Београдске општинске новине

519

1°. Шмрковеке усиеккке (аерћ-а^оив). 2® Флдтрове према оном што је речено у чл. 2. 3°. Шмркове. 4°. Покретачке машине. б 9 . Водене убациваче (геГиЈешеп^в). 6°. резервоаре и то најмање два довољно велика да у њих стане бар један пут и по толико воде, колико варош дневно троши 7°. Спроводне цсви од ливеног гвожђа (еп I п!е) по свима главнијим крајевима вароши и од прилике на двадесет пет километара дужине." И У чл. 10. „Они ће бити дужни да одржавају Филтрове у добром стању, али не примају на се обавезу да јамче да ће сва вода узета из реке бити добро Филтрирана. У том погледу они ће одговарати само за намештање Филтрова под условима иредвиђеним овим уговором. „Концесионари ће чинити све што им је могуће да вода буде што чистија и што свежија " Као што сваки може врло лако увидети, све је ово речено тако нејасно и неодређено да би ои итина вечито имала спорове са концесионарима због разног тумачења наведених чланака кОнцесије.; ако би се ма која новуда примила. Нри оцењивању и међусобн.-м сравњипању нонуда за водовод, с погледом на хигијеиску и Финанцајску страну, имали смо у виду : I. Каквоћу воде, са хигијенског гледишта ; II. Дену воде са хигијенског гледшшта; III. Велачину водоводне мреже са хигијенског и финанцијског гледишта; и IV. Финаицијски поглед па гаранцију. I. Што се тиче каквоће воде имамо да кажемо ово: при решавању пит.ња, која ће се вода уиотрсбити за један модерап водовод, највише се обзире на услове који треба да су иснуњени, па да вода буде добра за пиће. Ово пак нит.ње решено је науком и практиком у корист изворне и подземне воде. Ми се овде нећемо упуштати у доказиваље онога што напоменусмо о каквоћи воде, али сматрамо за своју дужност да наведемо неколико Факта из којих ће се моћи уверити о томе и нестручњаци. Тако: Један од најглавнијнх услова које мора да испуии вода па да буде добра вода за циће, јесте: да јој температура није изложена великим променама и да ве гхрелази 15°С. Изворне и дубоке подземне водз, јесу редовно добре пијаће воде, оне већином одговарају свима условима и служе најчешће као нијаће воде. Оне су највише употребљене за варошке водоводе, као што ћемо мало ниже показати. Да је нитање о томе која је вода боља за пиће и у практици решено у корист изворне и иодземне воде, може се и сваки лаик уверити из следећег: 1.) Што су Римљани као врло искусни у овој ствари, доводили изворну воду из даљине од 80 и више километара и ако Рим лежи на обалама реке Тибера ; 2.) Што су Римљани и Турци дсводили у Београд изворну воду и ако овај лежи на обалама Дунава и Саве;

3.) Што еу велше вароига : Беч, Минжев, ФржгкФурт на Мајни и још млоге друге њима еличне, доводили изворну воду из врло велике даљине, са огромним жртвама, и ако леже све поред великих река, и ако еу многе од њих имале већ водоводе са речном водом ; 4) Што у Немачкој од нреко 621. вароши од којнх, свака има више од 5000 становника — уиотребљу1у речну воду само њих 26, а све остале на броју 595, изворну или подземну, и ако највећи број ових вароши лежи крај већих и мањих река, међу којима има исто тако чистих као што је и наша Сава ; 5.) Што од 52. велике вароши у Немачкој, Аустрији, и Швајцарској — од којих, свака има више од 12 хиљада становчика — које су саградиле велике водоводе, употребљују Филтровану речну воду само њих 12. а 40 изворну или подземну. И ове су вароши прибегле речној води тек, ношто су им остали безуспешни сви покушаји да дођу до добре изворне или подземне воде. Што су Римљани доводили изворну воду из врло великих даљина — преко 80 километара! — што модерне вароши такође доводе изворну воду из даљине од сто и неколико километара (као што је то Беч учинио) или употребл>ују иодземну воду; што од 621 немачке вароши, њих 591 употребљују изворну и подземну а само 26. речну воду, и што од 52. велике немачке, аустријске и швајцарске вароши, које имају велике водоводе, употребљују само њих 12 Филтровану речну а 40 изворну и подземну воду, јесте само за то: што и најбоље пречишћена речна вода не може пикад бити стално оно што јеизворна илидубока подземна вода, које једино могу имати све услове добре воде за пиће. Према свему овоме мора бити свакоме јасно: да савска воданеможе бити никад оно исто што је изворна и дубока подземна, но да она заузима треће а изворна нрво место. II. Што се тиче цене вода са хигијенског гледишта имамо да кажемо ово : Грађењем ,.модерних" водовода, иде се нарочито на то, да се што више воде троши, јер је она једно од најпотребнијих средстава за живот и одржање чистоте а тиме и здравља. По што јепак увек најмање чистоће, а тиме и највише болести, баш тамо где има најмање богатства треба ићи за тим, да се сиротињи даде сва нотребна вода бесплатно а осгалим грађанима, но што нижој цени. Ниска цена и могућност да се вода може наточити у свако доба први су услови за већу употребу водовода, а тиме и за постизавање свега онога што се са хигијенског гледишта највише очекује од сваког модерног водовода без разлике. Има вароши у којима се троши од 100 до 200 литара воде на душу у 24 сахата, а са хигијенског је гледишта све боље, што је већа потрошња. Ово се пак — као што смо већ наноменули — може постићи само онда кад је вода јеФтина. III. Што се тиче дужине водоводне мреже са хигијенског и Финансијског гледишта, вмамо да кажемо ово : Горе смо већ напомеиулн да се грађењем модерних водовода иде на то; да се што више воде трохни.