То је ово : кад би предузимач израдио иоловину пруге или и трећину па каквим гед случајем престао или одустао од даљег грађења, шта ће онда да буде са израђеним материјалом? Г. М. Елгдис. Има о томе један члан који кажс ако је ма каквим узроком прекинуто грађење и ствар напуштена, онда општина има права сама да експлоатише ово предузеће. Г. Н. Ђор^евић. Кад дође такав случај што је поменуо г. Стева онда предузимачу пропада концесиЈа и све што је дотле израдио прелази у својину општинзку. То треба да се овде дода. (Жагоо) Г. Председниг. Молим вас господо пошто се сви предлози који су код овога члана учињеии, покупе онда би изашла оваква редакција овог члана. (Чита). „Ако би концесионар својом кривицом пропустио да у року одре ђеном у чл. 2 под Б нарочитих услова овог уговора сврши грађење трамваја, имаће да плаћа општини у име казне за прво тромесечије по сто динара, Еа друго тромесечије по двеста динара, за треће тромесечије по пет стотина дикара, за четврто тромесечије по хиљаду динара од сваког колометра не довршене и саобраћају ие предате линије. Осим 'тога концесионар носле четврте казне изгубиће и право концесије. Ако концесионар не би