Београдске општинске новине

300

трошкове у место из оне суме, које се добију од дрва из Таре. (Сви одобравају, сем Николе Ђорђевића и Васе Дучића). Дакле усвојено је: Господо, многи званичнлци општинс::и јављају ми се за осуство да могу ићи у бању. Имам ли власт да им та осуства дозволим? (Имате). Ко та Црногорац. Молио би г. председника да изиесе на решење идуће седнице питање о путу од сакаџинице до Спужа механе. Председник. Дао сам инжињеру да направи предр&чун. Изволге чути неколико уверења. Секретар чита. По прочитању одбор је изјавио: да су му нспознати : Катарина Грит Тодоровић овд шваља и Ј1ука Миливојевић крижач овд. Фабрике дувана, Живко Кузмановић калФа берберски, ЈозеФ Витман кал. бер'ерски, Мишо Прибиша кал. берб. Јоцо Аврамовић кал. бербарски, Милон Литов кал. клонФерски, Милон Марјановић кал®а клонФерски, Милутин Ђорђевић кал. лицидерски, Аристон Јовановић кал. тишлерски, Даница Кирл овд. служавка Јулка Младеноввћ овд. служавка. Састанак је овај трајао до 8'Д сахати по нодне. 4-ИЧ>КАРАКТЕР (ххо Смајлсзг) VIII. Дрзгзкба, хг призмгер Држ' се доброг друштва, па ћеш и е»м до<5 р бити. Џорџ Хе бе т Ја волим да елушам о племенитим људиа Шекепир, Кажи ми кога ц-ниш, па ћу ти казати ко еи. Сент-Бев Ко тежи да буде добар жиеописац тај ке у ек тра»ити дг ради ио најбољ тм сликама. Таки онај ко хоће да му ј > лкст живота светао, гледаће да су му и примери који се држи вајбољи и неће се за овољити све дчк их ие дост.гне кди и не претече. Оен Федтам. (Наставак) Енергија карактера увек је кадра да пробуди енергије и у другима, Она дејствује средством симпатије, као најмоћнијег покретача људског. Д{ив, енергичан, човек и несвесно вуче за собом своје ближње. Пример је његов прилепчив и рзп ђава подржавање. Он развија неку врсту електрицигета која електрише сваки живац у човеку, прелива се у околну средину и креше из ње пламене варнице. Животописац Доктора Арнолда, говорећи о сили овак-г угицаја на ом .адину, вели : да то није било неко ватрено обожрвање Арнолдова ђенија, или знања и златоушћа, које млада срца распа љује, већ она симпатична струја која долази из душе озбиљна. чувством дјжности испуњена, рад

иика, на делу часном, п-штеном и богом благословеном." Таква сила својина је ђенијалних људи, — и она даје куражи. одушевљења и истрајности. То је оно ватрено обожавање појединаца које је у свима временима рађало јунаке и мученике. На тај се начин осећа она надмоћн ст карактера, која дејствује инспврчцијом, оживљујући и стављајући у покрет нрироде кпјих се дотакне. Доиста, велики умови не само да светле зраком свога ђенија, већ вазда ра полажу великом покретачком, па чак и творачком, сиагом. Тако, на п имер, Данте је проб; дио и за с бом повукао читаву војсгсу великих духова. као што су Петрлрк, Бокачијо, Тасо и млоги други. Од њега је наш Милтон научио да сноси жаоке злих језика, и беду црних дана. Млого година, после Милтона и Бајрон је рззмишљајући о Дантеу под јелама Равене, иобуђен био, да пренесе св^ју музу у узвашеније више регијоне но што је икада донде и покушавач Данте је духом својим задахнуо и најв ће вештаке Италије — као што је Тзото, Оркања, Михаило Анџело и РаФаило. — Исто тако су се и узајамно инспирисали Аријосто и Татијан, и један другом славу текли. Као што рекосмо, велики и добри људи, вуку за собом и ^руге, и буде у роду људском неко самоникл) дивљење. А ово, унраво, обожавање илеменита карактера не само да уздиже иаш дух, него 1\жи да нас ослобрди од тако р-ћа властитог роиства, тог највишег камена спотицнња у моралном васпитању. И сама успомена па велике људе, на њихо?е велике замисли и подвиге, чисто ствара око нас чистију атмосФеру, и чини да и сами несвесно осећамо: да су пам тежње и мете узвишеније. „Кажи ми кога уважавага" — вели Сент Бев — па ћу ти г азати ко си. Ако уважаваш подле људе — и сам си иодлац. Ако падаш у прашину пред богаташим \ — за прашину и јес •. Ако су ти идеаш носиоци титула — ти си удворица, и чанколш На ирошв, је су ли предмет твога поштовања људи од к рактера, честите и јуначке душе, онда и у теби бије мушко и поштено срце." Позната је ствар да се у младим, годинама кида се варактер образује, да је у тим годинвма и нагон обожавања најјачи; док, што више старимо све се више и у навике кристализујемо, и оно „№1 ас1ш1гап" (необожавање нвчега) често и пречесто иостаје нравило, Дакле, добро је уливати ношту према великим карактерима докје још М ' ( ада приро-