Београдске општинске новине

320

Да би пак потрошња воде била што је могуће већа, треба имати осим јеФтиве воде још и довољно велику водоводиу мрежу, како би сваки грађанин једне варонш дошао у згодан положај, да тто више воде потроши, — да су дакле водоводне цеви пружене кроз што више улица. — Потрошња утиче и на цену воде и то тако, да је цена све мања, што је потрошња већа, и обратно. Пошто потрошња стојл у управној размери са дужином водоводне мреже а у обр нутој са ценом воде, то из овог излази да и цена воде, под иначе једнаким условима, зависи од дузкине водеводних цеви. (Наравно ово важи само за насељене улице). ТТТ то се тиче Финанциског погледа на гаранцију имамо да кажемо ово: Тражити искључиво право за продавање воде, дакле., за продавање једног животног средства, без кога неможе бити ни једна кућа, и тражити од општине да гарантује на таквом предузећу ма и једну пару прихода, неда се по нашем мишлењу оправдати, јер највећа гаранција и велика добит, лежи већ у самом датом, искључивом праву продавања једног оваквог средства за живот. Ово ]е исго тако, као кад би београдски хлебари тражили од општине гаранцију да ће продавати сваки дан по 20 или 30 хиљада хлебова. — Па наши хлебари не само да то од општине не траже, но иристају да им она таксира хлебац, само да би сачували своме есна®у исвључиво право продавања тог средства за живот.

Пошто смо, са обзиром на све ово што смо горе под I, II, III, и IV изнели подробно проучили сваки ноједини члан понуда за вод''воде, које су поднели : г. г. Фине и другови из Брисла, Јасински из Брисла и П. Мале и другови из Париза, дошли смо до тврдог уверења: да су све три понуде, без разлике, врло рђаве, и да би београдска општина извргаила над собом право самоубијство и у хигијенском и у Финанциском погледу, ако би ма коју од њих примила. Ми неможемо дакле, ии једну од њих препоручити, но иредлажемо, да све три, без сваког даљег преговарања одбаце, а ево зашто : А.) Што нам сва три понуђача нуде на првоме месту савску воду, којој би морали прибећи тек онда, кад би се потпуно доказало, да у околини Београда нема довољно изворне и иодземне воде ; па и тлда опет, само за јавне потребе а не и за пиће. А шта мисли о савској води и сам г. Мале један од нонуђача, види се најбоље из чл. 2. пројекта његове концесије који гласи : „Вода ће се узети из Саве повише жељезнице и биће Филтрираиа. Површииа што Филтрира у Филтровима биће 0-25. мет. на кубни метар воде извучсн зч 24 сата Пошто тај услов буде исиуњен, концесионари не ће вшне одгмварати за каквоћу воде. Варош се изречно о^везује да предузме све нужне мере да се заштити чистоћа воде." Истина г. Мале вели у овоме члану на завршетку и ово : „Ако би Београд доцније пронашао изворе са довољно водс да снабдевају варош, она ће моћи да их снроведе

по својој вољи, било до резервоара, било до шмркова (рошрев) ; концесионари ће тада бити обавезни да замене њоме савску воду." Ово је пак врло важно и значи, преведено на нрост језик: да Београдска опаггина мора утрошити коју стотину хиљада динара на хватање и довођење изворне или подземне воде, ако би била рада, да ]е г. Мале употреби место савске. Од прилике то исто мисли и г. Јасински јер и он у своме завршеном 8. члану вели ово ; „Ако би огпнтина, усљед радова и истраживања, које би она предузела или наредила да се предузму под њеном одговорношћу и на њен трошак, — пронашла какав други извор воде, који би био довољап, да се варгш таквом водом снабде, а вода би била чиста и питка. Концесионар се обвезује да употреби ту^воду у толико, у колико неби произашла за њега нужност да подиже нове и скупље инсталације мимо ових, које су предвиђене у понуди." Осим суме за хватање изворне и подземве воде, морала би опшгина трошити сваке годане по неколико десетина хиљада дилара на довођење те воде у г. Малеове резервоаре. Међу тим г. Мале не води никаква рачуна о томе што би га вода тада стајала мање, будући је неби морао из Саве дизати и Филтровати, јер не говори нигде о смањивању цене, кад би такав случај наступио. Из овога излази са свим јасно: да би Београдска општина морала поднети врло велике жртве, ако би хтела да јој се доцније вода савска замени изворном, односно иодземном. или у кратко речено, београђани би били приморани да троше савску воду за сво време концесиЈе. У члану 10. вели г. Мале између осталога и ово : „Они ће бити дужни да одржавају Филтрове у добром стању, али не нримају на се обавезу да јамче, да ће сва вода узета из реке бити добро Филтрирава. У том ногледу они ће одговарати само за намештање Филтрова нод условима нредвиђеним овим уговором. Концесионари ће чинити .све што им је могуће да вода буде што чистија и што свежија." 0 Филтерима рекао је толико, колико и ништа, а и ово би могло изазвати ваздан спорова ако би се његова понуда примила. Члан 10 морамо да обележимо као нешто, што ваљда никоме у свету није нуђено у сличним приликама. В.) Што је просечна цена јт ! воде за приватне а и за општину и државу — код сза три ионуђача врло велика. Да је нросечна цена 1т' водо за приватне врло велика, моћиће се сваки најбоље уверити кад сравии цене наших понуђача, са ценама једног кубног метра воде у 11 разних немачких, швајцарских и Француских вароши које су по броју становништва најближе Београду — а неке од њих имају и мање становника од њега. Ради лакшег сравњивања састављен је под М. упоредни табеларни преглед. Из 11. примера који су у овој таблици изложени, добијамо 12,15 д п. као просечну цену 1т 3 воде за приватне. Општине или имају воду беснлатно или но врло ниској цени, јер плаћају 1т 3 нросечно но 7,29 д. п.