Београдске општинске новине

345

неће ^да верују. Ово долази отуда што је Рус пун сујеверице кад је реч о његовим великанима. Он обавија своје полу-^огове толиком маштом да пх, нај8*д, цредстави себи као бесмртне. Премда за ово имамо у седамнајестом веку у оном вечитом гскршавању „ лажних Димитрпја ", тих правих идола неке врсте полит^чког б дизма. Исти појав видимо у осамнајестом веку где се један Козак Тугачев користи.. и чудеса чини, са басном о лажноме Петру III ћем. Знате лиЈви да је било у Русији врло млого света ^оји није х^ео да верује у смрт Александра 1-ог па ни шра Николе; док се пре четири године кад оно умре јунћк од Балкана и од Туркестана, непобедни Скобељев, дало чути у млогом селу рускком, где, стари војници деле^и општу тугу, утешно веле: „џли ако нас Немац нааадне он Ке нам доки\ и Па ко је тај ^Некац" о коме се овде говори? Име, као име, требало би да се односи на Швабу, али ирост народ даје му много шири значај. Реч „Немац" има к< рена у нридеву „ нем 11 , што значи човек који вам не одговара кад му говорите — бар не кад му говорите словенски који он не разуме — дакле значи странац, туђин. Међу тим, против тог „Немца" против тог мрског странца и душмана. словепског, војевали су и Скобељев I. Катков, први као јунак од мегдана а овај други као јунак на иеру. Ту, збнља, и лежи тајна њихова велика гласа ■ спомена у народу. Махаило Катков родио се у Москви године 1818 и дшчио се московским му оореклом, — јер треба знати да Московљани сматрају се*е (и ако погрешно) као права Руса, и говоре с најдубљим презрењем о становницима космополитског и либералног Петроград* Кад се Катков родио, његова Москва једва ако је устала из пепела: хиљаде рушевина још су потсећале на пролазак велике армаде Наполеонове. Неочекивани успеси од 1813 год. Дизали су до заноса петроградско одушевљење. Сви писци руски надметали су се у проповедању мржње према туђинцу, Французу, као и љубави нрема цару избавиоцу Александру 1-вом. У овако распагеној средини растао је и васпитавао се и будући уредник „Моско \ских Вједомости" . Још као детету умре му отац, НићиФОр Катков, сведок и незнани учесник у драми наполеонс!сој; али удовица, к»о побожна иравославна мати, наста око школовања свога сина, те га још вгло млада даде у иреображенски завод. Ето ка«о се на првом кораку у још детињој души Катковљевеј усаде два осећаја која су га до гроба моралашокретати а на име: вера и родољубље\ Као ватрен поклоинк, Катков је подједнако мрзио

све друге вере, па био то католицчзам, протестантизам или ислам. Као жесток и ганесеи патриот он је налазио да само у Руса или боље рећи у Москова има здрава, разума и поштења. Овај је човек љубио своју Русију као год стари Катон свој Рим. Он је обожавао чак и њене погретке, љеиа насиља, сујеверства па и сама првобитна јој варвар тва. Пред њим се нвје смело у шали говорити о једном Владимиру Мономаку или Ивану Калити. Највише ако се дао нагнати ><а признање: да се Русија мало и искварила од кад Петар Велик ј би тако несмотрен да отвори врата њена мрском и поганом туђину Прешав брзо у прву гимназију у Москви, а за тим и у Павловски завод, Катков ступи са шеснајестом му годином 1834 и на московски университет и упише се ту у филолошки му Факултет. Један сари проФесор који га јејош онда познавао причао ми је, да се већ и у тим годинама Катковљевим дала нриметити заједљива ошгрина, његова стила и страсност полемичара. Једном речју, Катков је био фанатик — припадао дакле оној сорти људи који су, зар, једини кадри да распапе страсти народне ако не и увек да њоме владају Четири године по ступању на универсктет Катков га (1538) и сврши са најсјајнијим усп хом. Друге године за тим он извади своју динлому магистра науке, и оде у Германију која се тада сматрала као мајка сваког научног образовања. Па какве је плодове побрат Катков од четири годвшњег му бавлења у Германији ? Изгледа да је он он отуда донео двојак, неједнако трајан уечатак. У омлад? ни немачкој владала је тада (1830— 1543) струја либерална. Она понесе собом и Каткова али јој не би суђено да преживи и његове године мл*дости. На нротив, Катков се сећао како није био код куће у Германији. Његовц другови тпвапски сматра ли су га као варварина, дирали г«, чикали, пецкали, и подсмевали су му се, тако, да је он и племе њихово на мртвво име омрзо био Катков је сам доцније причао, како је увек био несре-ан у Немачкој. и како је дахнуо душом кад је границу њену (1843) у повратку претао. Једном опет у Русији, Катков се настани у Петрограду, и ускоро преда јавности једно своје дело филолошко под насловом: „Елементи и облици славено-р^ског језика." Та је књига била за Русију од ириаике оно што за Француску Луја XIII појава Вожелове граматике. Поред све сувопарности предмета књига почани чудеса. Руски језик доби с њоме књижевну слободу. То беше и доба кад чувени ШаФарик у Прагу изустп реч: ианславизам. Баш као