Београдске општинске новине

528

обавеза у^оворених и усвојених од сФране друштва, за то ће се извршити путем јавне лицитације отворене на вредност извршених радова како на канализацију тако и на остале инсталације, рачунајући уједно и набављени материјал. Лицитант ће сноеити све обавезе, и уживати све користи произлазеће из овог акта." Овим чланом концесионар прописује општини шта треба она да уради са његовчм кауцијом, за случај кад би он изгубио концесију ! Овај г. нонуђач, и ако тражи да му се гарантује најмањи годишњи бруто приход од 233.600 дшара , не даје општини никаквог удела у добити, У ошпте, ова је понуда такве природе, да је не би требало ни помињати. Г. Јасински поред тога што тражи да му се гарантује најмањи годишњи бруто приход од 150 000 динора, што је већ само по себи довољно на да се њсгова понуда не прими. даје најскунљу воду баш оној класи наших грађана, — средњој — која ће с' тога, што је на]многобројнија, сразмерно вајвише воде и трошити ; јер, он нуди 100 литара за 10. д. пара, или 1-м 3 аа 1 дин ; онима, који неће трошити више од 100. литара на дан. Међу — тим, онај, који буде тр@шио само 50 литара, мораће такође платити 10 дин. пара, као да је узео и 100 литара, ношто нема ниже цене, а из овога пак излази : да ће онај. који не троши више од 50 литара дневно, у ствари плаћати 1-м 3 воде по 2. д. као што то и данас чини. Овај је исти случај и код г. Малеа, као што смо раније навели. Осим свега тога, сви су чланови г. Јасинскове понуде неодређени. А да је и г. Малеова ионуда исто тако рђава, као и прве две, тврде, поред досад казаног, најјасније чланови : 2, 6, 10, 12, 13, 14, 16, 20, 22, 23, 25, 26 и 27. Јер, у чл. 2 , понуђач вели да не прима одговорност за каквоћу воде, дакле, не гарантује за испуњавање једног од главних уелова, а то је толико исто, или још мање, но немати водовод. У чл• 6. условљава време грађења водовода концесиом за осветлење и обратно ; У чл. 10. велд да не прима на себе обавезу да јамчи да ће сва вода узета из реке бити добро Филтрирана ; а у случату мраза, поплаве или велике суше, и осталих случајева „^огсе шајепге," не ће да прими на себе никакву одговорност ако не буде у стању да нодмири све јавне и приватне потребе у води, и да одржи у цевима довољан притисак. По што се код нас дешавају скоро сваке године мразеви, поплаве и суше, изгледа, да би подмиривање вароши водом траило често прекиде а тиме и сама корист од водовода дошла у питање. У чл. 12. тражи да му плаћа општина, за време целе концесије, за ону воду која се мора трошити на јавне потребе сваке године најмање, суму од 31.500 динара. Оволико не плаћа ни једна Београду слична варош, за воду употребљену на јавве потребе. У чл. 13. тража да му се плати ^вода и за гашење пожара.

У чл. 14. трцжи да довесе од ошп^ине ућере&е 0 сиромаштини сваки онај, који би хтео да носи бесплатно воду са данашњих — већ поетојећих — чесама (изворника); другим речима, тражи да се натерају сви грађани, да унотребљују воду из новог водовода. У чл. 16. тражи да се сваки који би хтео увести воду у кућу, мора абоновати најмање на две године. Ово је пак велики рок. У чл. 20. тражи да му средња класа, која неће трошити дневно више од зектолитра, нлаћа сваки кубни метар по 2 динара, као и данас. Да је то заиста тако, види се најбоље из овог става поменутог члана : „за приватне особе биће слеиеће цене: „Најмање 36 динара годишње што одговара 100 литара дневно." и т д. а то значи: онај који нотроши 100 литара дневно или 36-м 3 годишње нлаћаће 1-м 3 но 1 динар; онај нак, који троши 50 литара дневно или 18 м 3 годишње, мора такође платити 36 динара или 1 м* по 2 д. Међу тим, ова ће вода коштати и скупље јер абонент мора да плати све цеви од главне водоводне цеви до куће и но кући, као и све радове око намештања тих цеви; осим тога мора нлаћати кирију и за водомере итд. (Наставиће ое) ПЈР за камене м&јдаве спштиве варсша Београда Ч/шн 1. Општина допушта свакоме да из њених мајдана за своју иотребу може вадити камен на основу ових правила, која се прописују да би се освгурали интереси онштине и у колико је нужно ујемчила правилност рада. Члан 2. Ко хоће из општинских мајдана да вади камен, нријављује се претходно општинскоме суду, ради од брења. Члаи 3. Са судеким одобрењем обраћа се надзорнику мајдана да му определи место, одакле камен да вади. Члан 4. Кад се камен у довољној количини разбије, он се мора да слаже у Фигуре од 10—15 кубних метара (висина је метар). Члан 5. Чим се Фигуре сложе и премер затражи, надзорник мајдана јавља то одмах суду, који одређује по једног кмета, одборника или другог повереника да премеру приеуствује.