Београдске општинске новине

31 «ка њихова, у место што се на белгијекој гранипи дала онколити и на нредају нагнати, да је у пот пувом реду одступила Ренсу ил Вердену, и по мо гућству задржавајући вепрнјатеља, вукла на се спаге остале Француске? Или, да ли би њихов Жил-Фавр и номиптљао да иде у Бисмарков логор, рецимо у вдсу, кад би се у рукама немачког победиоца находио само један Француски Пирот—један рецимо Штрасбург — док би се у рукама каквог Францусжог Лешјанина находио читав округ преко Рајне? Даље, да ли би и сам Бизмарк као паметан човек сматрао себе за победиоца у рату у коме би његов иепријатељ бројао два иа и три пута више зароб љепика но он, и у коме би он, као Батенберг у Пироту, пред Међупародном Војном Комисијом, морао нризнати: „да нема да покаже ни једног једитог убојног троФеја," док се, међу тим, у рукама противника валазе, осим неких хиљада пушака и осам његових и то баш Крупових, топова?! Не доиста и — на иротнв. Ми видимо да и иосле Седг*на, и после оне стра ховите катастроФе званичне наполвЈНове силе и армије, један Жил Фавр високо главу држи и у име н ародне Француске гордо објављује: „ да недани једну стоиу аоје земље ни један камен ^оених градова." Дакле, хоћемо да кажемо, кад се један народ не да, и за побеђена не иризнаје и после такве провасти једне као што је седанска — гди нестаје са нозорнице, тако рећи читаве једне силе и државе,. гд51 полалге оружје једна огромна војска са целим аааратом и материјалом убојним, са толиким 1>ене ралпма, Јиаршалима, и, најзад, са самим царем на челу. Више и од тога, кад се иста. земља настав љајући рат и иосле такве једне несреће, и месецима га водећи, не признаје за побеђену пре н> што јој је источни бедем Мец пао, Шанзи на Лоар з пропао, Бурбаки у Швајцарску пребего и најзад сам Париз клонуо и капитули ао — јест кад се једна земља све дотле за побеђену не признаје — та зар да се да у слабост један народ који је само (његовим изразом да се послужимо) „децу" своју из касарее у бој послао ; иа и, тл „дсца" нису му била на Сливаици побијена него еамо, иогреш гом команданата, одбијена, икојасусе још окићена троФејима какве непријатељ ни на Пироту није м гао стећи, тачци поткреплења у потпувом реду повлачила Ваастину, букарешки мир само у толико није верни одјек ратног јека у колико, од Јевропе притаснута Србија није могла ставити још који услов своме помирењу; јер, да је Србија, пе кажемо као Бугарска, имала каквог Маџида поред себе него

4 само да није имала каквог Кевенхплера иза себе, Бугари би, према уцуствима г. Мијатовића потписали: и трговачки угов >р и неодложну везу жељезничку. и повраћај Брегова, па чак и повраћај оног јединог троФ ?ја ал швачкагаог тужног звона ииротског, које су они, на срамоту века и човзштва, а на норугу свога иравославља , скинули са једне немоћне светиње. Овако. Србија је морала свести своју букарешку реч па један једити члан мира. Она се морала задовољити са том, привидно маленом али у истпн'1 великом, улогом : што је она тај члан „сливничкоме јунаку" диктирала, и што јој је он примио онаку какву ,ју је она (Србија) изконцентовала, стилисала и ултиматски му полагала. а не онако како г, Дилк о рату говори. Ну, сад још да се упитамо : од куда толика кураж, па чак и др^кост, у Србије на зелену столу букарешку ? Зар није то она иста Србија — која је пристала на примирје аре бугарске стране и тиме виртуално прпзчала надмоћ противника? Зар ниЈе то иста Србија која, ако није тражила а оао није одбила, Кевенхидерову „помоћ" и, истина с протестом али тек, пристала да, према одлуци „Међународне Војне Еомисије и и „рачуну који јеонаводила о бугарским нобедама,* ирва повуче своју — војску са ненријатељског земљишта? — питаћете. зар то пије та иста Србија ? НиЈ9 ! нит је могла бити. Једну су Србију имали Бугари пред собом на Сливници, и све до примирја, а другу су имали пред собом у Букарепггу, и то ма да се ама баш ништа у иолитици њеној променило није. Војнички узета, Сливница је доиста Сливница — ни мање ни више но неуспех ОФансивни. Од те исте Сливнице сваки Србин и данас црвени ; али само та румен не долази од страха ил' осведочења : е је Бугарин бољи јунак од њега, већ од проста стида : што га је рачун издао у рату са горим од себе ! Наравно, ствар се објашњава оном старом иословицом српском : „и два лоша доста за Милоша" — тилге : што се тај неуспех десио не Србији већ, уедном, сватовски иредвиђеном, корпусу њеном, а у дуелу са удруженом Бугаријом и Румелијом. Онога дана нак, када је Србија устала и па Бугаре пошла, када је њепа престоница по примеру, али ие модсрна Беча већ, класична Рима свога војводу дочекала — када је, у место да иодлегне страху паничноме, заустав .т >а ћесарске каруце и од цара „Епе <1еп, РпеДеп" (мира мира) тражи,** кад у ме*) јер тако је некако гласио комисијски протокол. ** Види понашање Бечлија 1866 год. после Садове а пре пописа мира-