Београдске општинске новине

312

{, и„ ) .( Г г ■- \ . торска'^ кевенхилерска, Аустрија сноју пробу у Букарешту издржала? . По што смо на једном ранијем мссту довољно крупним словима посведочили: да је Аустрвја, др жећи, задржавајући, мобилисану Србију некихгаест недеља на граници, и учинив да она изгуби најдрагоценије тренутке за стварање свршепих чинова у О офи Ј и какве Бугари створише у Пловдину, да је та М тбкба Аустрвја; у случ ју какЈ?ог јзојнОг неусиеха дужна била накнадит# Србији Иен гј битак, ако в(ич1им више а оно указав, њој онолику услугу пбсле еудара ко^ику је Бугарима указала ире истог. Другим речма, Аустрија је у начелу, дужна, била Орб - ји примирје алМ не и^имирје из кога би изашао мнр —јер би оУда Србија остала, као Штј је и остала, од сливћичком љагои — веК примнр-јс иа кога би изашао рат. А, како је Аустрија Србији овај дуг одужила, да пусФимо нђка, пО верозаслужној сведоџ*-и, каже сам н,ен грсФ Кевенхнлер : Р. Виндем Лорду Солзберчју. 6р. 678*) Београд 27, декембра (п. н.) 1885, , МиЛорД^, Ммам част доставити вагаем лордству да сам данас после нодне имао један интересаитан разговор са гроФом Кевснхилером, а то, повоДом његове последае посете Иишу. Он ми рече да је нашао и Краља и Гарашанин^. у великом зазору и неиоверењу према захтевима које кнез Вугарске МсЉе с^аћитИ ћрћликом гфеЈ-овора за ћримирје по што се Њег. Височанство није, по нримеру српске владс, изјавилс, да пе се безрезервно покорити условима које буде лредложила или натурила иђуч:ро.ш I Војна Комисгуа. И краљ Милан и Гарашашш разбирали су о паМеркка кнежевим, али он (Кевенхилер) није био кадар да им их и у колико осветли, РБетово Величанство Краљ тада му је саопштио телеграм који је у номенутом сумњичењу послао пуковнику Топаловићу, и у коме га упућује, да иотнише услове примирја условно, аЛ ге^егепИит. ГроФ Кевенхилер рече да је одма Краљу одговорио да би ФаКав налог (Фопаловићу) најизвесније био узет као покушај српске владе да избегне своје обавезе. У току, иак, дана од 21. о. м. стигне вест Њег. Величанству о изјави коју је, према горњем упуству, Топаловић дао војној комисији, о отпору војне комисије која се на исту није хтела обазрети, и, најзад, о потпису нримирја са чланом који условљује непремено постављење пуномоћника за закључак мира. Ово је, рече ми гро® Кевенхилер, јако ражљутило Краља Милана, и он је (Кевенхилер) остао код Њег. Величанства и Гарашанина од 8 у јутру до 3 после подне, трудећи се да их убеди, како војна комисија има савршено право што уноси такав члан у услове иримирја. ГроФ Кевенхилер јога рече, да је Њ. В. Краљ реФерисао био ствар и Краљици у (у Београд) и да се она, наравно, сложила са Краљевим мишљењем. Управо, и тек по што је *) .Ввди „илаве књиге (, В1чс Воокз') зваеично иадагБв британеког минастарстра снољних иосдова за 1886 год. књига X.

по његовом (Кевенхилеровом) иредлогу уиитан за савет ђ;ен. Хорватовић, и по гато је од њега дошао одговор, да ваља простб ирИСтати на комисијске одлуке, тек, оида су Краљ и њег. в министар н'а(Дли за нужно да тако и постуне. Ја наноменух гроФу ГивенхиЛеру, да сам чуо од пуковника Фрезера (инглеског члана војне комисије) да срнска влада помишља на отмрављањс једне иоте Вел и ким Силама у којој I,е протеетовати иротдву 5, услова примирја (о именовању нуномоћника за мир) ; даље, да ее ја иекрзпо ИаДаМ, Да г. Гарнгааиин иеће бити та?о зло уИу^ен да то учиНи, и Да ћу ОД бвојб вТраиб, а»о доб«' јем тавву ноту, казати његовој ЕкселенциЈи- како еаМ евгуран да је влада Њеног Величанетва, дајући евоју ио#по'ру аакључешу иримирја, у^ааила то и са жељ^М, да за примгрјем одмах дође и мир, а пе Да се примирје употреби на спрему за нова ратовања. ГроФ Кевенхилер н : а то речб, да је он сам казао г. Гарашаиину да, ако бН он ногаао горњим путем, ЛеГоз би ноступак учинио најнеповољнији утгсак у Јеврони, а при Том, да се Мир мора захљуЧити. Јер, (рече) у с учају да Србија аокаже про■ Тивну намеру ( да се не хтедне мирити ) АуСТрО Уг&рска 1.0 затвсрита своју гранацу арома аој и на!о пустаги да про^е ни јвдан ј г дити 4ИШ9К. („11Ч; а вГао'1е с'аг^т%е'')..<.../ "\Уупс1ћаШ Дакге, ебо како је Аустрија накнадила Србију за време изгубљено Љеном заслугом у почетку ет; 1 сточне кризе — у драгоценој прилади п»ме|у пловдиског иреврата и огласарата! Ево какоје та сИлМ, по увере т.у и подоз ешу це ;ог света , иомагала Србији да доће, ие велимо до какве материјалие, теркторијалне , иакнаде, на обноИу поремећене ра;шотеже балканске —.ј< р еу такве накпаде И Метинеки побеђене земље (као Италија на ир. 1866 год.) од ноштевих еавезника добијале — него и до најиростијег моралног задоволења, д» повратка чаоти свом оружју, ЕвО; најзад, над чијом је главом виеиоДамоклов мач навале н напасти, и да ли се она ,,песница застрашења" коју мало чае споменусмо, могла тицати бугарског „побед оца" и као таква нагнати га да се у Вукарешту «дрече сливаичких му лаворика и нотиишЦ мир какав је „нобеђеиа" Србија Формулисала и ултиматски полагала. Нити је то све што сз иа рачун букарешког иехода ерпско-бугарског рата рећи може. Управо, и д леко од тога да се на рамену сливничке Србије вио какав, видими иаиневидими, „анђео хранитељ" ауетријски — који би јој дао срзтна мир^ и носле несретна рата с дбииа је хтела, да се такав неки дух прикаже за зеленим столом букарешким на страна Вугара у виду познатог и рогатог полумезеца. Маџид-иаша! да зби ља — од куда Маџад-ааша између ,,.иобедиоца 4 и „побеђепог"? Шта ће Турчии у Букарешту кад га, као таквог и званичног, иигде иије било, на СливОвоме броју сљедује додатак