Београдске општинске новине

сија, која је о тој ствари размиелила и поднела је свај извештај. По моме мишљењу, кад је општипа саградила гробље и на то гробље потрошила грдан новац, она је могла забранити сваком другом да у њено гробље доноси мртваца на својим колима То је право опшине за које није требала да тражи одобрења. Али, кад је ствар овим нутем пошла, ја мислим да ошптина заиста треба да узме у сво^е руке и да за измирење са приватним узме средњи пут т. ј. да овоме човеку који сад ту радњу ради не забрани ову но нека је ради али само дотле док му трају садања кола која има (Чује се : не да му се одреди рок). Г. В. Дучић Ја би рад био да знам колико је општински приход од тих кола па да га исплатимојер ако му оставимо да ради он може да оправља кола на да ради још 15 година. (Вичу : да му се забрани) Г М Степгновић Ја нисам за то да му ее забрани радња а сво из ког разлога Прво за то што је он имао кола и радио ову радњу још пре општине. Друго, било би грешно да се један грађанин оштети који је војник, који је издржао 3 — 4 рата и подноси сие терете грађанске. То би било бездушно. Него би било и праведно и уљудно да му се исплате кола по цени коју је комисија одредила. Г. Председник. Ја мислим, сем разлога што је гроб ље општинско и што нас скупо стаје, те из тога разлога имамо и права да забранимо нриватнима донашење мртлаца у гробље општинско, још свде за ту забрану говори и тај разлог, што је само сарањивање мртваца ствар велиаог пијетета и треба да је у рукама општине а не појединаца, да се ови могу погађати са Фамилијом умрлога како је њина воља. То је једна света етвар и треба да јеу рукама општине. Осим тога, још овај човек, који сада то ради, није се ио занату за ту радњу спремио. Он је као што се потписује молер по занату, и то му је његова главна и нрава радња, а оау мртвачку треба му забранити. Г. Стев! Доб ЈИВОЈевиН. Ја држим, добро би било да се он понуди да му дамо 100 дук., за кола, а ако неда онда да му се одреди рок од године дана да још може радити, а више никако. Г. М. Степанови! За 110 дук. он неће дати кола, то ја знам. Кола његова вреде 200 дук. Ако му се дозволи да ради он ће она кола да понрави и биће много боља. Кола су лепа. Осовине здраве, све је добро израђено. Дакле, ја опет кажем праведно би било да му се да по цени комисије 150 дук. и да се забрани да нико в ше нс може радити ту радњу осим општине или коме она. да право. Г. К. ПеТјОВић. Господо, кад смо решавали питање о трамвају ми смо резервисали право општини да она ис кључиво преноси мртваце до гробља, и тога ради ошпти на се обратила министру за ту концесију. Мислило се и онда да се од овога човека, који сада ту радњу ради, откупе његова кола. Но пре свега треба задобити општини право искл>учиво за ту радњу. За то ја не би био мишлења да се откупљују сад ова кола до год ми не добијемо за општину концесију, јер онда сутра може доћи још когод који ће отпочетп ту радњу и коме ће такође ваља-

ти да откупимо кола, прекосутра ће доћи трећи и т. д. јер закона нема којим би та радња била другоме св«ком осим огпитине забрањена. До год се дакле такав закон не донесе не би требало о овоме решавати. Г. Председник. Молим вас господо ива је ствар баш за то и изнешена пгго је министар актом изјавио да он пристаје на то да се општини призна и да право концесије за ову радњу — само да ошптина буде дужца да исплати овоме човеку што је потрошио за исту рапву Евотога акта (чита). Дакле ја би о тој ствари још једном дошао у споразум са г. министром унутр. дела да би ствар била јаенија. Сада је главно да решимо хоћемо ли ,.а откупимо кола овог човека (Вичу: да огкупимо, да откупимо). Има ли који против тога ? (Нема). Сад, што се тиче цен >, комисија је нашла да му треба дати за кола 150 дук. ц. јер ће требати да се и на оправку истих утроши још до 5.) дук. цес Г. ВзС1 ДучИт. Он је тражио 220 дук. а ми сно спу-. стили на 150 дук. цес. (Чује се: хоће лл пристати). Г. П. едседних. Оа је био и код мене и ја сам му казао да има начина да му се забрани радља, и по што је то чуо он се врагио и тражио је, да му бар откунимо кола. (Да се откупе, да се откупе). Г. Ј. Дилбер Ире кратког времена - ви сте г. пред седниче интерпелисани били од г. Иавловића односно фи,јакериста. Шта је с њима? Г. !!редседник. Ја сам онег био код управвика; саопштио сам му целу ствар; казао сам му да ће од е/гране огпптине и акт о томе доћи — но он ми је дао. уверавања да ће се у тој ствари учинити све да се ти људи сместе где би било згодно и да ће се дати задовољење у колико се .год може. На томе стоји ствар. г. Д. Еаумови! Шта је с питањем о Тротоарима и асталима? Г. Предоедник. То ћемо оставити за идућу седницу. Саслушајте сада неколако тражења за увсрења Г. Секр. чита: По прочитању одбор изјављује да немозпаје Здравка РаФаило ;ића елугу, Димитрија Петровића, Милана Митровића, Владимира Срећковића слуге, Ђорђа Мијаиловића, кал®е % Стевана Михајловића бакала, Косту Урошевића б калФу бакал, Мијаила Марковића б. кал®е бакал и Ђорђа Димитријевића млекаџију, а да је Евица кћи и Јелена жена Антоићја Момчиловића Фамулуса владања доброг а стања сиротног. Састанак је свршен у 7 сах. по подне.

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

ЈЕВРОПСКИ ЛИЛАТИ над Орбигјо 1Л. ж њетхжж депима. (А ПШе гер1/ 1о 1ће аиШог о! „ТЛе ргебрпЂ роаИгоп о/ Кигореап роШгсз" 1В 1ће „Гогјш^ћ^у КеУ1е\т ') (наставак) -х- * * На једноЈМ ранијем месту у овш одговору г. Дилку, ми смо отвореао изјавили: да не говоримо, и не одговарамо му, као дипломате већ као патри јоте који не крију и не боје се да призааду погрешке своје земље. Управо и све , што смо овде