Београдске општинске новине

301

да пластичпа и упеч&тдима приступн \ Млад свет мора имати неког свог јунака и, ако му не истакнеш добре, он ће се уг.едати на зле нримере. Др. Дрнолд највигае је уживао кад је могао чути и ва дети да се љегови ђаци одушевљавају за овог или оног добр)г вели<ана, или баш и кад дају израза своме дивљењу лепоти природе. ,,По мом нахођењу — говорио је он — ,,№1 ас1т1гап" је ђаволова омиљеиа лозинка. Ја сам увек гледао и гледам на нротивнике поезијеи лепих идеала као на људе којису изгубили најнежнија део своје ирироде и најбољи штит од сваке нискости и глупости." У личном. карактеру покојног принда Алберта, пајлепша страна била је та: што је он вазда био готов да изрази томло дивлење према сваком и свачијем добром делу. ,,Он је највише уживао — велн један од његових животоиисаца — у причању онога што су други паметнога рекли и урадили, па био тај неко какав велики државнак или и најмање дете. Њему је радости чинило свако добро дело људско, ма од куда и како долазило." „Никаква људска особина — вели Др. Џансн ■—не може стећи себи вЈш ;е пријател>а но што је врлина искреног ] важавања туђих заслуга. Ту се н јбоље огледа а благородство душе, и топлота и величЕиа срца." (Наставиће се)

ПОДЛИСТАК сге=ЗЗ:ш:З"-^. у ДЕБЕТН.А.ЈЕСТОМ ЈВЕЖУ НДПИСАО Сен-Рене Таљаидије ПЕТИ ДЕО Пад кнеза Гилоша. Ш. .Окуашина 14 фебруара 1835. — Кнежева беседа. — Патријархалне финанци^в — Читање уставног акта. ~ Дани радости. — Незгоде и оиасности устава —• Сиште незадовољство у Србиј>л. — Саољне оиасности — Протести Турске, Русије и Аустрије иротиву Милошева устава. — Руска и срис :а дииломација. — Милош и изасланик г^ара руеког. (Наставак) Но, да се не би народ потрзао за еитнице, ја еам предложио један једитл данак од три талира на пола године, и да му .ее ништа више не тра ки на рачун доеадаљих дација. као што беху: жарач, чџбук* вл<дикарина, свадбарина, мељарина, казанарина, жировина , дееетак у кукурузу, таеници, ражи, меду и вину. Најзад, народ неће * Харач је лична пореза коју у Турској плаћа свака муп1ка глава од седаи до седамдесет година ; а чибук је т^кеа од попаиге која се нлаћа од брава,

више бити дужан да кулучи чиновницима, и ићи ће на кулук само када га власт позове на граћевине и предузећа од оиште користи. Шта више, дрзкава ће плаћатате кулуке, свакако, онима који ])аде по цео дан. Што се граћења сеоских пут->ва и мостова тиче, догичне ће оиштине ту договарно радити. Даље, сеоске шуме и утрине имају се сматрати као оиште добро. По што цео народ плаћа норез за љих, то је и право за које сви плаћају својина свију Дакле, од сада гора неће бити ничија — ни др жавна, ни кметовска, ни чиновничка, ни трговачка ни се љачка. Њу неће нико смети заграћивати, ни приетуп забрањивати, на макар у градини не било ни десет грмова, и макср ју потребовали људи нз других села и округа. Сад, ако народ буде имао на уму, да ова три полгодишња талира замењују сва стара давања, рачунајући ту и свештени бир, да ће од сада задржавати себи све што му Б >г буде дао, не бојећи се никаква десегка; да ће се слобздно моћи служити и шумама и утринг>м; да се сви кулуци чиноваицима укидају, а оне које влада нареди да ће плаћати — ако велим, буде узео у рачун ове разне користи — то ће надам сз сваки прнзнати, да је три талира полгодишњег давања, с главе на главу, најумеренија пореза која је икада плаћана у Јевропи. Оно, ми ћемо видети да ли можемо еа овим порезом све трошкове покрити. То је проба коју чднимо. На копцу г дине, биће дужност управника Финапција да покаже и мени, и совету и скуншгини тачна рачуна свију прихода и расхода. Да би се, нак, и ова малена сума од три талира на но године разрезала нтто је могуће праведније, на задовољство свију, и сиромаха и богаташа, ево ћу вам под нети књигу жењених и нежењепих људи заједно са њиховим имањем. У осталом, сваки кмет зна колико је сваки од његових општинара имао десетка да плаћа. Порез ће се, дакле, разрезивати према овим књигама, али само разрезивање неће вршити моја влада већ ће то бити носао старешина у свакој општиии. Кметови ће се упознати са овим књигама, уноредиће ш њима свачији десетак, па ће у договору са канетанима и судијам 1 наре ?ати свакоме брату према стању му, — а све — како не би еиротиња имала места да се тужи на неправду и долазила да ми досаћује са својим тужбама. Ево вам, дакле, браћо и господо, свију тих поједи ности, и сад хоћу да чујем шта ви мислите... По што положите заклетву на ове законе ви ћете изабрати измећу еебе најснособније, и даћете им пуномоћија као вашим нредставницима, то да могу заједно са мном и државним саветом учинити даље што треба.... Оваква једна гомила света не може се састајати сваке године без великих трошкова, али скупштинари каквевамја предлажем постоје у свима нарламентарним државама и они су нам нужни".... Са овом беседом кнежевом, а посред одушевљених ускл- ка, заврши се ова седница скупштивска. Сутра дан било је иста рада и одзива. Милош, окружен својом породицом, вишим свештенством, и државним великодостојна цима, председавао је овој скунштини Срба на сред једне огромне пољане. Тај је дан био одрећен за читање устава, а, кад је усгав ирочитаи, митрополит је. усгао еа Формулом заклетве коју сви имају положити. Милога се закуне