Београдске општинске новине

Дакле, свет је уобразио био, да је тај закон постао мртво слово, или да је и саовим укипут. II сад можете мислити какво јед јство произвела појава новогуказа. Поред велииог потреса иа обичне послове и друштвени жпвот, кој* доноси неочекивано сазивање на збориште овако велике масе људи вет је видео у самој мера ч »таву мобилизацију војске и неоспорног прегечу онште јевропског рата. Нити је тај иолитички упечатак шичезао у часу кад вам ове редове пигпем. Само, вал.а нам похитати да кажемо: да око сазкваље резервиста иема у ствари тако злослутан карактер. Ту ииттрсба тражити неиосредпа одгов ра нрекомерном оружаљу Аустрије, пити какве претње прем;) царству немачк-ом, и то, ма да су њихови однос г са Петродом прилично запети. Ако руске резерв * нису до сата биле сазивапе на прописпо Им веџбање узроке ваља траж' ти у озбиљном току ствари. Пок. Александар II ги био је мирољубац, који је више свега гледао да уштеди свом народу муке и невол.е нераздвојне од маневаракоје општа ситуација Јевропе не би иравда-а Његов с н а садањи цар Александар Ш-ћи опст, ступио па престо са тврдом одлуком да, по свагсу цену увед^ економију свуда, али нарочито у војиом минисгарству Наравно, да су онда отпалала еазнвања од ч тири до пет стотипе хиљада људи, и за само шест недељ* дана. Додајмо, најзад, да су они стари војници руски који су служили но осам година у кагарни, били довољно спремни за сваку борбу са турским редифима и низамима , или баш и самим немачким војником који не служи више од три године под засгавом. Али данас, кад је рок службе у теорпји сведен на пет, а у практици на четири, годиве перпјодичпо позивање резервиста постаје једном преком потребом. ЕФективе у мирно доба овде су, као и у Француској до зла бога. слабе. Тако, на пример, један пешачки пук, који у рату, има да даде иормалпу циФру од 4000 људи, данас достиже ^1100. И шта би било да пешто на ! тупи општа мобилизација ? Колика би била ирава вредиост оних 2600 резервиста који би тако од једапут били гурнути у своје кадрове ? То је, збиља, иитање које овде људи с неком бригом етављају. Русија још раснсаже доста малим бројем жељезница и телеграФСКих липија, и онда — како ће и за колико ће времена она бити кадра да преведе у дело свој указ за мобшшзацију? Као што рекох, и овде је као год у нашој Француокој, мобидизација дивно удешена — на хартији; али да не буде млогог изненађења при самом извршењу? То ће нам најбоље показати овај предстојећи опит. У осталом, ђенерал Бановски је врло мудро на-

ваљивао, да се сазивање резсрве изведе у време које искључује еваку агресивпу поммсао. Она ће, дакле, битл за северне корпусе 15 27 ог септембра, и за јужне 10-ог октобра. Рачупа се, да ће у то време године у целој царевини летина бити сређена. Али на жал >ст, ја (°и резервлсти имаће да се веџбају бапг у најмочарније време, по киши и блату, и када се цела јерропска Русија претвори у једну бескрајну бару Са политичке и пољзко-нривредне тачке гледишта, време је доиста добро изабрано; али са хигијенске врло зло. Него, ко ће у један исти пар задовољити и дииломате и сељаке и докторе? — ТТТто се здравственог стања наших провипција тиче, оно је и иначе у овом тренутку врло жалосно. После оне страгпне чуме астаханске која у мал' гато, пре неке годипе, не опустоши нелу царевину ; после оне дечије епидемије која у Малој Русији покоси стотине хиљада нејачи, и после познатог тифуса петро градског - ево нам оне грозне и неизлечиве заразе ма)асинае , тог н кадашњег страшила средње вековних колена. Далс ;о одтогада цоиусти, овај бич заразе све вигне беспи. Он је освојио све три провинције Балтика, од Нарве па до Митаве. И узаман влада апелује на м дич ;у науку, а новине на јавно учешће. Сваким мес^цом број заражених расте — на грозу и страхоту народа којн бежи од њихова лпца. Одагнани од св чијих врата, и у опасности да изгипу од застрашених сељака, ови се мученици потуц ју ио шумама естонскпм. Ту о ш па једвине ј 1де градс себи земљане колебе, а у госте добијају и саме курјаке.У тим пустим збсговнма они живе, или боље рс!.н умиру, остављени од ц- лога света. Текиокоји нут ако им његови рођаци или иријатељи донесу п ) што год хране алиитодају положе на ивици птуме и побегну чим их угледа у. Кажу, да овл живи костури људски живе у најчемернијем стању, кад кад и по двадесет год ша, и да млоги од њих свршавају најзад, самоубиством. Један куражни члан „естонског ученог друштва" г. Хелат ово дана је изнео на јавност у свом извештају свестрахоте ове грознередње. Благодарећи заузимању владе, неколико болнаца већ је отворено за пријем болесних, у главним варошима Ливоније, у Дорпату нарочито, и то при свом и љутом отпору м;се народа која се те заразе, ка') ни једне, боји. Саме слике болесника које нам г. Хелат, у реченом извештају, износи јесу доиста најжалосније, и по грози и ругоби надмашују све подобне приче и басне старога доба. Оно пак што само још оиаснијом чини ово и онако