Београдске општинске новине

302

први, понављајући од речи до речи дотичну Формулу, а за тим је исто чинила цела скупштива, на један глас изговарајући: „у име свете Тројицв кунемо се и и т. д. Него, ова је седница била обележена и једном зна> чајном појавом. Неколико кнезова, који беху остали верни Милошу кроз последњу заверу, и допринели његову одржању, гњевили су се, што Симићи и Петроновићи остају и даље у вишим положајима. „На што је бити веран — говорили су они — кад се издајници награђују" ? А кад још видеше Стојана Симића у ложи кнежево^, у њимагњев ускипе. Они се скупе, позову главније кметове из својих округа, заузму место према Милошу, и стану вребати прилику да га ослове. Група је ова била бројно велика а држање јој је било претеће. Сведок један који нам овај призор описује (кнежев лекар, доктор Куниберт) нрича: како он у први мах није знао у чему је ствар, и почео се бојати какве несреће. Али брзо увиде кога се све то тиче : Симић беше блед као смрт. И само даје кнез пустао да кнезови тужбу своју дигну, занос народни био је тако силан, расположење за устав тако једнодушно, да никаква снага човечија не би могла спасти непријатеља Милошева од свет ске освете. На срећу, чим до Милоша допреше прве речи: „о, господару издајници ти седе уз колено" — он скочи и својим громким гласом прееече све. Људи покушаваше да добију реч, али — узаман. Господар угуши протест својих пријатеља, да би могао спасти најпер®иднијег од непријатеља му. Једна друга епизода, која се не сме овдезаборавити беше: предаја Милошу поклона које је ранија скупштина вотирала била. На предлог врховног еуда, народна скуп штина од 1834 год. акламацијом реши, да се господару поднесе на дар, једва златна сабља у дијамантима, а тако исто и један златан пехар! Оба ова предмета била су са ретком вештином израђена у Бечу. На корици од сабље биле су ; у драгом камену, изрезане ове речи: „ Своме књазу Милошу Обреновибу, благодарна Орбија !" На дан 16-ог ®ебруара, или по прогласу устава, чим је Милош заузео место у ложи више гомиле, њему приступе врховае судије^ а међу њима и Милета Радојевић, најумеренији вођ последње завере, и предаду му на кадиФеном јастучету, речену сабљу, пун пехар вина и леба и соли, Један савршено источњачки поздрав пратио је у бескрајним хиперболама ову љубав Срба и давао изразе дотичним символима : „Милостиви Господару (казало се ту) ми доносимо Вагиој Светлости четири дара која одговарају вашима: со и леб, сабљу и пехар — со и леб за наше откупљено робље, које си ти хранио, сабљу за оружје које си ти посветио одбрани наше земље, а пехар за путир среће и спасења које еи нам јуче подарио.... Нека би Бог дао да зграда коју си Ти подигао буде трајна, као што је трајан драги камен ове сабље и пехара, и толико исто боји руке људске и зуба времена. Ми смо, господару, љубављу везани као што су со и леб једно с другим венчани; па као год што се кап од капи овога вина не да раставити, тако се ни ми никада нећемо растајати с Тобом, ни с Твојом племенитом лозом, а тако исто ни Ти ни Твоја лоза од нас." Од своје стране Милош се захваљује са истом топлотом и завршује свој одговор овим речима: „ми можемо браћо, сви грешити; и ја сам грешио и још ћу грешити,

али смем рећи, да су намере моје вазда биле чисте и на добро земље управљене, а оне ће то увек и бити Да бог да се овај леб који једем и вино које пијем у отров претворило ако би са ја икад са знањем огрешио о дужности које имам. Ја желим само да се ми сви душом и срцем тако слажемо као што се елажу капи вина у овом пехару, а који ја и пијем у здраввље народа и његове среће и нанретка." (Наставиће се)

НАРОДНА БМХА Привилегована Народпа Банка Краљевине Србије исплаћује, почевши од 1-ог Јула 1887-е, други и шести каматни куион са својих акција, сваки купон са по динара 3.75. Суме од 10 динара на више исплаћује златом. Кунони се подносе на исплату банчином оделењу за зајмове на залоге и оставе са сгшском, у који се по реду излажу и који подносилац потписује: Списак издаје речено оделење бееплатно. 23. Јуна 1887 год. У Бееграду. Управа народне банке.

"прчги^шшж

Ставз пнјаца Београд, 2 Јула 1887 год: Прешло је преко општинског кантара : Пшенице 6461 кила Пшеничног брашна (лебног) 14,971 „ Јечма 5282 „ Пасуља 1407 „ Коре брезове 644 „ Креча 11.780 „ Сена 6405 ,, Ракије меке 7200 „ Свиње 1584 „ Кајсија .1458 „ Кромпира 181 „ Лука црна 105 „ Сира 201 „ Пшеница је плаћена по : 15'50 дин., пшенично брапг (лебног) но 20'50 дин., јечма по 6 дин , пасуља — коре брезове по 9 дин., креча по 3'50 дин, сена по 3 75 дин.. ракије меке по 20 дин., свиње по 85 дин,, кајсије по 20 дин., кромпира по 5 дин., лука црна по 5 дин., сира но 50 дин. ,г : ОБЈАВА На дан 9 тек, мца. од 3 до 6 сати иосле подне, држаће се у канцеларији инжиљерског оделења суда ово. општинског јавна усмена лицитација за